RUSKO-UKRAJINSKI RAT PODELIO „ČETVORKU“

Dok Poljska i Češka snažno podržavaju režim Vladimira Zelenskog, šaljući mu i oružje, druge dve članice Višegradske grupe, Mađarska i Slovačka, to ne čine, uz isticanje da Ukrajina, uprkos podršci Zapada, ne može dobiti rat protiv Rusije koji je ušao u treću godinu sa strašnim bilansom žrtava i materijalne štete na obe strane

Premijer Poljske Donald Tusk prošle nedelje je oštro kritikovao šefove diplomatija Mađarske i Slovačke, Petera Sijarta i Juraja Blanara, zbog njihovog susreta sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, tokom Diplomatskog foruma u turskoj Antaliji. „Kolege iz Budimpešte i Bratislave su još jednom pokazale da se naša mišljenja o nekim ključnim pitanjima veoma razlikuju, što posebno važi za gledišta o rusko-ukrajinskom ratu.“
Tusk je pri tome mislio na stavove Višegradske četvorke (V4) koju čine Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka. Prve dve politički snažno podržavaju Ukrajinu u sukobu s Rusijom, šaljući joj i oružje, dok druge dve odbijaju da, uprkos pritiscima iz Brisela i Vašingtona, režim Vladimira Zelenskog jačaju slanjem naoružanja. Budimpešta i Bratislava se, istovremeno, zalažu za mirovne pregovore, uz tvrdnje da Rusi rat s Ukrajinom ne mogu izgubiti.
Neslaganja u vezi s ratom na evropskom istoku snažno su istaknuta i na sastanku premijera Višegradske četvorke, održanom 27. februara u Pragu. Radio Slobodna Evropa je tim povodom objavio da „četvorka možda još nije mrtva, ali je svakako na aparatima za održavanje života, i biće još neko vreme“.

AMBICIOZNI POČETAK Višegradska grupa, čije su članice nekad bile deo Varšavskog pakta, a danas su i u Evropskoj uniji i u NATO-u, nastala je na kraju Hladnog rata sa ciljem da se četiri zemlje što pre oslobode sovjetskog nasleđa, ostvare bolju međusobnu saradnju i zajednički se priključe zapadnim političkim organizacijama i institucijama. Osnovana je 1991, u mađarskom gradu Višegradu, kao Višegradski trougao, a „četvorka“ je postala raspadom Čehoslovačke, dve godine kasnije. Sve njene članice su u EU ušle zajedno 2004, a pre toga su primljene u Severnoatlantsku alijansu.
Tokom minulih godina „četvorka“ je unapređivala međusobnu ekonomsku, energetsku, kulturnu i vojnu saradnju, a kao blok zemalja sa oko 65 miliona stanovnika postala je i faktor koji može snažno da utiče i na oblikovanje politike EU u različitim oblastima. U novije vreme složni glas V4 snažnije se čuo prilikom rešavanja problema poljoprivrede, a posebno masovnih imigracija, čemu su se oštro suprotstavljale.
Naprslinu u savezu, koja se u međuvremenu pretvorila u širi kanjon, izazvalo je izbijanje rusko-ukrajinskog rata, o kom Mađarska i Slovačka s jedne strane, i Poljska i Češka s druge, imaju dosta oprečna mišljenja. Uz pomenute stavove o slanju oružja režimu u Kijevu to se odnosi i na viđenja efekta zapadnih sankcija Rusiji i perspektive integracije Ukrajine u evroatlantske saveze. Zato se u diplomatskim krugovima i medijima često ukazuje da, umesto četvorke, danas postoji krhki savez „2 + 2“, čiji lideri ne prezaju od međusobnih optuživanja.

