OD KOSOVA DO TREĆEG SVETSKOG RATA

… Ili više i ne deluje kao somnabulizam da čovek koji nam je sredio NATO bombardovanje i danas drži Srbiju kao taoca propale operacije

Od prokuratora Kristofera R. Hila bi se mogla očekivati knjiga „Kako sam porazio Srbe do nogu, a usred Beograda“. Promocija bi mogla da se održi u konačno razvaljenom Generalštabu, a kada ovo izuzetno zdanje arhitekte Nikole Dobrovića preuzmu Atlantic Incubation Partners LLC i Kushner Realty LLC „kao lokaciju u centru Beograda na korišćenje bez naknade na 99 godina, uz mogućnost da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine“.
Neko je u protestu podsetio da je zgrada Generalštaba „spomenik kulture kao i Pećka patrijaršija i Visoki Dečani“. To bi nekad bila činjenica pred kojom bi svi zastali, danas – naprotiv. Trampov zet, koji izgleda postaje vlasnik, uz posredovanje „našeg prijatelja“ Ričarda Grenela, može i da ne čeka dozvolu da podiže luksuzni hotel sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova. A Ulica kneza Miloša bi logično mogla da promeni ime u – Ričarda Holbruka. Tako bi politički radnici u Beogradu koji su došli posle NATO bombardovanja 1999. zatvorili krug.
Mister Hil bi u čast velikog uspeha misije da „zajedno (SAD i Srbija) gradimo bolju budućnost kakvu narod Srbije zaslužuje i (on) želi za buduće generacije“ mogao da nam organizuje WorldPride. Premijerka Brnabić nas je već predstavila kroz EuroPride! A ako se prost srpski narod pobuni, u pomoć srpskoj policiji i vojsci bi mogla da pritekne bratska Nacionalna garda Ohaja.

BRAŠIĆKINO ĐAČE Ima neke pravde, istina satanističke, u tome da taj eksperiment in vivo nad Srbima izvodi baš Kristofer Hil.
Ko bolje zna šta je NATO bombardovanje od desne ruke Ričarda Holbruka, koji je, učeći nas šta je dobro, dao sve od sebe da nam bombe padaju na glave. Hil je „specijalni izaslanik za Kosovo 1989. i 1999“!
Inače, od onih srboljuba koji su u Beogradu proveli delove detinjstva kao Madlen Olbrajt i Jens Stoltenberg. Pre dve godine je na Tviteru objavio da se susreo sa učiteljicom „kod koje je bio u drugom razredu“. I: „Sve što treba da znam u životu naučio sam u učionici drugog razreda gospođe Brašić. Neverovatno je ponovo se povezati sa njom danas posle svih ovih godina.“
Ko zna, možda je srpska učiteljica u doba ono zaista učila malog Krisa da, kad odraste, slobodno bombarduje Beograd i siluje Srbe, a da će ga Srbi posle dočekati kao heroje „Halijarda“. Jer znalo se da su u prošlom veku Germani bombardovali Beograd 1914, 1915, 1941, Anglosaksonci u devet navrata. A Hil je činio da se 1999. ujedine!
Elem, kao ambasador „prijateljske zemlje“, Srbima se, i 25 godina kasnije, obraća po uputstvima ondašnjeg šefa: „Srbi su zločinački dupeglavci.“ A za razliku od bandoglavog Holbruka, radi to fino, reklo bi se brižno. Ipak, to nije diplomatija („Diplomata je čovek koji razmisli dvaput pre nego što ne kaže ništa“, govorio je Čerčil), to je uloga nadzornika nad nedoraslim.
Dok čekamo veliko finale, Beogradski forum za svet ravnopravnih će krajem ove nedelje održati međunarodnu konferenciju nade „Da se ne zaboravi 1999–2023; Od agresije do novog pravednog poretka“. Taj glas je danas većinski i u svetu i u Srbiji, ali ima ko da ga ovde guši.

