Славенко Терзић: „Верујем у будућност руског и српског народа!“

СТОЛЕТИЕ

Велики пријатељ наше земље, академик Славенко Терзић, 14. марта пуни 75 година, поручују еминентни историчари, чији текст преносимо из угледног руског гласила „Столетие“, информационо-аналитичког издања Фонда за историјску перспективу

За историчара и интелектуалца, то је животно доба мудрости и зрелости када у пуној мери долази до изражаја аналитички таленат и отвара се могућност синтезе аналитичког материјала у виду нових научних радова. Славенко Терзић није само истакнути српски научник него и дипломата високог ранга, који је у тешко време од 2013. до 2019. године био амбасадор Србије у Русији.
Успео је да кроз свој практични дипломатски рад испољи своје познавање историје дипломатије и међународних односа. Управо зато није нимало случајно што су током његовог рада у Русији наши народи постали ближи један другом и што смо више сазнавали о историји и култури Србије, а многи почели да уче српски језик. Славенко је изванредно схватао да „књижевност и култура уопште може да буде излаз из кризе, јер је криза, пре свега, духовна и има дубоке духовне корене. То је криза духа, духовних и моралних вредности“.
Управо јачању духовних снага наших народа били су посвећени многи пројекти и иницијативе господина амбасадора. То су и изложбе и фестивали и размена делегација и издања књига.
Велики догађај било је и објављивање капиталног дела С. Терзића „Стара Србија – Драма једне европске цивилизације“. Ово дело угледало је свет уз директно учешће Фонда за историјску перспективу. Честитајући нашем пријатељу јубилеј, морамо да се сетимо и још једног, за све нас значајног пројекта. То је пројекат и подизање споменика императору Николају II у центру Београда. Сама иницијатива, која је потекла од Фонда за историјску перспективу и подржана од стране РВИО (Руско војноисторијско друштво), нашла је у личности амбасадора Славенка Терзића искреног следбеника. Без његових савета, помоћи и подршке, тешко да би се овај пројекат могао реализовати, јер нису баш сви веровали у могућност да се у Србији подигне споменик руском цару; многи су изражавали „сумњу на високом нивоу“. Управо те знамените 2014. године, поводом почетка Првог светског рата, споменик Николају II – заштитнику Срба, открила су два патријарха – руски и српски!
Као мало ко, Славенко Терзић је разумео сву симболику овог догађаја; он као историчар и дипломата изузетно је разумео значај духовног препорода историјске Русије: „Надам се да је сва ова борба која се одвија пред нашим очима – само етапа на путу истинског дубоког препорода снаге православне Русије. А ако сама Русија буде јака, моћна, са ослонцем на православне вредности, тада ће и другим Словенима, посебно православним Словенима, бити лакше“, истакао је у једном од својих интервјуа.
Славенко Терзић је 15 година био на челу водећег историјског института Српске академије наука. За време тог периода учинио га је једном од значајних платформи за дијалог европске историјске науке и политикологије. Чак и током врелих 1990-их година Терзић је успевао да у Београду окупља водеће научнике из разних европских земаља – Француске, Велике Британије, Аустрије, Русије. Живе дискусије нису засметале свим учесницима да заједнички изађу на мост преко Саве и стану у живи ланац испод НАТО бомби. О тим незаборавним данима још увек говори Наталија Нарочницка, о томе како су стајали држећи се за руке колеге – научници и експерти.
Историјско искуство Југославије, која је престала да постоји пред очима данашње генерације и распала се на мале националне државе оптерећене међусобним претензијама и трагичним искуством, принудило је С. Терзића да с посебном пажњом и забринутошћу прати збивања у нашој земљи у вези са све већом кризом у Украјини.
Једном приликом тим поводом је подсетио на стару српску пословицу: „Ко неће брата за брата, имаће туђина за господара. Ово је веома мудра народна пословица и ми треба да се учимо на искуству наших предака. Зато и треба да знамо своју историју.“
По повратку у своју земљу, Славенко Терзић је објавио нове фундаменталне историјске радове. Апсолутно је неопходно да се преведе на руски и објави његова нова монографија „На капијама Константинопоља: Русија и балканско питање у ХIХ веку“, која је настала након вишегодишњег рада овог историчара у архивима Русије и Србије. Ова књига уводи у науку огромну нову историјску грађу која омогућава потпунији увид у закулисне интриге и интересе током борбе Словена за ослобођење од власти Порте, као и грађу о ставовима руске дипломатије у решавању сложених проблема Источног питања и судбине наслеђа Османског царства.
Радујемо се што је наш пријатељ постао академик Српске академије наука и уметности, што га и даље испуњавају стваралачка енергија и научни планови, остајући при томе искрени пријатељ Русије.
Многаја и благословена лета Славенку Терзићу!

Фонд за историјску перспективу, интернет-издање „Столетие“, председник Фонда за историјску перспективу Н. А. Нарочницка, историчар балканолог Ј. А. Бондарјева