SAMIT NAGLASIO RAZLIKE Sastanak u Pragu, na kom su bili slovački premijer Robert Fico, predsednik poljske vlade Donald Tusk, češki premijer Petr Fijala i premijer Mađarske Viktor Orban, ni u čemu nisu krasili nekadašnje razumevanje i jedinstvo. Ovoga puta to je najsnažnije izraženo u „priči“ o rusko-ukrajinskom ratu, što se pretvorilo u dominantnu temu samita. Usiljeni osmesi na završnoj konferenciji za medije samo su potvrdili da ostaju odranije poznate podele među članicama.
Taj utisak nije moglo da izmeni insistiranje Petra Fijale, čija je Češka predsedavajuća V4 do kraja juna, na činjenici da su se složili da je Rusija operacijom u Ukrajini prekršila međunarodno pravo i da je Kijevu potrebna i njihova pomoć.
Izveštači sa skupa u Pragu su, uz ostalo, zapazili da je bilateralni sastanak premijera Češke i Poljske, Fijale i Tuska, ujutru pre samita, trajao duže od samog samita. Češke diplomate su taj razgovor predstavile kao „srdačan i plodan“, što nikog nije iznenadilo jer te dve zemlje, u suštini, odavno isto misle o sukobu u susedstvu. Ovoga puta Poljska je snažno podržala nameru Češke da od trećih zemalja kupi municiju za Ukrajinu i isporuči je što je pre moguće.
Orban je odmah iskoristio priliku da pojasni Fijalinu tvrdnju o saglasnosti na temu pomoći Ukrajini. Mađarski premijer je kazao da je Budimpešta za slanje humanitarne i finansijske pomoći Kijevu, ali ne i za isporuke oružja Zelenskom, što je čvrst stav i Bratislave. Orban je, takođe, uz punu podršku slovačkog kolege Fica, insistirao na hitnom prekidu vatre u Ukrajini, zato što, kako je naglasio, ni nove količine oružja neće rešiti rat nego će samo povećati broj mrtvih na obe strane. Nasuprot premijerima Mađarske i Slovačke, Tusk i Fijala su potencirali narativ Zapada da se s Rusijom ne sme praviti kompromis, kao i da je neprihvatljivo da se ne poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.
Kao potvrda postojanja zajedništva može se uzeti samo fakat da premijeri ove četiri srednjoevropske države nisu pokazali razumevanje za nedavnu ratobornu izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da zemlje Zapada ne mogu isključiti slanje svojih vojnika da podrže Kijev u ratu protiv Rusije. Prema svemu dosad rečenom iz tog regiona, jasno je da niko u „četvorci“ nije spreman da šalje trupe u pomoć režimu Zelenskog, bez obzira na činjenicu da je on u vrlo teškoj situaciji.

Tusk optužio Orbana Donald Tusk, premijer Poljske, koja će od jula preuzeti predsedavanje u Višegradskoj grupi, izjavio je da će Viktor Orban biti kriv za eventualni poraz Ukrajine zato što se protivi merama EU i NATO-a za zaštitu te zemlje. „Orban mora biti svestan da će biti odgovoran za crni scenario zbog svoje igre“, istakao je Tusk i dodao da je na mađarskom premijeru da odluči „da li je Mađarska deo naše zajednice ili nije“.

Debata o lakšim temama od rata zaključena je postizanjem više dogovora. To, pre svega, važi za zajedničko opredeljenje za osiguranje više atomske energije i iskazan konsenzus lidera o pitanju ilegalnih migracija. S tim u vezi je potencirano da je „četvorka“ protiv kvota za obavezni prijem izbeglica. Lideri su pokazali i da im se ne sviđa ideja o temeljnim promenama unutar EU što bi uključivalo i smanjenje mogućnosti za upotrebu prava veta.
Da Višegradsku četvorku ne karakterišu harmonični odnosi zemalja članica, potvrdio je i predsedavajući Fijala, rekavši na kraju samita u Pragu: „Povremeno smo grupa 2 + 2, nekad 3 + 1, a nekad 4 + 0.“ U ovom trenutku upravo dolazak do jedinstvenog stava o rusko-ukrajinskom ratu deluje kao nemoguća misija.