ПРЕДИЗБОРНО ТРАМПОВАЊЕ АМЕРИКАНАЦА

 

Иако је Кина наводно забринута због могућег повратка Доналда Трампа, ту могућност види и као прилику за себе, што је суптилна, али јасна порука упућена америчким бирачима, наводи Си-Ен-Ен

Док се протеклих недеља предизборна кампања у САД захуктавала на до сада тешко замисливе и сасвим недемократске начине, уз банална правна подметања кључном републиканском кандидату, Кина је одржала своја традиционална „два заседања“ (Свекинеског народног конгреса и Свекинеске народне консултативне конференције) на којима је, како је овде већ поменуто, рекапитулирала учињено у претходној и планирала оно што ће бити важно у овој години, а Владимир Путин је убедљиво победио на председничким изборима у Русији. Чини се, дакле, да у односима кључних сила, пројектованим за наредних приближно пет година, постоји само једна непознаница: питање вођства САД.

Си-Ен-Ен ПРОТИВ ТРАМПА У опширној предизборној анализи Си-Ен-Ена, с фокусом на односе са Кином, из пера Симон Макарти, објављеној 10. марта на порталу поменуте медијске куће, наведен је низ разлога због којих би Американци требало да поверују да би Кина имала више користи од победе Доналда Трампа на изборима у САД. Иако се то нигде не каже експлицитно, порука је јасна.
Анализа је написана опширно, врло аргументовано и вешто, тако да се на први поглед не види да је, у ствари, усмерена против главног републиканског кандидата. У анализи пише да ће, начелно, сваки победник на изборима наставити да води оштру политику према Кини, али следи низ цртица које, у збиру, не дају баш лепу Трампову политичку слику, с позиције америчког јавног мњења коју ауторка прижељкује и утврђује. Најпре, ту је Трампова најава да неће бранити савезнике из НАТО-а који нису довољно потрошили на одбрану, али и она да је спреман да уведе трговинске мере против Европе (читај: Европске уније) – потез који би, по Си-Ен-Еновој анализи, сигурно покварио Трампове односе са блоком који га већ гледа скептично због његовог очигледног поштовања према руском лидеру Владимиру Путину, а однедавно и због напора некадашњег шефа Беле куће да потопи споразум америчког Конгреса о финансирању рата у Украјини.
„То би могло да отвори потенцијално велику прилику за Сија, чије су блиске везе с Путином и одбијање да осуди његову инвазију нарушили односе Кине са Европом (ЕУ) и уназадиле њену дугогодишњу тежњу да забије клин (у односе) између Европе и САД“, наведено је у анализи.
Кријући се иза експерата, анализа Си-Ен-Ена просечном Американцу, заправо, сугерише да је такав, „унилатерални“ Трамп показао мало интересовања да одржи оно што се назива америчком позицијом на челу глобалног светског поретка, а управо је то „плашт“ који Си Ђинпинг жели да подигне. „Кинески спољнополитички мислиоци такође нашироко виде Трампа као дестабилизујућу силу за САД на унутрашњем плану“, дословно је наведено у анализи.
Списак Трампових „грехова“ ту се не прекида. „И поред коментара о НАТО-у, бивши председник је, такође, критиковао америчке одбрамбене пактове са Јапаном и Јужном Корејом – изгледа да прети да ће повући америчке трупе стациониране у тим савезничким земљама. Умањени амерички савези у региону играли би у корист Кине, укључујући и онда када су у питању њена решења о самоуправној демократији Тајвана“, кажу аналитичари.
Си-Ен-Ен подсећа и да је Трамп својевремено подржао напоре Конгреса у правцу јачања америчких незваничних односа са поменутим кинеским острвом и војне подршке Тајвану, али „његов говор о општем оклевању да увуче САД у скупе ратове и о смањењу америчких веза са регионалним савезницима изазвао је забринутост код неких посматрача да би могао послати сигнал Пекингу да Вашингтон није усредсређен на судбину Тајвана“. Према истом извору, повратак бившег председника на функцију довео би до мање предвидивости и могао би да представља већи ризик када је у питању „случајна кинетичка ескалација изазвана држањем Пекинга или Вашингтона“.

