ŠTA ĆE BITI S KUĆOM?

Slučaj Generalštab

Da li to sudbina namešta pomirenje agresora i žrtve, možda donekle i nesvesno pokajanje, tek u svim nagoveštajima o rešenju ruševina najznačajnijeg vojnog simbola u Beogradu javljali su se Amerikanci

Već 25 godina posle NATO bombardovanja stoje razvaline zgrada Generalštaba koje u ovom trenutku predstavljaju možda i jedino, a svakako najznačajnije, spomen-obeležje nasilju kojem smo bili izloženi pre četvrt veka. Isto toliko vremena traju i polemike o tome da li zgrade Generalštaba treba srušiti i zidati neke druge, ili ih treba očuvati i rekonstruisati, dovesti ih u autentično, izvorno stanje. Posebno pitanje bilo je kako to uraditi, odakle namaći potreban novac, da li ih prodati ili ostaviti u vlasništvu države? Mnogi pozvani i nepozvani iskazivali su svoje mišljenje. Jedni su tražili obnovu ističući arhitektonsku i istorijsku vrednost a drugi da se sruši do kraja jer ih asocira na simbol komunističkog perioda a svojom siluetom ih podseća na kanjon Sutjeske, što je njima bio dovoljan razlog za rušenje. A neki već seire da s protokom vremena slučaj sve više podseća na film „Maratonci trče počasni krug“.
NATO je Generalštab bombardovao u dva navrata: u noći između 29. i 30. aprila, i u noći između 7. i 8. maja 1999. godine. Prvi napad desio se 29. aprila oko 2.30 sati, a drugi iste noći 15-ak minuta kasnije. Kako su tada pisali neki mediji, delovi kamene fasade bili su razbacani svuda u okolini. Kamenice su letele i do bolnice „Sveti Sava“, koja se nalazi na stotinak metara od zgrade. Od siline detonacija oštećene su obližnje zgrade Vlade Srbije i Saveznog ministarstva inostranih poslova.

AMERIČKI USUD U čekanju svog usuda budućnost zgrada Generalštaba se igrom slučaja najčešće vezivale za Sjedinjene Američke Države, odnosno Donalda Trampa. Početkom 2014. godine, pre nego što je američki biznismen postao predsednik SAD, mediji su pisali da je tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić razgovarao u Beogradu s predstavnicima Trampove kompanije kada je rečeno da je Tramp zainteresovan za izgradnju luksuznog hotela sa pet zvezdica u glavnom gradu Srbije, i da je potencijalna lokacija te investicije upravo bombardovana zgrada Generalštaba.
Tokom nekoliko godina sve je palo u zaborav da bi se rekonstrukcija Generalštaba ponovo aktuelizovala u septembru 2020. kada je specijalni izaslanik tada već predsednika SAD Donalda Trampa Ričarad Grenel, na sastanku sa predstavnicima srpskih vlasti u Beogradu, izneo ideju da Sjedinjene Države finansiraju renoviranje kompleksa na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine. „Grenel je došao na ideju da vidimo kako zajednički da obnovimo zgradu Ministarstva odbrane i Generalštaba“, rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Manje od dva meseca kasnije u SAD su održani predsednički izbori na kojima je Džozef Bajden pobedio Trampa. Ali ideja o obnovi Generalštaba nije utihnula, bar ne odmah. Grenel je posle odlaska s funkcije, u februaru 2021, dao intervju beogradskom „Blicu“ u kom se ponovo dotakao zgrade Generalštaba. Ali ovog puta ideja nije bila da obnovu finansira Amerika već je poručio da je „posebno zainteresovan za pronalaženje partnera koji bi pomogli da se razvije urušena zgrada u centru Beograda“.
Poslednji glasnik je ovih dana bio poslanik iz Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je na konferenciji za medije rekao da je Ekološki ustanak dobio kopiju memoranduma o razumevanju od Ministarstva odbrane, koje je taj dokument primilo 9. februara. „Radi se o revitalizaciji i kako ovde stoji, razvoju lokacije Generalštaba, koju vlada Srbije i njen ovlašćeni predstavnik, ministar građevinarstva u tehničkom mandatu Goran Vesić, imaju nameru da sa firmom Kušner revitalizuju i oplemene“, rekao je Jovanović.
Prema dokumentu, memorandum o razumevanju je zaključen između američke kompanije „Kušner rialti LLC“ registrovana u državi Merilend. U dokumentu se pominje i firma „Atlantik inkubejšn partners LLC“ registrovana u Delaveru, državi poznatoj po ofšor-firmama.
Naime, Jovanović je rekao da je „Kušner rialti LLC“ povezan sa Džonatanom Kušnerom, rođakom Trampovog zeta Džareda Kušnera, čija se grupacija „Kušner rilestejt grup“ (KRE) iz Nju Džersija bavi nekretninama. Učešće Džareda Kušnera odvijalo bi se kroz njegovu kompaniju „Afiniti partners“. Prema informacijama koje je saopštio Jovanović, plan je da se tim firmama odobri da uđu u zakup na 99 godina na lokaciji Generalštaba bez naknade, da bi nakon tog perioda firma mogla da postane vlasnik predmetne lokacije.

