ШТА ЋЕ БИТИ С КУЋОМ?

Случај Генералштаб

Да ли то судбина намешта помирење агресора и жртве, можда донекле и несвесно покајање, тек у свим наговештајима о решењу рушевина најзначајнијег војног симбола у Београду јављали су се Американци

Већ 25 година после НАТО бомбардовања стоје развалине зграда Генералштаба које у овом тренутку представљају можда и једино, а свакако најзначајније, спомен-обележје насиљу којем смо били изложени пре четврт века. Исто толико времена трају и полемике о томе да ли зграде Генералштаба треба срушити и зидати неке друге, или их треба очувати и реконструисати, довести их у аутентично, изворно стање. Посебно питање било је како то урадити, одакле намаћи потребан новац, да ли их продати или оставити у власништву државе? Многи позвани и непозвани исказивали су своје мишљење. Једни су тражили обнову истичући архитектонску и историјску вредност а други да се сруши до краја јер их асоцира на симбол комунистичког периода а својом силуетом их подсећа на кањон Сутјеске, што је њима био довољан разлог за рушење. А неки већ сеире да с протоком времена случај све више подсећа на филм „Маратонци трче почасни круг“.
НАТО је Генералштаб бомбардовао у два наврата: у ноћи између 29. и 30. априла, и у ноћи између 7. и 8. маја 1999. године. Први напад десио се 29. априла око 2.30 сати, а други исте ноћи 15-ак минута касније. Како су тада писали неки медији, делови камене фасаде били су разбацани свуда у околини. Каменице су летеле и до болнице „Свети Сава“, која се налази на стотинак метара од зграде. Од силине детонација оштећене су оближње зграде Владе Србије и Савезног министарства иностраних послова.

АМЕРИЧКИ УСУД У чекању свог усуда будућност зграда Генералштаба се игром случаја најчешће везивале за Сједињене Америчке Државе, односно Доналда Трампа. Почетком 2014. године, пре него што је амерички бизнисмен постао председник САД, медији су писали да је тадашњи премијер Србије Ивица Дачић разговарао у Београду с представницима Трампове компаније када је речено да је Трамп заинтересован за изградњу луксузног хотела са пет звездица у главном граду Србије, и да је потенцијална локација те инвестиције управо бомбардована зграда Генералштаба.
Током неколико година све је пало у заборав да би се реконструкција Генералштаба поново актуелизовала у септембру 2020. када је специјални изасланик тада већ председника САД Доналда Трампа Ричарад Гренел, на састанку са представницима српских власти у Београду, изнео идеју да Сједињене Државе финансирају реновирање комплекса на раскрсници Кнеза Милоша и Немањине. „Гренел је дошао на идеју да видимо како заједнички да обновимо зграду Министарства одбране и Генералштаба“, рекао је тада председник Србије Александар Вучић.
Мање од два месеца касније у САД су одржани председнички избори на којима је Џозеф Бајден победио Трампа. Али идеја о обнови Генералштаба није утихнула, бар не одмах. Гренел је после одласка с функције, у фебруару 2021, дао интервју београдском „Блицу“ у ком се поново дотакао зграде Генералштаба. Али овог пута идеја није била да обнову финансира Америка већ је поручио да је „посебно заинтересован за проналажење партнера који би помогли да се развије урушена зграда у центру Београда“.
Последњи гласник је ових дана био посланик из Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута, који је на конференцији за медије рекао да је Еколошки устанак добио копију меморандума о разумевању од Министарства одбране, које је тај документ примило 9. фебруара. „Ради се о ревитализацији и како овде стоји, развоју локације Генералштаба, коју влада Србије и њен овлашћени представник, министар грађевинарства у техничком мандату Горан Весић, имају намеру да са фирмом Кушнер ревитализују и оплемене“, рекао је Јовановић.
Према документу, меморандум о разумевању је закључен између америчке компаније „Кушнер риалти ЛЛЦ“ регистрована у држави Мериленд. У документу се помиње и фирма „Атлантик инкубејшн партнерс ЛЛЦ“ регистрована у Делаверу, држави познатој по офшор-фирмама.
Наиме, Јовановић је рекао да је „Кушнер риалти ЛЛЦ“ повезан са Џонатаном Кушнером, рођаком Трамповог зета Џареда Кушнера, чија се групација „Кушнер рилестејт груп“ (КРЕ) из Њу Џерсија бави некретнинама. Учешће Џареда Кушнера одвијало би се кроз његову компанију „Афинити партнерс“. Према информацијама које је саопштио Јовановић, план је да се тим фирмама одобри да уђу у закуп на 99 година на локацији Генералштаба без накнаде, да би након тог периода фирма могла да постане власник предметне локације.

