РУСКО-УКРАЈИНСКИ РАТ ПОДЕЛИО „ЧЕТВОРКУ“

Док Пољска и Чешка снажно подржавају режим Владимира Зеленског, шаљући му и оружје, друге две чланице Вишеградске групе, Мађарска и Словачка, то не чине, уз истицање да Украјина, упркос подршци Запада, не може добити рат против Русије који је ушао у трећу годину са страшним билансом жртава и материјалне штете на обе стране

Премијер Пољске Доналд Туск прошле недеље је оштро критиковао шефове дипломатија Мађарске и Словачке, Петера Сијарта и Јураја Бланара, због њиховог сусрета са руским колегом Сергејом Лавровом, током Дипломатског форума у турској Анталији. „Колеге из Будимпеште и Братиславе су још једном показале да се наша мишљења о неким кључним питањима веома разликују, што посебно важи за гледишта о руско-украјинском рату.“
Туск је при томе мислио на ставове Вишеградске четворке (В4) коју чине Пољска, Чешка, Мађарска и Словачка. Прве две политички снажно подржавају Украјину у сукобу с Русијом, шаљући јој и оружје, док друге две одбијају да, упркос притисцима из Брисела и Вашингтона, режим Владимира Зеленског јачају слањем наоружања. Будимпешта и Братислава се, истовремено, залажу за мировне преговоре, уз тврдње да Руси рат с Украјином не могу изгубити.
Неслагања у вези с ратом на европском истоку снажно су истакнута и на састанку премијера Вишеградске четворке, одржаном 27. фебруара у Прагу. Радио Слободна Европа је тим поводом објавио да „четворка можда још није мртва, али је свакако на апаратима за одржавање живота, и биће још неко време“.

АМБИЦИОЗНИ ПОЧЕТАК Вишеградска група, чије су чланице некад биле део Варшавског пакта, а данас су и у Европској унији и у НАТО-у, настала је на крају Хладног рата са циљем да се четири земље што пре ослободе совјетског наслеђа, остваре бољу међусобну сарадњу и заједнички се прикључе западним политичким организацијама и институцијама. Основана је 1991, у мађарском граду Вишеграду, као Вишеградски троугао, а „четворка“ је посталa распадом Чехословачке, две године касније. Све њене чланице су у ЕУ ушле заједно 2004, а пре тога су примљене у Северноатлантску алијансу.
Током минулих година „четворка“ је унапређивала међусобну економску, енергетску, културну и војну сарадњу, а као блок земаља са око 65 милиона становника постала је и фактор који може снажно да утиче и на обликовање политике ЕУ у различитим областима. У новије време сложни глас В4 снажније се чуо приликом решавања проблема пољопривреде, а посебно масовних имиграција, чему су се оштро супротстављале.
Напрслину у савезу, која се у међувремену претворила у шири кањон, изазвало је избијање руско-украјинског рата, о ком Мађарска и Словачка с једне стране, и Пољска и Чешка с друге, имају доста опречна мишљења. Уз поменуте ставове о слању оружја режиму у Кијеву то се односи и на виђења ефекта западних санкција Русији и перспективе интеграције Украјине у евроатлантске савезе. Зато се у дипломатским круговима и медијима често указује да, уместо четворке, данас постоји крхки савез „2 + 2“, чији лидери не презају од међусобних оптуживања.

САМИТ НАГЛАСИО РАЗЛИКЕ Састанак у Прагу, на ком су били словачки премијер Роберт Фицо, председник пољске владе Доналд Туск, чешки премијер Петр Фијала и премијер Мађарске Виктор Орбан, ни у чему нису красили некадашње разумевање и јединство. Овога пута то је најснажније изражено у „причи“ о руско-украјинском рату, што се претворило у доминантну тему самита. Усиљени осмеси на завршној конференцији за медије само су потврдили да остају одраније познате поделе међу чланицама.
Тај утисак није могло да измени инсистирање Петра Фијале, чија је Чешка председавајућа В4 до краја јуна, на чињеници да су се сложили да је Русија операцијом у Украјини прекршила међународно право и да је Кијеву потребна и њихова помоћ.
Извештачи са скупа у Прагу су, уз остало, запазили да је билатерални састанак премијера Чешке и Пољске, Фијале и Туска, ујутру пре самита, трајао дуже од самог самита. Чешке дипломате су тај разговор представиле као „срдачан и плодан“, што никог није изненадило јер те две земље, у суштини, одавно исто мисле о сукобу у суседству. Овога пута Пољска је снажно подржала намеру Чешке да од трећих земаља купи муницију за Украјину и испоручи је што је пре могуће.
Орбан је одмах искористио прилику да појасни Фијалину тврдњу о сагласности на тему помоћи Украјини. Мађарски премијер је казао да је Будимпешта за слање хуманитарне и финансијске помоћи Кијеву, али не и за испоруке оружја Зеленском, што је чврст став и Братиславе. Орбан је, такође, уз пуну подршку словачког колеге Фица, инсистирао на хитном прекиду ватре у Украјини, зато што, како је нагласио, ни нове количине оружја неће решити рат него ће само повећати број мртвих на обе стране. Насупрот премијерима Мађарске и Словачке, Туск и Фијала су потенцирали наратив Запада да се с Русијом не сме правити компромис, као и да је неприхватљиво да се не поштује територијални интегритет Украјине.
Као потврда постојања заједништва може се узети само факат да премијери ове четири средњоевропске државе нису показали разумевање за недавну ратоборну изјаву француског председника Емануела Макрона да земље Запада не могу искључити слање својих војника да подрже Кијев у рату против Русије. Према свему досад реченом из тог региона, јасно је да нико у „четворци“ није спреман да шаље трупе у помоћ режиму Зеленског, без обзира на чињеницу да је он у врло тешкој ситуацији.

Туск оптужио Орбана Доналд Туск, премијер Пољске, која ће од јула преузети председавање у Вишеградској групи, изјавио је да ће Виктор Орбан бити крив за евентуални пораз Украјине зато што се противи мерама ЕУ и НАТО-а за заштиту те земље. „Орбан мора бити свестан да ће бити одговоран за црни сценарио због своје игре“, истакао је Туск и додао да је на мађарском премијеру да одлучи „да ли је Мађарска део наше заједнице или није“.

Дебата о лакшим темама од рата закључена је постизањем више договора. То, пре свега, важи за заједничко опредељење за осигурање више атомске енергије и исказан консензус лидера о питању илегалних миграција. С тим у вези је потенцирано да је „четворка“ против квота за обавезни пријем избеглица. Лидери су показали и да им се не свиђа идеја о темељним променама унутар ЕУ што би укључивало и смањење могућности за употребу права вета.
Да Вишеградску четворку не карактеришу хармонични односи земаља чланица, потврдио је и председавајући Фијала, рекавши на крају самита у Прагу: „Повремено смо група 2 + 2, некад 3 + 1, а некад 4 + 0.“ У овом тренутку управо долазак до јединственог става о руско-украјинском рату делује као немогућа мисија.