POTVRDA DEMANTIJEM Javio se i Goran Vesić i u objavi na svom Fejsbuk profilu naveo, povodom izjave Aleksandra Jovanovića Ćute, da su u toku takvi pregovori, da će, ako na osnovu ovlašćenja bude potpisan memorandum ili neki drugi akt, „o tome Vlada obavestiti javnost“, i da „nema potrebe da se pravi senzacija tamo gde je nema“. „Sve vlade Srbije od 2000. godine pokušavale su da revitalizuju prostor Generalštaba. Da je to lako verujem da bi to pre nas neka druga vlada uradila. Ali nije, pa je zapalo nama da rešimo i ovaj problem kao što gradimo auto-puteve i brze pruge jer drugi nisu znali. Ponosno ćemo objaviti kada i ako budemo pronašli partnera za lokaciju starog SSNO. Jer pretpostavljam da se svi slažemo da ruševine tamo ne treba da budu još 25 godina da bi Jovanović bio srećan“, rekao je Vesić.
Očigledno stvari idu u skladu s pomenutim memorandumom, ali do finalizacije akata nije još došlo jer je ova vlada u tehničkom mandatu, što će verovatno učiniti uskoro novoformirana Vlada Srbije.
Samo tri dana pošto je lider opozicionog Ekološkog ustanka u Srbiji izašao u javnost s dokumentom, američki „Blumberg“ je objavio da firma Džareda Kušnera, zeta bivšeg američkog predsednika Trampa, planira da lokaciju na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba u Beogradu, oštećena u NATO bombardovanju, pretvori u luksuzni hotel sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova.
Prema pisanju „Blumberga“, kompanija „Afiniti partners“ u vlasništvu Džareda Kušnera vodi pregovore o tri investicije u razvoj nekretnina na Balkanu koje bi mogle da vrede više od milijardu dolara. Osim lokacije u Beogradu, razgovara se i o pozicijama u Albaniji. „Blumberg piše“ da „Afinity partners“, sa sedištem u Majamiju, planira da pretvori albansko ostrvo Sazan u Mediteranu, koje je ranije bilo vojna baza, u luksuzno odmaralište pod brendom Aman.
Kušner je, podseća „Blumberg“, bio i viši savetnik Bele kuće, a pošto je napustio državni posao, osnovao je „Afiniti“, koji je vredan 3,1 milijardu dolara.
Firmu su podržali investitori sa Bliskog istoka bliski vlastima, sa još oko dve milijarde dolara iz Fonda za javna ulaganja Saudijske Arabije. Dodaje se da je Kušner odigrao ključnu ulogu u Sporazumu Abraham, koji je normalizovao odnose između Izraela i nekih arapskih zemalja 2020. godine.