NASILJE NAD RAZUMOM A onog 24. marta, posle antidiplomatskih aktivnosti u Rambujeu, protiv Srba se postrojio vojni savez 19 država. Odnos BDP-a sukobljenih strana 860 : 1. I bačeno je 25.000 tona eksploziva,15 tona osiromašenog uranijuma, lansirano 50.000 projektila… Ubijeno više od 2.000 ljudi.
Istina, to nasilje je odmah razumevano kao geopolitička glupost. Henri Kisindžer, jedan od kreatora profila američke moći u drugoj polovini XX veka, usred kampanje napisa opomenu – New World Disorder. U podnaslovu teksta u „Njuzviku“ stajalo je: „Pogrešno promišljen rat na Kosovu je podrio odnose s Kinom i Rusijom i izložio NATO opasnosti.“
Kisindžer je znao da su „bliske veze SAD i Kine dovedene u pitanje“. I to „za Ameriku, sigurno znači metež u celoj Aziji“. A NATO? „Uprkos prividnom jedinstvu na NATO samitu, Kosovo će raspravu o budućnosti Alijanse učiniti neizbežnom.“
Četvrt veka kasnije valjda jedino Kristoferu Hilu i njegovim srpskim slugama nije jasno da je Kisindžer govorio racionalno. Ipak, ni danas se sa Srba ne povlače najgore reči iz 1999 – kad su se na Zapadu takmičili da se nađe gadost nad gadostima: „Srbe treba baciti na kolena“ (Klaus Kinkel); „Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista“ (Žak Širak); „Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva“ (Toni Bler); a zapadni intelektualac je trebalo da se ravna prema mislima Pitera Justinova: „Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređenije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju.“

POJAVIŠE SE AZIJCI A da je Hilovo poslovanje oko Kosova stvaranje bureta baruta za čitav svet, i tad je bilo jasno. Uzećemo iz propagandne kanonade NATO agresije (24. mart – 10. jun, 1999) jednu rečenicu iz magazina „Cajt“.
Sam tekst na dve strane velikog formata bio je gomila gadosti koje su tih nedelja bacane bez ikakvih obzira, ali poslednja rečenica bejaše: „Ali šta ćemo reći ako jednog dana vojni savez u nekom drugom regionu, na primer u Aziji, reši da oružanim putem sprovodi politiku ljudskih prava koja bi počivala na nekom sasvim drugačijem, naime njegovom, tumačenju međunarodnog prava ili Povelje UN?“ Ta rečenica Jirgena Habermasa, prvaka neoliberalnog intelektualizma, evo – ostvaruje se.
Ne, nije reč prosto o vojnom savezu, reč je društvenoj poruci, koja se posle ukrajinske krize, pa onda događanja u Gazi – baca u lice Zapadu, da je okončano vreme kad su Sjedinjene Države smislile „pretpostavku demokratije“ kao nužnost, a onda „imali ste profesionalnu klasu profesionalnih umetnika i operativaca za smenu režima“ (Hil će se prepoznati) koji su radove počinjali tako što su prvo „tvrdili da treba da uvedemo demokratiju u Jugoslaviju, a iz toga je izvođen predikat da se rešimo Miloševića“.
Tako Takeru Karlsonu objašnjava te operacije Majk Benc, čovek koji je „imao sajber portfelj u Stejt departmentu“, te je bez sumnje „svetski stručnjak“ da nam otkrije te mehanizme i tehnološke osnove hibridnog rata u kojima „mi širom sveta u suštini rušimo vlade da bismo očuvali demokratiju“.

USPON I PAD CIA PROJEKTA Čitav sistem je nastao kad su „Pentagon, Stejt department i naša, tj. CIA arhitektura mrlja od nevladinih organizacija zagovarali slobodu govora… da se podrže disidentske grupe širom sveta da bi im se pomoglo da svrgnu autoritarne vlade… u suštini, sloboda govora na internetu omogućila je operacije promene režima a da bi se lakše sprovodila agenda spoljnopolitičkih institucija Stejt departmenta“.
Mehanizam za svrgavanje vlada, u šta spada i slučaj Srbije, „radio je magično od otprilike 1991. do otprilike 2014. godine… (vrhunac) je bilo je Arapsko proleće 2011, 2012. kad se sve protivničke vlade Obamine administracije – Egipat, Tunis – ruše Fejsbuk i Tviter revolucijama. A Stejt department blisko sarađuje sa kompanijama društvenih medija.“
Kad je prošao vrhunac, „sva ta arhitektura, nevladine organizacije, odnosi tehnoloških kompanija i državne nacionalne bezbednosti nakon državnog udara u Ukrajini (2014)“ zakazala je i „došlo je do neočekivanog kontrapuča da su se Krim i Donbas otcepili… NATO je za to bio krajnje nepripremljen… A kada su srca i umovi naroda Krima glasali za pridruživanje Ruskoj Federaciji, to je poslednja kap u čaši… I NATO je u tom trenutku proglasio nešto što su prvo nazvali doktrinom Gerasimova“.
Tu ćete prepoznati smisao poziva prokuratora Hila da – Srbija uvede sankcije Rusiji. Iako nijedna zemlja na svetu – posle zapadnog histeričnog uspostavljanja fronta 14 : 86 (14% stanovništva u državama koje su uvele sankcije, 86% ne) – nije to uradila.

