ОД КОСОВА ДО ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА

… Или више и не делује као сомнабулизам да човек који нам је средио НАТО бомбардовање и данас држи Србију као таоца пропале операције

Oд прокуратора Кристофера Р. Хила би се могла очекивати књига „Како сам поразио Србе до ногу, а усред Београда“. Промоција би могла да се одржи у коначно разваљеном Генералштабу, а када ово изузетно здање архитекте Николе Добровића преузму Atlantic Incubation Partners LLC и Kushner Realty LLC „као локацију у центру Београда на коришћење без накнаде на 99 година, уз могућност да се право коришћења претвори у право својине“.
Неко је у протесту подсетио да је зграда Генералштаба „споменик културе као и Пећка патријаршија и Високи Дечани“. То би некад била чињеница пред којом би сви застали, данас – напротив. Трампов зет, који изгледа постаје власник, уз посредовање „нашег пријатеља“ Ричарда Гренела, може и да не чека дозволу да подиже луксузни хотел са пословним простором и више од 1.500 станова. А Улица кнеза Милоша би логично могла да промени име у – Ричарда Холбрука. Тако би политички радници у Београду који су дошли после НАТО бомбардовања 1999. затворили круг.
Мистер Хил би у част великог успеха мисије да „заједно (САД и Србија) градимо бољу будућност какву народ Србије заслужује и (он) жели за будуће генерације“ могао да нам организује WorldPride. Премијерка Брнабић нас је већ представила кроз EuroPride! А ако се прост српски народ побуни, у помоћ српској полицији и војсци би могла да притекне братска Национална гарда Охаја.

БРАШИЋКИНО ЂАЧЕ Има неке правде, истина сатанистичке, у томе да тај експеримент in vivo над Србима изводи баш Кристофер Хил.
Ко боље зна шта је НАТО бомбардовање од десне руке Ричарда Холбрука, који је, учећи нас шта је добро, дао све од себе да нам бомбе падају на главе. Хил је „специјални изасланик за Косово 1989. и 1999“!
Иначе, од оних србољуба који су у Београду провели делове детињства као Мадлен Олбрајт и Јенс Столтенберг. Пре две године је на Твитеру објавио да се сусрео са учитељицом „код које је био у другом разреду“. И: „Све што треба да знам у животу научио сам у учионици другог разреда госпође Брашић. Невероватно је поново се повезати са њом данас после свих ових година.“
Ко зна, можда је српска учитељица у доба оно заиста учила малог Криса да, кад одрасте, слободно бомбардује Београд и силује Србе, а да ће га Срби после дочекати као хероје „Халијарда“. Јер знало се да су у прошлом веку Германи бомбардовали Београд 1914, 1915, 1941, Англосаксонци у девет наврата. А Хил је чинио да се 1999. уједине!
Елем, као амбасадор „пријатељске земље“, Србима се, и 25 година касније, обраћа по упутствима ондашњег шефа: „Срби су злочиначки дупеглавци.“ А за разлику од бандоглавог Холбрука, ради то фино, рекло би се брижно. Ипак, то није дипломатија („Дипломата је човек који размисли двапут пре него што не каже ништа“, говорио је Черчил), то је улога надзорника над недораслим.
Док чекамо велико финале, Београдски форум за свет равноправних ће крајем ове недеље одржати међународну конференцију наде „Да се не заборави 1999–2023; Од агресије до новог праведног поретка“. Тај глас је данас већински и у свету и у Србији, али има ко да га овде гуши.

