Slavenko Terzić: „Verujem u budućnost ruskog i srpskog naroda!“

STOLETIE

Veliki prijatelj naše zemlje, akademik Slavenko Terzić, 14. marta puni 75 godina, poručuju eminentni istoričari, čiji tekst prenosimo iz uglednog ruskog glasila „Stoletie“, informaciono-analitičkog izdanja Fonda za istorijsku perspektivu

Za istoričara i intelektualca, to je životno doba mudrosti i zrelosti kada u punoj meri dolazi do izražaja analitički talenat i otvara se mogućnost sinteze analitičkog materijala u vidu novih naučnih radova. Slavenko Terzić nije samo istaknuti srpski naučnik nego i diplomata visokog ranga, koji je u teško vreme od 2013. do 2019. godine bio ambasador Srbije u Rusiji.
Uspeo je da kroz svoj praktični diplomatski rad ispolji svoje poznavanje istorije diplomatije i međunarodnih odnosa. Upravo zato nije nimalo slučajno što su tokom njegovog rada u Rusiji naši narodi postali bliži jedan drugom i što smo više saznavali o istoriji i kulturi Srbije, a mnogi počeli da uče srpski jezik. Slavenko je izvanredno shvatao da „književnost i kultura uopšte može da bude izlaz iz krize, jer je kriza, pre svega, duhovna i ima duboke duhovne korene. To je kriza duha, duhovnih i moralnih vrednosti“.
Upravo jačanju duhovnih snaga naših naroda bili su posvećeni mnogi projekti i inicijative gospodina ambasadora. To su i izložbe i festivali i razmena delegacija i izdanja knjiga.
Veliki događaj bilo je i objavljivanje kapitalnog dela S. Terzića „Stara Srbija – Drama jedne evropske civilizacije“. Ovo delo ugledalo je svet uz direktno učešće Fonda za istorijsku perspektivu. Čestitajući našem prijatelju jubilej, moramo da se setimo i još jednog, za sve nas značajnog projekta. To je projekat i podizanje spomenika imperatoru Nikolaju II u centru Beograda. Sama inicijativa, koja je potekla od Fonda za istorijsku perspektivu i podržana od strane RVIO (Rusko vojnoistorijsko društvo), našla je u ličnosti ambasadora Slavenka Terzića iskrenog sledbenika. Bez njegovih saveta, pomoći i podrške, teško da bi se ovaj projekat mogao realizovati, jer nisu baš svi verovali u mogućnost da se u Srbiji podigne spomenik ruskom caru; mnogi su izražavali „sumnju na visokom nivou“. Upravo te znamenite 2014. godine, povodom početka Prvog svetskog rata, spomenik Nikolaju II – zaštitniku Srba, otkrila su dva patrijarha – ruski i srpski!
Kao malo ko, Slavenko Terzić je razumeo svu simboliku ovog događaja; on kao istoričar i diplomata izuzetno je razumeo značaj duhovnog preporoda istorijske Rusije: „Nadam se da je sva ova borba koja se odvija pred našim očima – samo etapa na putu istinskog dubokog preporoda snage pravoslavne Rusije. A ako sama Rusija bude jaka, moćna, sa osloncem na pravoslavne vrednosti, tada će i drugim Slovenima, posebno pravoslavnim Slovenima, biti lakše“, istakao je u jednom od svojih intervjua.
Slavenko Terzić je 15 godina bio na čelu vodećeg istorijskog instituta Srpske akademije nauka. Za vreme tog perioda učinio ga je jednom od značajnih platformi za dijalog evropske istorijske nauke i politikologije. Čak i tokom vrelih 1990-ih godina Terzić je uspevao da u Beogradu okuplja vodeće naučnike iz raznih evropskih zemalja – Francuske, Velike Britanije, Austrije, Rusije. Žive diskusije nisu zasmetale svim učesnicima da zajednički izađu na most preko Save i stanu u živi lanac ispod NATO bombi. O tim nezaboravnim danima još uvek govori Natalija Naročnicka, o tome kako su stajali držeći se za ruke kolege – naučnici i eksperti.
Istorijsko iskustvo Jugoslavije, koja je prestala da postoji pred očima današnje generacije i raspala se na male nacionalne države opterećene međusobnim pretenzijama i tragičnim iskustvom, prinudilo je S. Terzića da s posebnom pažnjom i zabrinutošću prati zbivanja u našoj zemlji u vezi sa sve većom krizom u Ukrajini.
Jednom prilikom tim povodom je podsetio na staru srpsku poslovicu: „Ko neće brata za brata, imaće tuđina za gospodara. Ovo je veoma mudra narodna poslovica i mi treba da se učimo na iskustvu naših predaka. Zato i treba da znamo svoju istoriju.“
Po povratku u svoju zemlju, Slavenko Terzić je objavio nove fundamentalne istorijske radove. Apsolutno je neophodno da se prevede na ruski i objavi njegova nova monografija „Na kapijama Konstantinopolja: Rusija i balkansko pitanje u HIH veku“, koja je nastala nakon višegodišnjeg rada ovog istoričara u arhivima Rusije i Srbije. Ova knjiga uvodi u nauku ogromnu novu istorijsku građu koja omogućava potpuniji uvid u zakulisne intrige i interese tokom borbe Slovena za oslobođenje od vlasti Porte, kao i građu o stavovima ruske diplomatije u rešavanju složenih problema Istočnog pitanja i sudbine nasleđa Osmanskog carstva.
Radujemo se što je naš prijatelj postao akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, što ga i dalje ispunjavaju stvaralačka energija i naučni planovi, ostajući pri tome iskreni prijatelj Rusije.
Mnogaja i blagoslovena leta Slavenku Terziću!

Fond za istorijsku perspektivu, internet-izdanje „Stoletie“, predsednik Fonda za istorijsku perspektivu N. A. Naročnicka, istoričar balkanolog J. A. Bondarjeva