Лево, у суноврат

Какав би требало да буде коначан резултат реформе образовања у Пољској и да ли ће бити претежнија политика или знање?

Некада снажни и убедљиви стихови националне химне Пољске – „Пољска још није мртва“ – након пресека резултата прошлогодишњих избора у овој земљи лако би могли постати део фолклорног наслеђа. За потребе дубоке идентитетске инверзије нису потребне године изакулисног рада већ спремност проевропских снага да протуре пакет реформи. О чему је тачно реч?

ОБРАЧУН С КОНЗЕРВАТИВЦИМА Иако се на изборима одржаним 15. октобра партија Право и правда (ПиС) изборила за позицију најјаче странке у скупштини, у тренутно нестабилној парламентарној констелацији, већина припада листама Грађанске коалиције, коју чине Грађанска платформа Доналда Туска и још неколико партија Левице и Трећи пут. Које су намере лево-орјентисане политичке сцене најбоље разоткрива „иновативна“ агенда пољске министарке образовања Барбаре Новацке која у Западним Европљанима буди не баш весела сећања. Није тешко погодити да је посреди покушај индоктринације омладине левим светоназорима и намере обрачуна с конзервативним партијама које би се могле вратити на власт.
Нова министарка образовања декларише се као феминисткиња, пацифисткиња, ЛГБТ активисткиња и, наравно, заговорница права на абортус. У партнерству с премијером Туском, заслужна је што је свеобухватна реформа пољског образовног система, која подразумева дубоко левичарско преваспитање омладине, ступила на снагу ове године.

ПРЕВАСПИТАВАЊЕ НАЦИЈЕ Кључна тачка реформе односи се на укидање оцењивања домаћег задатка за децу до 15 година, што ће у априлу ступити на снагу. Дугорочно се планира потпуно укидање оцењивања домаћих задатака за старије ученике.
Идеја да се „оцењени“ домаћи задатак једноставно може заменити „добровољно“ урађеним задатком делује бизарна чак и онима који нису с највећом љубављу посећивали часове историје. Новацка у својим настојањима да преваспита нацију не показује никакву иновативност. Реч је о моделима преузетим са Запада и по правилу правданим неопходношћу елиминисања „механичког памћења“ и креирања „критичког размишљања“.
С обзиром на потребу да се релевантно градиво поново интегрише у наставу, неопходна је темељна ревизија наставног плана и програма са циљем рационализације за 20 одсто. У наставном плану тзв. стручњака који инсистирају на критичности упадљива је рецимо препорука да се национални класици попут „Господин Тадија“ читају само у скраћеној верзији, најбоље одмах на Википедији. Такође, препоруке иду у правцу тога да се ниво знања енглеског језика на матури смањи за један степен у односу на садашње стање, из наставног програма историје избришу суштински елементи антикомунистичког отпора, а теоријски аспекти математике смање у корист практичних. Градиво из веронауке, по суду владиних експерата, требало би преполовити, док би текстови папе Јована Павла II могли бити потпуно изостављени из градива.

ОД РЕФОРМЕ ДО ПРОБЛЕМА СА ЧИТАЊЕМ Док опозиција не крије бес, наставници ћуте. Разлог треба потражити и у чињеници да је један од првих потеза владе Доналда Туска било значајно повећање плата учитељима. За разлику од политичке деснице, левица је свесна да „владавина над дечјим креветима“ (и умовима) и те како утиче на исход политичке борбе. То што су се овакве реформе, спроведене пре две деценије на Западу, показале јаловим о питању квалитета образовања, није нешто што левицу тангира. Истовремено, треба обратити пажњу и на то да у земљама попут Немачке и Француске све више ученика показује проблем у областима читања, писања и разумевања сложенијих текстова.
Наставници велики део свог времена посвећују надокнађивању основних недостатака код ученика који су резултат недовољне школске обуке. Ово не би требало да чуди с обзиром на то да у Берлину постоје школе које похађају ученици, некада и у проценту преко 90 одсто, којима немачки није матерњи језик.

БАНКРОТ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА Досадашњи резултати ПИСА студија који рангирају знање и вештине ученика у областима природних наука, математике и вештине читања пласирали су Пољску на високо место. За изванредне резултате којима предњачи испред својих западних суседа, Пољска може да захвали стабилном школском систему. Међутим, кроз неколико година, када се спроведу поменуте реформе, а Пољска интегрише у европски систем вредности, слика би могла бити знатно промењена.
Идеолошки заслепљена, пољска влада не разматра дуготрајне последице овог самоубилачког чина иако чињеница да је западноевропски образовни систем банкротирао услед претераних реформи буквално боде очи.
Искуство Запада, заједно с назнакама планираног смањења курикулума, сугерише да ће тзв. критичко размишљање вероватно довести само до ревизије традиционалних вредности као што су религија, породица, патриотизам и национални идентитет, уз уздржавање од супротстављања атеизму, ЛГБТ идеологији, глобализму или социјализму.

ПРАЗНИНА ОД РИМА ДО БЕРЛИНСКОГ ЗИДА Такође, у Западној Европи ученици имају веома магловита знања о конкретним узроцима и последицама историјских догађаја. Разумевање хронологије које показују често је непрецизно, а недостатак елементарних знања о догађајима који су се одиграли између пада Римског царства и пада Берлинског зида готово су запањујући. Уместо историјске науке ученицима се нуде политички коректни митови попут „запаљених вештица“, „златног доба толеранције у муслиманској Андалузији“ или „херојства потпуног Че Геваре“ на основу којих они даље изводе одговарајуће закључке.
Уместо да се промовише свеобухватно опште образовање засновано на стварним чињеницама, ученицима и студентима се пружа само мало врло селективних информација које могу послужити као повољна база за левичарски идеолошки утицај. Наравно, важно је само да се тај утицај угради у шири контекст. Производ такве поставке је немали број младих људи који гаје уверења да се глобални изазови могу решити кроз климатски активизам, протестима против „деснице“ и усвајањем одређене „воук“ идеологије.