НАСИЉЕ НАД РАЗУМОМ А оног 24. марта, после антидипломатских активности у Рамбујеу, против Срба се постројио војни савез 19 држава. Однос БДП-а сукобљених страна 860 : 1. И бачено је 25.000 тона експлозива,15 тона осиромашеног уранијума, лансирано 50.000 пројектила… Убијено више од 2.000 људи.
Истина, то насиље је одмах разумевано као геополитичка глупост. Хенри Кисинџер, један од креатора профила америчке моћи у другој половини XX века, усред кампање написа опомену – New World Disorder. У поднаслову текста у „Њузвику“ стајало је: „Погрешно промишљен рат на Косову је подрио односе с Кином и Русијом и изложио НАТО опасности.“
Кисинџер је знао да су „блиске везе САД и Кине доведене у питање“. И то „за Америку, сигурно значи метеж у целој Азији“. А НАТО? „Упркос привидном јединству на НАТО самиту, Косово ће расправу о будућности Алијансе учинити неизбежном.“
Четврт века касније ваљда једино Кристоферу Хилу и његовим српским слугама није јасно да је Кисинџер говорио рационално. Ипак, ни данас се са Срба не повлаче најгоре речи из 1999 – кад су се на Западу такмичили да се нађе гадост над гадостима: „Србе треба бацити на колена“ (Клаус Кинкел); „Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста“ (Жак Ширак); „Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“ (Тони Блер); а западни интелектуалац је требало да се равна према мислима Питера Јустинова: „Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку… Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу.“

ПОЈАВИШЕ СЕ АЗИЈЦИ А да је Хилово пословање око Косова стварање бурета барута за читав свет, и тад је било јасно. Узећемо из пропагандне канонаде НАТО агресије (24. март – 10. јун, 1999) једну реченицу из магазина „Цајт“.
Сам текст на две стране великог формата био је гомила гадости које су тих недеља бацане без икаквих обзира, али последња реченица бејаше: „Али шта ћемо рећи ако једног дана војни савез у неком другом региону, на пример у Азији, реши да оружаним путем спроводи политику људских права која би почивала на неком сасвим другачијем, наиме његовом, тумачењу међународног права или Повеље УН?“ Та реченица Јиргена Хабермаса, првака неолибералног интелектуализма, ево – остварује се.
Не, није реч просто о војном савезу, реч је друштвеној поруци, која се после украјинске кризе, па онда догађања у Гази – баца у лице Западу, да је окончано време кад су Сједињене Државе смислиле „претпоставку демократије“ као нужност, а онда „имали сте професионалну класу професионалних уметника и оперативаца за смену режима“ (Хил ће се препознати) који су радове почињали тако што су прво „тврдили да треба да уведемо демократију у Југославију, а из тога је извођен предикат да се решимо Милошевића“.
Тако Такеру Карлсону објашњава те операције Мајк Бенц, човек који је „имао сајбер портфељ у Стејт департменту“, те је без сумње „светски стручњак“ да нам открије те механизме и технолошке основе хибридног рата у којима „ми широм света у суштини рушимо владе да бисмо очували демократију“.

УСПОН И ПАД ЦИА ПРОЈЕКТА Читав систем је настао кад су „Пентагон, Стејт департмент и наша, тј. ЦИА архитектура мрља од невладиних организација заговарали слободу говора… да се подрже дисидентске групе широм света да би им се помогло да свргну ауторитарне владе… у суштини, слобода говора на интернету омогућила је операције промене режима а да би се лакше спроводила агенда спољнополитичких институција Стејт департмента“.
Механизам за свргавање влада, у шта спада и случај Србије, „радио је магично од отприлике 1991. до отприлике 2014. године… (врхунац) је било је Арапско пролеће 2011, 2012. кад се све противничке владе Обамине администрације – Египат, Тунис – руше Фејсбук и Твитер револуцијама. А Стејт департмент блиско сарађује са компанијама друштвених медија.“
Кад је прошао врхунац, „сва та архитектура, невладине организације, односи технолошких компанија и државне националне безбедности након државног удара у Украјини (2014)“ заказала је и „дошло је до неочекиваног контрапуча да су се Крим и Донбас отцепили… НАТО је за то био крајње неприпремљен… А када су срца и умови народа Крима гласали за придруживање Руској Федерацији, то је последња кап у чаши… И НАТО је у том тренутку прогласио нешто што су прво назвали доктрином Герасимова“.
Ту ћете препознати смисао позива прокуратора Хила да – Србија уведе санкције Русији. Иако ниједна земља на свету – после западног хистеричног успостављања фронта 14 : 86 (14% становништва у државама које су увеле санкције, 86% не) – није то урадила.