БАЈДЕНОВА СТАБИЛНОСТ Иако анализа Си-Ен-Ена сугерише постојање знакова анксиозности код кинеских лидера, односно у кинеској политици, без конкретног доказа за такву тврдњу (то што је шеф дипломатије Ванг Ји ниво америчких мера против Кине назвао „збуњујућим нивоом недокучивог апсурда“ није доказ било чије анксиозности, па ни анксиозности кинеске политике), а кинеска економија се доводи у везу са озбиљном кризом у којој се, наводно, већ налази, из исте анализе проистиче да је Кина и те како спремна за оба сценарија која би у Вашингтону могла да се одиграју крајем ове године.
С једне стране, спекулише Си-Ен-Ен, кинески политички врх је дискутовао иза затворених врата о предстојећим америчким изборима, сматрајући да је Трамп далеко непредвидивији од Бајдена. „Бивши лидер променио је односе између двеју највећих светских економија огромним трговинским тарифама, док је био на функцији пре четири године. Сада прети да ће их, уколико буде изабран, подићи на ниво за који стручњаци кажу да би могао да изазове дефакто раздвајање – шок који би погодио деликатно време за кинеску економију“, наведено је у анализи.
„Али повратак Трампа на функцију такође има потенцијал да промени тренутну геополитичку равнотежу, због чега су Америка и њени савезници све више уједињени против Русије и уочене претње Кине у успону. Повлачење САД од својих партнера под Трамповим геслом ‚Америка на првом месту‘ могло би да скине притисак с Кине и представља значајну прилику за сопствене глобалне амбиције Пекинга“, истиче Си-Ен-Ен. Иако је у анализи наведено да су кинески експерти разрадили све сценарије који би могли да уследе након америчких председничких избора, поменуто је да су приоритети Пекинга да Кина остане безбедна и без војног мешања, односно да буде финансијски и економски безбедна. Због тога су у Си-Ен-Ену нашли да треба да упозоре Американце на „Трампов ефекат“ који би, отприлике, означио почетак краја света.
„Када је Трамп стигао у Белу кућу 2017. као политички новајлија, чинило се да Си Ђинпинг види потенцијално отварање за јачање веза које су показивале знаке затезања током претходне Обамине администрације. Након што је у априлу те године дочекан на Трамповом имању Мар а Лаго на обали океана, кинески лидер је угостио Трампа и прву даму Меланију (Трамп) у Пекингу у оквиру онога што је у то време нашироко описано као ‚државна посета плус‘. Председнику су дате ретке погодности које су изгледале прилагођене бизнисмену и бившој звезди ријалити телевизије, укључујући телевизијску церемонију добродошлице у Великој дворани народа и лични обилазак царског блага са Сијем у Забрањеном граду. Затим је Трамп обилно похвалио свог домаћина, рекавши да имају одличну хемију и назвао ауторитарног лидера веома посебним човеком“, наведено је у анализи, уз још једно „али“. „Али у року од годину дана однос (двојице лидера) постао је споран, јер је Трамп увео велику траншу царина – почевши од 25 одсто на 50 милијарди долара кинеске робе – што је изазвало ескалирајући трговински рат. Овог пута, Трамп, који је познат по својој склоности ауторитарним лидерима, наставио је да хвали Сија током кампање. Такође је подстакао спекулације да би у борби против онога што сматра непоштеном трговинском праксом могао да удари кинески увоз тарифом од 60 одсто – и поништи његов основни статус трајних нормализованих трговинских односа“, каже се у анализи Си-Ен-Ена. Ту настаје катастрофични сценарио који никоме не би требало да се допадне, под условом да не представља само спекулацију ауторке анализе. Она наводи да би Трамповом победом наступио значајан преокрет у трговинским везама. Потенцијално би био смањен удео Кине у америчком увозу, са безмало петине на око три одсто. „Уколико Трамп спроведе ово раздвајање на веома снажан начин, утицај на Кину ће бити веома озбиљан. Али нејасно је да ли ће се то догодити, нико не може да каже шта ће Трамп урадити, и то је проблем.“

ЗБУЊУЈУЋЕ ТЕТЕ „Нејасно је да ли би Трамп спровео тако драстичне мере, које би биле веома контроверзне у САД и, кажу аналитичари, такође би имале оштар утицај на америчку економију и радна места, посебно пошто би Пекинг вероватно узвратио. Али стручњаци кажу да кинески пословни и званични сектори вероватно већ разматрају планове за ванредне ситуације“, каже се у анализи.
Српска јавност тешко би, на оба своје пола, сварила најаву, срећом по нас само хипотетичку, да ће неко размену са било којим великим партнером сасећи нагло на свега неколико процената, а то је у водећим медијима САД најнормалнија ствар, рачунајући ту и сасвим банално објашњење да, у ствари, није јасно да ли би тај неко, у америчком случај Доналд Трамп, урадио тако нешто, иако је „тако нешто“ претходно најављено као врло извесна могућност у будућности, након председничких избора.
Анализа Си-Ен-Ена заправо је драгоцена лектира и прилог историји савремене демократије на Западу. Ма колико вешто написана, она није ниједном стопом изашла из оквира за који значајан део српске јавности наивно верује да је и даље демократски чедан и што се медија тиче аргументован и доследан. Трамп ће, дакле, сасећи економске односе с Кином, само је нејасно да ли би он заиста то учинио.