MASKIRANJE ISTINE

CIA i Ukrajina

Da li je pravi cilj teksta u „Njujork tajmsu“, i drugih sličnih tekstova koji se povremeno objavljuju, odbrana istine ili obmana javnosti o radu CIA? Biće da su u pitanju ogromni obaveštajni problemi i pogrešne informacije na osnovu kojih se donose pogrešne procene

Ne bi bilo ništa neobično da o dubokom prisustvu CIA u Ukrajini i njenim tajnim prljavim aktivnostima ovoga puta ne piše američki list „Njujork tajms“, jedan od onih koji formiraju zapadno javno mnjenje. Argumenti ekskluzivne tvrdnje da CIA u Ukrajini ima 12 tajnih baza koje su locirane uz rusku granicu, zasnivaju se na više od 200 intervjua sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima Ukrajine, SAD i EU. Kada informacije iz CIA „procure“ u javnost, uvek treba biti oprezan u smislu da li je nešto stvarno procurilo ili je smišljeno podmetnuto. Ovoga puta informacije o CIA nisu „procurile“ iz najčuvanijih kasa nego su zasnovane na „dugačkim jezicima“ političara i drugih ličnosti koji su navodno rekli ponešto što nisu smeli, od čega su novinari složili mozaik o „velikim tajnama“. Oprez u pogledu podmetanja „informacija“ je potreban, jer su na Zapadu mediji pod striktnom cenzurom, a „Njujork tajms“ je medij koji kreira zapadnu „istinu“. CIA, kao najmoćnija obaveštajna agencija na svetu, sa godišnjim budžetom od 15 milijardi dolara, jeste mašinerija koja ništa ne prepušta slučaju, pa ni svoj imidž u sopstvenoj javnosti. Praksa je da se objavljivanjem sitne i opštepoznate kompromitacije sakriju one krupne i nedopustive – teška kompromitacija kroz kršenje međunarodnih, pa i američkih zakona.
Osnovna lažna poruka ovog teksta liči na klasičnu dezinformaciju, kako je nekada vešto sastavljena, da u njoj bude više od 90 odsto istine a samo desetak posto je tempirano da obmane protivnika ili sopstvene građane. U konkretnom slučaju tih 10 procenata od ukupne „nesporne istine“, koju je mukotrpnim radom od preko 200 izvora prikupio „Njujork tajms“, treba da ubedljivo „dokaže“ da je CIA u Ukrajinu stigla tek posle prevrata 2014. godine, pod parolom „hajde da pomognemo ovoj jadnoj državi da očuva svoju nezavisnost i celovitost“. Istina je sasvim drugačija, CIA je, kršeći međunarodne zakone, organizovala obojenu revoluciju, pa tako i prevrat u Ukrajini, ali to se u ovom tekstu ne spominje, kao da sve američke aktivnosti počinju nakon prevrata. Teška kompromitacija CIA nije samo čin prevrata i rušenje legalno izabrane vlasti nego i agresivne i nasilne snage koje su oni stvorili a koje su bile okosnica nasilja i prevrata tokom kojeg je stradalo više od stotinu ljudi. Bile su to ultradesničarske i profašističke grupe, na koje CIA nije gadljiva, i samo joj je bitno da li su u funkciji ostvarenja američkih interesa. Naravno da takvu vezu treba sakriti od sopstvene javnosti jer je u pitanju zloupotreba profašističkih organizacija, grupa i pojedinaca (kao dugoročan proces u planovima CIA). Zatim, jaka je sumnja da je upravo CIA koja je planirala „Majdan“ (po instrukcijama Viktorije Nuland, pomoćnice državnog sekretara SAD) organizovala otvaranje vatre po policiji i po demonstrantima, kako bi stvar nepovratno eskalirala i pretvorila se u oružano zauzimanje državnih institucija. Koliko je ljudi stradalo prilikom preuzimanja vlasti i kasnije, niko ne zna. Nećete pročitati nigde na Zapadu da CIA planski štiti fašističke organizacije koje je najpre koristila u borbi protiv komunističkih zemalja, a kasnije kada je komunizam praktično poražen, nisu se odrekli fašista, nego su ih prefarbali u „demokrate“ u borbi protiv „diktatorskih režima“.
Druga namena ovakvih tekstova jeste da se dezinformiše i uplaši protivnik (Rusija) prikazivanjem ogromnih dosadašnjih, aktuelnih i budućih obaveštajnih podviga CIA koji su slučajno prodrli u javnost. Javnost treba da pomisli da je u agencijinom interesu da njeni uspesi ostanu tajna jer su tako ubitačniji, ali šta da se radi, objavljeno je ono što nije smelo da se sazna. U ovoj novinarskoj priči ispada da im je Rusija u obaveštajnom smislu na dlanu, a u praksi je to sasvim drugačije – imaju ogromne obaveštajne probleme i pogrešne informacije na osnovu kojih donose pogrešne procene. Epilog je da se na tako pogrešnim procenama bazira pogrešna, opasna i riskantna politika SAD koja dovodi u pitanje ne samo svetski mir nego opstanak čovečanstva provociranjem nuklearnog sukoba s Rusijom.