MOST PRIJATELJSTVA Oglasio se i bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel i za „Blic“ izjavio da će projekat preuređenja zgrade bivšeg Generalštaba Vojske SRJ „pretvoriti simbol sukoba u most prijateljstva i obnove“ i da je reč o „projektu svetske klase“ američkih i međunarodnih investitora vrednom milijardu dolara.
„U pitanju su poslovni prostor, stanovi i hotel sa pet zvezdica. Napravili smo most koji će obeležiti prvobitnog arhitektu projekta i simboliku prijateljstva sa Zapadom. Memorijalni kompleks će se graditi kroz konkurs. Zatražićemo od pojedinaca da dostave predloge za spomen-obeležje. To će biti način da se gleda u budućnost i izgradi most prijateljstva i obnove“, poručio je Grenel.
Na pitanje o datumu početka izgradnje, rekao je da to zavisi od konačnih dozvola. „A onda se nadamo u naredne dve godine. Dakle, poslovni i javni prostor, stanovi, hotel i memorijalni centar“, naveo je Grenel.
Tu su i prvi arhitektonski tenderi kako bi objekat izgledao u slučaju da dođe do realizacije projekta. Kule bi u svom sadržaju imale hotel, 1.500 stanova i muzej, koji bi na neki način bio posvećen i borbi tog istog Generalštaba Vojske Jugoslavije protiv NATO snaga, što bi svakako naišlo na odobravanje.
Ali da je tako jednostavno, bilo bi rešeno u toku ovih 25 godina. Ponovo se javljaju oprečna mišljenja – protivnici ističu da je od 2005. ovo zdanje zaštićeno kao spomenik kulture, što pretpostavlja da prilikom revitalizacije zadrži svoje sve postojeće arhitektonske odlike. Za njih je upitan i izraz „razvijanje lokacije“ u Vesićevoj izjavi, tumačeći ga kao uništavanje ovog važnog zdanja.
U Zakonu o kulturnim dobrima navedeno je da Vlada Srbije utvrđuje nepokretna dobra, a da je u postupku Republički zavod dužan da obrazloži razloge koji ukazuju da je reč o nepokretnosti posebnog kulturnog i istorijskog značaja. Zavod je dužan i da dostavi naziv, opis kulturnog dobra, granice zaštićene okoline, mere zaštite vezane za čuvanje, održavanje i korišćenje tog kulturnog dobra i njegove okoline. U slučaju Generalštaba, mere zaštite nalažu da se očuva autentična spoljašnjost zdanja, da se ono ne može porušiti, ali dozvoljeno je promeniti njegovu namenu.
S druge strane, mnogi eksperti, poput arhitekte-konzervatora Aleksandra Ivanovića, smatraju da kriterijumi na osnovu kojih je zgrada Generalštaba u centru Beograda oštećena u bombardovanju 1999. proglašena spomenikom kulture više ne postoje. Prema njegovim rečima, ruševine i građevinski ostaci kompleksa zgrada Generalštaba predstavljaju praktično ostatke onoga što je nekada bilo u celosti kulturno dobro i moglo da bude proglašeno kulturnim dobrom. „Elementi zbog kojih bi se Generalštab mogao u vreme kada ih je posedovao i kandidovati sa nivoa prethodne zaštite u proglašenje za tzv. kulturno dobro i spomenik kulture, u proceduri koja je zakonski poznata po Zakonu o kulturnim dobrima, sada više ne postoje“, rekao je Ivanović za Tanjug.

DELO POSLERATNE ARHITEKTURE Kompleks zgrada Generalštaba, na uglu Nemanjine i Kneza Miloša, sagrađen je po ideji arhitekte Nikole Dobrovića, koji je za to delo dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda. Zgrade tadašnjeg Državnog sekretarijata narodne odbrane građene su od 1956. do 1965. godine. Zgrada A ima 12.654, a zgrada B 36.581 kvadratnih metara. Kompleks je prepoznatljiv po fasadi od kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića, na koji naležu bele mermerne ploče sa ostrva Brač. Ove zgrade, prema mišljenju nekih arhitekata, predstavljaju primer posleratne progresivne arhitekture. Važno je napomenuti to da se zgrada tadašnjeg Generalštaba nalazila u Ulici kneza Miloša 33. U toj zgradi, koju mnogi zovu Stari Generalštab, danas je Vojnobezbednosna agencija.
Vlasnik prostora je država, a korisnik je Ministarstvo odbrane. Radi se o izuzetnom prostoru u samom centru grada. Još pre desetak godina i jedni i drugi su bili saglasni sa idejom da se kompleks proda. Naime, zbog ogromnog prostora, ali i troškova uklanjanja materijala iz ruševina, država nije uspela da obezbedi sredstva za rekonstrukciju. „Najlogičnije rešenje problema je prodaja u viđenom stanju, tako da prihodovana sredstva budu uložena u izgradnju nove zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba na nekoj drugoj lokaciji“, bio je tada stav je Ministarstva odbrane.
Danas se prodaja ne pominje a opozicija ističe kao najvažniju reč poklon, aludirajući da se država ne ponaša domaćinski. Doduše, sve je još u najavama jer ništa nije precizirano i formalizovano kroz ugovore. Sva je prilika da će do toga ubrzo doći.
Očigledan „mamac“ je pomenuti memorijal, kojim treba da se obeleži tragedija iz 1999. godine, što bi svakako bilo pozdravljeno. Pod jednim uslovom – da Tramp na jesen pobedi na izborima. A ako ne pobedi – piši propalo!