ДОКТРИНА ГЕРАСИМОВА Није лоше да се каже нека реч о непожељној руској „доктрини“.
Генерал Валериј Герасимов, начелник Генералштаба Руске Федерације, 2014. је у једном говору описао начин ратовања које Запад примењује кад се „ратови више не објављују и, кад почну, иду по непознатом шаблону. Искуство војних сукоба… потврђује да се савршено напредна држава може, за неколико месеци, па чак и неколико дана, трансформисати у арену жестоких оружаних сукоба, постати жртва стране интервенције и потонути у мрежу хаоса, хуманитарне катастрофе и грађанског рата“.
Много тога се подудара с причом инсајдера Бенца, али ћемо навести уочавање – да је у хибридном рату „један од облика употребе војне силе ван земље одржавање мира… њихова активност би могла да обухвати и специфичне задатке као што су специјализовани, хуманитарни, спасилачки, евакуациони, санитарни и други задаци. За сада, њихова класификација, суштина и садржај нису дефинисани“. Србија је разарана спровођењем „хуманитарне операције“. А сад је у статусу „одржавања мира“.
Хил је врховник те операције. Али прилике су се промениле.
После украјинске кризе и Газе јасно је да се хибридно ратовање захуктава, тако да је логична поруку: трећи светски рат је у току.

ОДГОВОР ГЛОБАЛНОГ ЈУГА Државни секретар Ентони Блинкен дефинисао је „међународни поредак заснован на правилу“. „Ако нисте за столом, бићете на јеловнику“, био је духовит. Међутим, шта је са Црвеним морем, пита се бразилски политички писац Пепе Ескобар. „Хути који бране Палестину од САД, Британије и Израела (потапају бродовље великих сила) данас су очигледно за столом, док су западни вазали, који подржавају Израел, сада очигледно на јеловнику.“
Удар иде даље: „Глобални југ је по сваку цену спреман да међународну размену плаћа у домаћим валутама и да заобиђе амерички долар.“ Тако „западни хегемон можда више није ни тигар од папира већ само папирна пијавица“.
У свему је симболичан чин бразилског председник Луиза Инасиа Лула да Силве. Трагедију у Гази описао је као геноцид, а „у име Бразила, Латинске Америке, Африке, БРИКС-а и већине Глобалног југа“. Лула постаје персона нон грата у Израелу, али тај статус нису објавили остали из Колективног запада. Би они, али то су сад залогаји од којих би се загрцнули. Јер „то што је изговорио Лула очигледно је претходно договорено са Москвом, Пекингом, Техераном и, наравно, Афричком унијом. Лула је говорио у Адис Абеби, а Етиопија је сад чланица БРИКС-а.“
Светски ратови увек доносе нови светски поредак. Ово су обриси.

ЕВРОПСКИ РАСПАД НАТО бомбардовање Срба није завршено. Али оно постаје све чвршћа омча око врата Европске уније! Не знам да ли се насиље којим се спроводи немачко-француски план за Косово игде доживљава као решење. Као добро решење, сигурно не.
Куда нас то води?
Непредвидиво далеко. Више није питање „има ли будућности на Балкану?“ већ „има ли будућности у Европи?“. Балкан је само минско поље, Европа је улог. Не може се вечно спроводити балканизација (завађање комшија са југоистока континента) без последица.
Да, данас Европа изгледа као путник који на перону чека воз који сигурно неће доћи. Подржавање сецесионизма Косова и све што се око тога догађа готово трећину века – важан је ексер у евроковчегу који јој се припрема.
Осећамо дубок неспокој. Јер без обзира на „добра“ пролазна времена, Кристофер Хил нема добро решење за Србе. И сад, као и увек, ради нам о глави. Једино фино у тој слици је да можемо да замишљамо да је као осмогодишњак у другом разреду био другачији у Београду, који није клечао пред њим.