DOKTRINA GERASIMOVA Nije loše da se kaže neka reč o nepoželjnoj ruskoj „doktrini“.
General Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba Ruske Federacije, 2014. je u jednom govoru opisao način ratovanja koje Zapad primenjuje kad se „ratovi više ne objavljuju i, kad počnu, idu po nepoznatom šablonu. Iskustvo vojnih sukoba… potvrđuje da se savršeno napredna država može, za nekoliko meseci, pa čak i nekoliko dana, transformisati u arenu žestokih oružanih sukoba, postati žrtva strane intervencije i potonuti u mrežu haosa, humanitarne katastrofe i građanskog rata“.
Mnogo toga se podudara s pričom insajdera Benca, ali ćemo navesti uočavanje – da je u hibridnom ratu „jedan od oblika upotrebe vojne sile van zemlje održavanje mira… njihova aktivnost bi mogla da obuhvati i specifične zadatke kao što su specijalizovani, humanitarni, spasilački, evakuacioni, sanitarni i drugi zadaci. Za sada, njihova klasifikacija, suština i sadržaj nisu definisani“. Srbija je razarana sprovođenjem „humanitarne operacije“. A sad je u statusu „održavanja mira“.
Hil je vrhovnik te operacije. Ali prilike su se promenile.
Posle ukrajinske krize i Gaze jasno je da se hibridno ratovanje zahuktava, tako da je logična poruku: treći svetski rat je u toku.

ODGOVOR GLOBALNOG JUGA Državni sekretar Entoni Blinken definisao je „međunarodni poredak zasnovan na pravilu“. „Ako niste za stolom, bićete na jelovniku“, bio je duhovit. Međutim, šta je sa Crvenim morem, pita se brazilski politički pisac Pepe Eskobar. „Huti koji brane Palestinu od SAD, Britanije i Izraela (potapaju brodovlje velikih sila) danas su očigledno za stolom, dok su zapadni vazali, koji podržavaju Izrael, sada očigledno na jelovniku.“
Udar ide dalje: „Globalni jug je po svaku cenu spreman da međunarodnu razmenu plaća u domaćim valutama i da zaobiđe američki dolar.“ Tako „zapadni hegemon možda više nije ni tigar od papira već samo papirna pijavica“.
U svemu je simboličan čin brazilskog predsednik Luiza Inasia Lula da Silve. Tragediju u Gazi opisao je kao genocid, a „u ime Brazila, Latinske Amerike, Afrike, BRIKS-a i većine Globalnog juga“. Lula postaje persona non grata u Izraelu, ali taj status nisu objavili ostali iz Kolektivnog zapada. Bi oni, ali to su sad zalogaji od kojih bi se zagrcnuli. Jer „to što je izgovorio Lula očigledno je prethodno dogovoreno sa Moskvom, Pekingom, Teheranom i, naravno, Afričkom unijom. Lula je govorio u Adis Abebi, a Etiopija je sad članica BRIKS-a.“
Svetski ratovi uvek donose novi svetski poredak. Ovo su obrisi.

EVROPSKI RASPAD NATO bombardovanje Srba nije završeno. Ali ono postaje sve čvršća omča oko vrata Evropske unije! Ne znam da li se nasilje kojim se sprovodi nemačko-francuski plan za Kosovo igde doživljava kao rešenje. Kao dobro rešenje, sigurno ne.
Kuda nas to vodi?
Nepredvidivo daleko. Više nije pitanje „ima li budućnosti na Balkanu?“ već „ima li budućnosti u Evropi?“. Balkan je samo minsko polje, Evropa je ulog. Ne može se večno sprovoditi balkanizacija (zavađanje komšija sa jugoistoka kontinenta) bez posledica.
Da, danas Evropa izgleda kao putnik koji na peronu čeka voz koji sigurno neće doći. Podržavanje secesionizma Kosova i sve što se oko toga događa gotovo trećinu veka – važan je ekser u evrokovčegu koji joj se priprema.
Osećamo dubok nespokoj. Jer bez obzira na „dobra“ prolazna vremena, Kristofer Hil nema dobro rešenje za Srbe. I sad, kao i uvek, radi nam o glavi. Jedino fino u toj slici je da možemo da zamišljamo da je kao osmogodišnjak u drugom razredu bio drugačiji u Beogradu, koji nije klečao pred njim.