ПОТВРДА ДЕМАНТИЈЕМ Јавио се и Горан Весић и у објави на свом Фејсбук профилу навео, поводом изјаве Александра Јовановића Ћуте, да су у току такви преговори, да ће, ако на основу овлашћења буде потписан меморандум или неки други акт, „о томе Влада обавестити јавност“, и да „нема потребе да се прави сензација тамо где је нема“. „Све владе Србије од 2000. године покушавале су да ревитализују простор Генералштаба. Да је то лако верујем да би то пре нас нека друга влада урадила. Али није, па је запало нама да решимо и овај проблем као што градимо ауто-путеве и брзе пруге јер други нису знали. Поносно ћемо објавити када и ако будемо пронашли партнера за локацију старог ССНО. Јер претпостављам да се сви слажемо да рушевине тамо не треба да буду још 25 година да би Јовановић био срећан“, рекао је Весић.
Очигледно ствари иду у складу с поменутим меморандумом, али до финализације аката није још дошло јер је ова влада у техничком мандату, што ће вероватно учинити ускоро новоформирана Влада Србије.
Само три дана пошто је лидер опозиционог Еколошког устанка у Србији изашао у јавност с документом, амерички „Блумберг“ је објавио да фирма Џареда Кушнера, зета бившег америчког председника Трампа, планира да локацију на којој се налази зграда Генералштаба у Београду, оштећена у НАТО бомбардовању, претвори у луксузни хотел са пословним простором и више од 1.500 станова.
Према писању „Блумберга“, компанија „Афинити партнерс“ у власништву Џареда Кушнера води преговоре о три инвестиције у развој некретнина на Балкану које би могле да вреде више од милијарду долара. Осим локације у Београду, разговара се и о позицијама у Албанији. „Блумберг пише“ да „Афинитy партнерс“, са седиштем у Мајамију, планира да претвори албанско острво Сазан у Медитерану, које је раније било војна база, у луксузно одмаралиште под брендом Аман.
Кушнер је, подсећа „Блумберг“, био и виши саветник Беле куће, а пошто је напустио државни посао, основао је „Афинити“, који је вредан 3,1 милијарду долара.
Фирму су подржали инвеститори са Блиског истока блиски властима, са још око две милијарде долара из Фонда за јавна улагања Саудијске Арабије. Додаје се да је Кушнер одиграо кључну улогу у Споразуму Абрахам, који је нормализовао односе између Израела и неких арапских земаља 2020. године.

