PREDIZBORNO TRAMPOVANJE AMERIKANACA

 

Iako je Kina navodno zabrinuta zbog mogućeg povratka Donalda Trampa, tu mogućnost vidi i kao priliku za sebe, što je suptilna, ali jasna poruka upućena američkim biračima, navodi Si-En-En

Dok se proteklih nedelja predizborna kampanja u SAD zahuktavala na do sada teško zamislive i sasvim nedemokratske načine, uz banalna pravna podmetanja ključnom republikanskom kandidatu, Kina je održala svoja tradicionalna „dva zasedanja“ (Svekineskog narodnog kongresa i Svekineske narodne konsultativne konferencije) na kojima je, kako je ovde već pomenuto, rekapitulirala učinjeno u prethodnoj i planirala ono što će biti važno u ovoj godini, a Vladimir Putin je ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji. Čini se, dakle, da u odnosima ključnih sila, projektovanim za narednih približno pet godina, postoji samo jedna nepoznanica: pitanje vođstva SAD.

Si-En-En PROTIV TRAMPA U opširnoj predizbornoj analizi Si-En-Ena, s fokusom na odnose sa Kinom, iz pera Simon Makarti, objavljenoj 10. marta na portalu pomenute medijske kuće, naveden je niz razloga zbog kojih bi Amerikanci trebalo da poveruju da bi Kina imala više koristi od pobede Donalda Trampa na izborima u SAD. Iako se to nigde ne kaže eksplicitno, poruka je jasna.
Analiza je napisana opširno, vrlo argumentovano i vešto, tako da se na prvi pogled ne vidi da je, u stvari, usmerena protiv glavnog republikanskog kandidata. U analizi piše da će, načelno, svaki pobednik na izborima nastaviti da vodi oštru politiku prema Kini, ali sledi niz crtica koje, u zbiru, ne daju baš lepu Trampovu političku sliku, s pozicije američkog javnog mnjenja koju autorka priželjkuje i utvrđuje. Najpre, tu je Trampova najava da neće braniti saveznike iz NATO-a koji nisu dovoljno potrošili na odbranu, ali i ona da je spreman da uvede trgovinske mere protiv Evrope (čitaj: Evropske unije) – potez koji bi, po Si-En-Enovoj analizi, sigurno pokvario Trampove odnose sa blokom koji ga već gleda skeptično zbog njegovog očiglednog poštovanja prema ruskom lideru Vladimiru Putinu, a odnedavno i zbog napora nekadašnjeg šefa Bele kuće da potopi sporazum američkog Kongresa o finansiranju rata u Ukrajini.
„To bi moglo da otvori potencijalno veliku priliku za Sija, čije su bliske veze s Putinom i odbijanje da osudi njegovu invaziju narušili odnose Kine sa Evropom (EU) i unazadile njenu dugogodišnju težnju da zabije klin (u odnose) između Evrope i SAD“, navedeno je u analizi.
Krijući se iza eksperata, analiza Si-En-Ena prosečnom Amerikancu, zapravo, sugeriše da je takav, „unilateralni“ Tramp pokazao malo interesovanja da održi ono što se naziva američkom pozicijom na čelu globalnog svetskog poretka, a upravo je to „plašt“ koji Si Đinping želi da podigne. „Kineski spoljnopolitički mislioci takođe naširoko vide Trampa kao destabilizujuću silu za SAD na unutrašnjem planu“, doslovno je navedeno u analizi.
Spisak Trampovih „grehova“ tu se ne prekida. „I pored komentara o NATO-u, bivši predsednik je, takođe, kritikovao američke odbrambene paktove sa Japanom i Južnom Korejom – izgleda da preti da će povući američke trupe stacionirane u tim savezničkim zemljama. Umanjeni američki savezi u regionu igrali bi u korist Kine, uključujući i onda kada su u pitanju njena rešenja o samoupravnoj demokratiji Tajvana“, kažu analitičari.
Si-En-En podseća i da je Tramp svojevremeno podržao napore Kongresa u pravcu jačanja američkih nezvaničnih odnosa sa pomenutim kineskim ostrvom i vojne podrške Tajvanu, ali „njegov govor o opštem oklevanju da uvuče SAD u skupe ratove i o smanjenju američkih veza sa regionalnim saveznicima izazvao je zabrinutost kod nekih posmatrača da bi mogao poslati signal Pekingu da Vašington nije usredsređen na sudbinu Tajvana“. Prema istom izvoru, povratak bivšeg predsednika na funkciju doveo bi do manje predvidivosti i mogao bi da predstavlja veći rizik kada je u pitanju „slučajna kinetička eskalacija izazvana držanjem Pekinga ili Vašingtona“.