PODRUČJE BEZ CENZURE Srbija je područje van svake cenzure o pitanju rata u Ukrajini, pa tako i o pitanju prljavih tajnih akcija i operacija koje se tamo dešavaju. Tako mi u Srbiji mnogo lakše razumemo da neko napadima i kritikama u stvari štiti CIA od teških kompromitacija. Građani na Zapadu su izloženi strahovitoj jednostranoj propagandi i nemaju šanse da shvate o čemu se radi. Prikazivanjem podataka o tajnim „bazama“ CIA u Ukrajini nameće nam se zaključak da CIA ima svoje moderno opremljene obaveštajne centre na granici prema Rusiji, ukupno 12. Ovi centri su naravno veoma skupi, i u pogledu opreme, ali i redovnog finansiranja, gde upravo finansiranje demaskira njihove prave vlasnike. CIA ih finansira, kako kažu, ne 100 posto nego za svaki slučaj 110 posto, da malo finansijskih sredstava preliva stvarne potrebe. Da li je to zloupotreba? Pa jeste pošto tajno deluju na tuđoj teritoriji, ali svako će to razumeti jer CIA i druge obaveštajne službe zbog toga i postoje. Ima li obaveštajne službe koja nije posegla za nedozvoljenim načinima prikupljanja podataka. Znači, čitalac treba da prihvati da CIA radi obaveštajno i da ima nekakvu edukativnu i savetodavnu ulogu u Ukrajini, kao „pomoć da se odbrani od agresora“. Zatim, da je obučavala i obučava ukrajinske obaveštajne i špijunske kadrove, kao i nekakve specijalne jedinice kao što je jedinica 2245. Da li je to kompromitacija? Pa naravno da jeste, ali veoma sitna u odnosu na ono što stvarno rade.
Još jedna velika i dobro smišljena laž provejava tekstom „Njujork tajmsa“, a to je da su zvaničnici SAD i CIA povukli striktne „crvene linije“ u pogledu pružanja obaveštajnih podataka za operacije sa smrtonosnim posledicama protiv ruskih snaga na ukrajinskom tlu. Praksa je sasvim drugačija, „crvenih linija“ nema, i u svim planiranjima i realizaciji terorističkih operacija sa smrtnim posledicama na tlu Ukrajine i Rusije redovno učestvuju i vode glavnu reč pripadnici CIA i britanska MI6. Po potrebi uključuju se i druge zapadne obaveštajne službe, pre svih nemačka BND. Upravo ovih dana glavna medijska atrakcija je presretnut razgovor, u stvari tajni dogovor visokih nemačkih oficira koji planiraju teroristički napad na Krimski most nemačkim raketama „taurus“ i korišćenjem nemačke avijacije. Zato neke terorističke akcije koje se pripisuju isključivo ukrajinskoj obaveštajnoj službi DIU ili vojnoobaveštajnoj GUR izgledaju spektakularno, jer su u stvari rezultat zajedničkog rada najmoćnijih zapadnih obaveštajnih službi koji koordinira CIA, kao što su atentat na rusku novinarku Dariju Duginu i akcija na Krimskom mostu.

Danas se zna da su zapadni političari smišljeno i planski ometali Minski sporazum koji je bio pred realizacijom. To znači da su se odlučili za vođenje dugoročnog proksi rata, a zna se i ko je odgovoran na temu procena da li moguće postići uspeh u takvom sukobu – CIA i „bratske“ obaveštajne službe. Potpuno su omanuli u procenama, ali to niko ne spominje nego sve maskiraju sitnim kritikama CIA. Nije njihova najveća greška u procenama u vezi sa vođenjem konvencionalnog proksi sukoba u Ukrajini nego u proceni rezultata i tajminga totalnog hibridnog rata koji je Kolektivni zapad objavio Rusiji. Destabilizacija, sukobi, neredi, protesti i haos koji su planirali u Rusiji dogodio se u Zapadnoj Evropi. Da li je to moglo unapred da se predvidi, da se upozore političari koji donose odluke i tako spreči ogroman neuspeh i na vojnom i na hibridnom planu? Naravno da je moglo jer nema političara koji bi ignorisao procene i upozorenja CIA. Štaviše, kako mi u Srbiji kažemo, to bi procenio i mali Perica a kamoli udružena obaveštajna moć Zapada. Diletantski su procenili da je Rusija tek „regionalna sila“, „ekonomski patuljak“ bez šansi da preživi sankcije i izolaciju, a najveći propust CIA, kada je u pitanju unutrašnja destabilizacija Rusije, jeste što nisu uspeli da premreže Rusiju „odškolovanim“ i dobro plaćenim agentima uticaja tipa Navaljnog. Jer to je bio njihov posao. Tu se pokazalo koliko je za Rusiju važno što je predsednik Vladimir Putin bio obaveštajac i bezbednjak, pa je potpuno upućen u prljave igre zapadnih obaveštajnih službi, i našao je načine da to spreči i zaštiti Rusiju. Te ogromne propuste CIA koji su rezultirali krahom hibridnog rata treba sakriti sitnim kritikama i prikazima velikog obaveštajnog uspeha tekstom u „Njujork tajmsu“. Nesklad između onoga što piše „Njujork tajms“ i stvarnosti najbolje se vidi po tome što CIA sada, javno, preko konkursa u medijima vrbuje Ruse po celom svetu, pokušavajući da naknadno uradi ono što nije uradila ranije, ali čini se bezuspešno jer vidljivih rezultata o pitanju destabilizacije Rusije nema.