МОСТ ПРИЈАТЕЉСТВА Огласио се и бивши специјални изасланик САД за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел и за „Блиц“ изјавио да ће пројекат преуређења зграде бившег Генералштаба Војске СРЈ „претворити симбол сукоба у мост пријатељства и обнове“ и да је реч о „пројекту светске класе“ америчких и међународних инвеститора вредном милијарду долара.
„У питању су пословни простор, станови и хотел са пет звездица. Направили смо мост који ће обележити првобитног архитекту пројекта и симболику пријатељства са Западом. Меморијални комплекс ће се градити кроз конкурс. Затражићемо од појединаца да доставе предлоге за спомен-обележје. То ће бити начин да се гледа у будућност и изгради мост пријатељства и обнове“, поручио је Гренел.
На питање о датуму почетка изградње, рекао је да то зависи од коначних дозвола. „А онда се надамо у наредне две године. Дакле, пословни и јавни простор, станови, хотел и меморијални центар“, навео је Гренел.
Ту су и први архитектонски тендери како би објекат изгледао у случају да дође до реализације пројекта. Куле би у свом садржају имале хотел, 1.500 станова и музеј, који би на неки начин био посвећен и борби тог истог Генералштаба Војске Југославије против НАТО снага, што би свакако наишло на одобравање.
Али да је тако једноставно, било би решено у току ових 25 година. Поново се јављају опречна мишљења – противници истичу да је од 2005. ово здање заштићено као споменик културе, што претпоставља да приликом ревитализације задржи своје све постојеће архитектонске одлике. За њих је упитан и израз „развијање локације“ у Весићевој изјави, тумачећи га као уништавање овог важног здања.
У Закону о културним добрима наведено је да Влада Србије утврђује непокретна добра, а да је у поступку Републички завод дужан да образложи разлоге који указују да је реч о непокретности посебног културног и историјског значаја. Завод је дужан и да достави назив, опис културног добра, границе заштићене околине, мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење тог културног добра и његове околине. У случају Генералштаба, мере заштите налажу да се очува аутентична спољашњост здања, да се оно не може порушити, али дозвољено је променити његову намену.
С друге стране, многи експерти, попут архитекте-конзерватора Александра Ивановића, сматрају да критеријуми на основу којих је зграда Генералштаба у центру Београда оштећена у бомбардовању 1999. проглашена спомеником културе више не постоје. Према његовим речима, рушевине и грађевински остаци комплекса зграда Генералштаба представљају практично остатке онога што је некада било у целости културно добро и могло да буде проглашено културним добром. „Елементи због којих би се Генералштаб могао у време када их је поседовао и кандидовати са нивоа претходне заштите у проглашење за тзв. културно добро и споменик културе, у процедури која је законски позната по Закону о културним добрима, сада више не постоје“, рекао је Ивановић за Танјуг.

ДЕЛО ПОСЛЕРАТНЕ АРХИТЕКТУРЕ Комплекс зграда Генералштаба, на углу Немањине и Кнеза Милоша, саграђен је по идеји архитекте Николе Добровића, који је за то дело добио Октобарску награду града Београда. Зграде тадашњег Државног секретаријата народне одбране грађене су од 1956. до 1965. године. Зграда А има 12.654, а зграда Б 36.581 квадратних метара. Комплекс је препознатљив по фасади од камена мркоцрвене боје из околине Косјерића, на који належу беле мермерне плоче са острва Брач. Ове зграде, према мишљењу неких архитеката, представљају пример послератне прогресивне архитектуре. Важно је напоменути то да се зграда тадашњег Генералштаба налазила у Улици кнеза Милоша 33. У тој згради, коју многи зову Стари Генералштаб, данас је Војнобезбедносна агенција.
Власник простора је држава, а корисник је Министарство одбране. Ради се о изузетном простору у самом центру града. Још пре десетак година и једни и други су били сагласни са идејом да се комплекс прода. Наиме, због огромног простора, али и трошкова уклањања материјала из рушевина, држава није успела да обезбеди средства за реконструкцију. „Најлогичније решење проблема је продаја у виђеном стању, тако да приходована средства буду уложена у изградњу нове зграде Министарства одбране и Генералштаба на некој другој локацији“, био је тада став је Министарства одбране.
Данас се продаја не помиње а опозиција истиче као најважнију реч поклон, алудирајући да се држава не понаша домаћински. Додуше, све је још у најавама јер ништа није прецизирано и формализовано кроз уговоре. Сва је прилика да ће до тога убрзо доћи.
Очигледан „мамац“ је поменути меморијал, којим треба да се обележи трагедија из 1999. године, што би свакако било поздрављено. Под једним условом – да Трамп на јесен победи на изборима. А ако не победи – пиши пропало!