BAJDENOVA STABILNOST Iako analiza Si-En-Ena sugeriše postojanje znakova anksioznosti kod kineskih lidera, odnosno u kineskoj politici, bez konkretnog dokaza za takvu tvrdnju (to što je šef diplomatije Vang Ji nivo američkih mera protiv Kine nazvao „zbunjujućim nivoom nedokučivog apsurda“ nije dokaz bilo čije anksioznosti, pa ni anksioznosti kineske politike), a kineska ekonomija se dovodi u vezu sa ozbiljnom krizom u kojoj se, navodno, već nalazi, iz iste analize proističe da je Kina i te kako spremna za oba scenarija koja bi u Vašingtonu mogla da se odigraju krajem ove godine.
S jedne strane, spekuliše Si-En-En, kineski politički vrh je diskutovao iza zatvorenih vrata o predstojećim američkim izborima, smatrajući da je Tramp daleko nepredvidiviji od Bajdena. „Bivši lider promenio je odnose između dveju najvećih svetskih ekonomija ogromnim trgovinskim tarifama, dok je bio na funkciji pre četiri godine. Sada preti da će ih, ukoliko bude izabran, podići na nivo za koji stručnjaci kažu da bi mogao da izazove defakto razdvajanje – šok koji bi pogodio delikatno vreme za kinesku ekonomiju“, navedeno je u analizi.
„Ali povratak Trampa na funkciju takođe ima potencijal da promeni trenutnu geopolitičku ravnotežu, zbog čega su Amerika i njeni saveznici sve više ujedinjeni protiv Rusije i uočene pretnje Kine u usponu. Povlačenje SAD od svojih partnera pod Trampovim geslom ‚Amerika na prvom mestu‘ moglo bi da skine pritisak s Kine i predstavlja značajnu priliku za sopstvene globalne ambicije Pekinga“, ističe Si-En-En. Iako je u analizi navedeno da su kineski eksperti razradili sve scenarije koji bi mogli da uslede nakon američkih predsedničkih izbora, pomenuto je da su prioriteti Pekinga da Kina ostane bezbedna i bez vojnog mešanja, odnosno da bude finansijski i ekonomski bezbedna. Zbog toga su u Si-En-Enu našli da treba da upozore Amerikance na „Trampov efekat“ koji bi, otprilike, označio početak kraja sveta.
„Kada je Tramp stigao u Belu kuću 2017. kao politički novajlija, činilo se da Si Đinping vidi potencijalno otvaranje za jačanje veza koje su pokazivale znake zatezanja tokom prethodne Obamine administracije. Nakon što je u aprilu te godine dočekan na Trampovom imanju Mar a Lago na obali okeana, kineski lider je ugostio Trampa i prvu damu Melaniju (Tramp) u Pekingu u okviru onoga što je u to vreme naširoko opisano kao ‚državna poseta plus‘. Predsedniku su date retke pogodnosti koje su izgledale prilagođene biznismenu i bivšoj zvezdi rijaliti televizije, uključujući televizijsku ceremoniju dobrodošlice u Velikoj dvorani naroda i lični obilazak carskog blaga sa Sijem u Zabranjenom gradu. Zatim je Tramp obilno pohvalio svog domaćina, rekavši da imaju odličnu hemiju i nazvao autoritarnog lidera veoma posebnim čovekom“, navedeno je u analizi, uz još jedno „ali“. „Ali u roku od godinu dana odnos (dvojice lidera) postao je sporan, jer je Tramp uveo veliku tranšu carina – počevši od 25 odsto na 50 milijardi dolara kineske robe – što je izazvalo eskalirajući trgovinski rat. Ovog puta, Tramp, koji je poznat po svojoj sklonosti autoritarnim liderima, nastavio je da hvali Sija tokom kampanje. Takođe je podstakao spekulacije da bi u borbi protiv onoga što smatra nepoštenom trgovinskom praksom mogao da udari kineski uvoz tarifom od 60 odsto – i poništi njegov osnovni status trajnih normalizovanih trgovinskih odnosa“, kaže se u analizi Si-En-Ena. Tu nastaje katastrofični scenario koji nikome ne bi trebalo da se dopadne, pod uslovom da ne predstavlja samo spekulaciju autorke analize. Ona navodi da bi Trampovom pobedom nastupio značajan preokret u trgovinskim vezama. Potencijalno bi bio smanjen udeo Kine u američkom uvozu, sa bezmalo petine na oko tri odsto. „Ukoliko Tramp sprovede ovo razdvajanje na veoma snažan način, uticaj na Kinu će biti veoma ozbiljan. Ali nejasno je da li će se to dogoditi, niko ne može da kaže šta će Tramp uraditi, i to je problem.“

ZBUNJUJUĆE TETE „Nejasno je da li bi Tramp sproveo tako drastične mere, koje bi bile veoma kontroverzne u SAD i, kažu analitičari, takođe bi imale oštar uticaj na američku ekonomiju i radna mesta, posebno pošto bi Peking verovatno uzvratio. Ali stručnjaci kažu da kineski poslovni i zvanični sektori verovatno već razmatraju planove za vanredne situacije“, kaže se u analizi.
Srpska javnost teško bi, na oba svoje pola, svarila najavu, srećom po nas samo hipotetičku, da će neko razmenu sa bilo kojim velikim partnerom saseći naglo na svega nekoliko procenata, a to je u vodećim medijima SAD najnormalnija stvar, računajući tu i sasvim banalno objašnjenje da, u stvari, nije jasno da li bi taj neko, u američkom slučaj Donald Tramp, uradio tako nešto, iako je „tako nešto“ prethodno najavljeno kao vrlo izvesna mogućnost u budućnosti, nakon predsedničkih izbora.
Analiza Si-En-Ena zapravo je dragocena lektira i prilog istoriji savremene demokratije na Zapadu. Ma koliko vešto napisana, ona nije nijednom stopom izašla iz okvira za koji značajan deo srpske javnosti naivno veruje da je i dalje demokratski čedan i što se medija tiče argumentovan i dosledan. Tramp će, dakle, saseći ekonomske odnose s Kinom, samo je nejasno da li bi on zaista to učinio.