LOŠE I OPASNE PROCENE Ima više razloga zašto je CIA ostala bez kvalitetnih izvora informacija o Rusiji i zašto je donosila neverovatno pogrešne zaključke koje, naravno, nikada neće priznati i koje želi da sakrije odvlačenjem pažnje na drugu stranu (u pitanju su fotelje šefova CIA i ne samo u CIA). Osnovna greška je masovno proterivanje ruskih diplomata iz država NATO-a i EU. Zna se da su najvažniji obaveštajci koji drže špijunske mreže uglavnom maskirani diplomatskim statusom. Naravno da je CIA morala predvideti da će Rusija postupiti recipročno i proterati zapadne diplomate. Cilj je bio pored političkog propagandnog efekta i snažno ometanje rada ruskih obaveštajnih službi. Nisu predvideli da će i njihove obaveštajne mogućnosti prema Rusiji biti paralisane baš kada je najvažnije, u situaciji kada Rusiju napadaju hibridnim ratom. Smetnuli su s uma da je tokom podsticanja prevrata njima mnogo važnije šta se dešava u Rusiji, nego što je Rusiji bitno šta se dešava na Zapadu. Tako su sami sebi onemogućili podrivačke aktivnosti preko unutrašnjih prevratničkih struktura u Rusiji bez kojih je hibridni rat neefikasan. Prosto rečeno, precenili su značaj propagandnog efekta od koga su mnogo očekivali a zanemarili onaj tajni rušilački koji je po Rusiju bio daleko opasniji.
Priznati ovakve greške bilo bi ravno priznanju poraza u hibridnom ratu i zato stratezi CIA traže načine da novim „kvalitetnim“ procenama i pričama koje političari i javnost žele da čuju prikriju svoje ranije velike greške. U traganju za rešenjem da se Rusija na neki način bar prividno porazi, ako već ne može u onom totalnom smislu prevrata i dovođenja kvislinške vlasti ili rasparčavanja Rusije, a ono bar u ukrajinskom sukobu. Ali kako u Rusiji, tako ni u Ukrajini ništa ne ide po planu, i totalni poraz je na pomolu. Bučnu retoriku zapadnih političara da „Ukrajina mora pobediti Rusiju u ovom ratu“ zamenila je retorika „Ukrajina ne sme izgubiti ovaj rat“, što naravno nije isto. Sada se ide na ekstremne, ali i ekstremno opasne ideje koje i laiku izgledaju suludo – da NATO trupe i zvanično uđu u Ukrajinu u otvoreni rat protiv ruskih snaga. To su već očajnički potezi iznuđeni propašću ukrajinske vojske. Takav sukob se ne može okončati bez nuklearnog obračuna a to bi sigurno značilo kraj čovečanstva. Ukrajina je postala nerešiva enigma jer je Rusija poraz procenila kao kraj Rusije a SAD su (opet na osnovu procena CIA) pobedu Rusije procenile kao kraj, tj. raspad zapadne vojne alijanse i propast ideje „kolektivne bezbednosti“. Sada je osnovna tvrdnja zapadnih političara, naravno kao produkt „obaveštajnih saznanja“ CIA i drugih zapadnih agencija, da „Rusija neće stati ako pobedi u Ukrajini, nego će napasti i druge evropske države“. Ova laž, najveća do sada, ali i najopasnija, treba da učvrsti poljuljano jedinstvo članica NATO-a, i neke dosad neutralne države strahom od Rusije upregne u interese Alijanse, pre svega SAD. Verovatno se radi o novoj pogrešnoj proceni CIA da će jedinstvo i proširenje NATO-a uz pretnje direktnim sukobom uplašiti RF i naterati je bar na delimično povlačenje i popuštanje. Od toga nema ništa jer aktuelni vojni i diplomatski potezi Rusije govore suprotno.