Levo, u sunovrat

Kakav bi trebalo da bude konačan rezultat reforme obrazovanja u Poljskoj i da li će biti pretežnija politika ili znanje?

Nekada snažni i ubedljivi stihovi nacionalne himne Poljske – „Poljska još nije mrtva“ – nakon preseka rezultata prošlogodišnjih izbora u ovoj zemlji lako bi mogli postati deo folklornog nasleđa. Za potrebe duboke identitetske inverzije nisu potrebne godine izakulisnog rada već spremnost proevropskih snaga da proture paket reformi. O čemu je tačno reč?

OBRAČUN S KONZERVATIVCIMA Iako se na izborima održanim 15. oktobra partija Pravo i pravda (PiS) izborila za poziciju najjače stranke u skupštini, u trenutno nestabilnoj parlamentarnoj konstelaciji, većina pripada listama Građanske koalicije, koju čine Građanska platforma Donalda Tuska i još nekoliko partija Levice i Treći put. Koje su namere levo-orjentisane političke scene najbolje razotkriva „inovativna“ agenda poljske ministarke obrazovanja Barbare Novacke koja u Zapadnim Evropljanima budi ne baš vesela sećanja. Nije teško pogoditi da je posredi pokušaj indoktrinacije omladine levim svetonazorima i namere obračuna s konzervativnim partijama koje bi se mogle vratiti na vlast.
Nova ministarka obrazovanja deklariše se kao feministkinja, pacifistkinja, LGBT aktivistkinja i, naravno, zagovornica prava na abortus. U partnerstvu s premijerom Tuskom, zaslužna je što je sveobuhvatna reforma poljskog obrazovnog sistema, koja podrazumeva duboko levičarsko prevaspitanje omladine, stupila na snagu ove godine.

PREVASPITAVANJE NACIJE Ključna tačka reforme odnosi se na ukidanje ocenjivanja domaćeg zadatka za decu do 15 godina, što će u aprilu stupiti na snagu. Dugoročno se planira potpuno ukidanje ocenjivanja domaćih zadataka za starije učenike.
Ideja da se „ocenjeni“ domaći zadatak jednostavno može zameniti „dobrovoljno“ urađenim zadatkom deluje bizarna čak i onima koji nisu s najvećom ljubavlju posećivali časove istorije. Novacka u svojim nastojanjima da prevaspita naciju ne pokazuje nikakvu inovativnost. Reč je o modelima preuzetim sa Zapada i po pravilu pravdanim neophodnošću eliminisanja „mehaničkog pamćenja“ i kreiranja „kritičkog razmišljanja“.
S obzirom na potrebu da se relevantno gradivo ponovo integriše u nastavu, neophodna je temeljna revizija nastavnog plana i programa sa ciljem racionalizacije za 20 odsto. U nastavnom planu tzv. stručnjaka koji insistiraju na kritičnosti upadljiva je recimo preporuka da se nacionalni klasici poput „Gospodin Tadija“ čitaju samo u skraćenoj verziji, najbolje odmah na Vikipediji. Takođe, preporuke idu u pravcu toga da se nivo znanja engleskog jezika na maturi smanji za jedan stepen u odnosu na sadašnje stanje, iz nastavnog programa istorije izbrišu suštinski elementi antikomunističkog otpora, a teorijski aspekti matematike smanje u korist praktičnih. Gradivo iz veronauke, po sudu vladinih eksperata, trebalo bi prepoloviti, dok bi tekstovi pape Jovana Pavla II mogli biti potpuno izostavljeni iz gradiva.

OD REFORME DO PROBLEMA SA ČITANJEM Dok opozicija ne krije bes, nastavnici ćute. Razlog treba potražiti i u činjenici da je jedan od prvih poteza vlade Donalda Tuska bilo značajno povećanje plata učiteljima. Za razliku od političke desnice, levica je svesna da „vladavina nad dečjim krevetima“ (i umovima) i te kako utiče na ishod političke borbe. To što su se ovakve reforme, sprovedene pre dve decenije na Zapadu, pokazale jalovim o pitanju kvaliteta obrazovanja, nije nešto što levicu tangira. Istovremeno, treba obratiti pažnju i na to da u zemljama poput Nemačke i Francuske sve više učenika pokazuje problem u oblastima čitanja, pisanja i razumevanja složenijih tekstova.
Nastavnici veliki deo svog vremena posvećuju nadoknađivanju osnovnih nedostataka kod učenika koji su rezultat nedovoljne školske obuke. Ovo ne bi trebalo da čudi s obzirom na to da u Berlinu postoje škole koje pohađaju učenici, nekada i u procentu preko 90 odsto, kojima nemački nije maternji jezik.

BANKROT OBRAZOVNOG SISTEMA Dosadašnji rezultati PISA studija koji rangiraju znanje i veštine učenika u oblastima prirodnih nauka, matematike i veštine čitanja plasirali su Poljsku na visoko mesto. Za izvanredne rezultate kojima prednjači ispred svojih zapadnih suseda, Poljska može da zahvali stabilnom školskom sistemu. Međutim, kroz nekoliko godina, kada se sprovedu pomenute reforme, a Poljska integriše u evropski sistem vrednosti, slika bi mogla biti znatno promenjena.
Ideološki zaslepljena, poljska vlada ne razmatra dugotrajne posledice ovog samoubilačkog čina iako činjenica da je zapadnoevropski obrazovni sistem bankrotirao usled preteranih reformi bukvalno bode oči.
Iskustvo Zapada, zajedno s naznakama planiranog smanjenja kurikuluma, sugeriše da će tzv. kritičko razmišljanje verovatno dovesti samo do revizije tradicionalnih vrednosti kao što su religija, porodica, patriotizam i nacionalni identitet, uz uzdržavanje od suprotstavljanja ateizmu, LGBT ideologiji, globalizmu ili socijalizmu.

PRAZNINA OD RIMA DO BERLINSKOG ZIDA Takođe, u Zapadnoj Evropi učenici imaju veoma maglovita znanja o konkretnim uzrocima i posledicama istorijskih događaja. Razumevanje hronologije koje pokazuju često je neprecizno, a nedostatak elementarnih znanja o događajima koji su se odigrali između pada Rimskog carstva i pada Berlinskog zida gotovo su zapanjujući. Umesto istorijske nauke učenicima se nude politički korektni mitovi poput „zapaljenih veštica“, „zlatnog doba tolerancije u muslimanskoj Andaluziji“ ili „herojstva potpunog Če Gevare“ na osnovu kojih oni dalje izvode odgovarajuće zaključke.
Umesto da se promoviše sveobuhvatno opšte obrazovanje zasnovano na stvarnim činjenicama, učenicima i studentima se pruža samo malo vrlo selektivnih informacija koje mogu poslužiti kao povoljna baza za levičarski ideološki uticaj. Naravno, važno je samo da se taj uticaj ugradi u širi kontekst. Proizvod takve postavke je nemali broj mladih ljudi koji gaje uverenja da se globalni izazovi mogu rešiti kroz klimatski aktivizam, protestima protiv „desnice“ i usvajanjem određene „vouk“ ideologije.