KAZNA ZA SRPSKI PRKOS

Fulvio Grimaldi

U kom pravcu idu slutnje italijanskog novinara koji je 1999. iz Beograda poručio redakciji: „Ne računajte na mene. Ostajem s narodom pod bombama“

Nakon projekcije svog dokumentarca „Serbi da morire“ („Srbi do smrti i posle nje“) u Muzeju kinoteke, novinar Fulvio Grimaldi (90) je zaplakao. Dan kasnije je posle govora na Beoforumu posvećenom Memorijalu 25 godina od NATO agresije prišao i poljubio srpsku zastavu, a aprila 1999, s Brankovog mosta gde su Beograđani protestovali protiv Alijanse, pozvao je redakciju „RAI due“: „Više na mene ne računajte, ostajem s narodom pod bombama.“ Grimaldi nije podelio sudbinu kolega koji su te 1999. odbili da krivotvore istinu o prirodi NATO rata protiv Jugoslavije. Naprotiv, sagovornik „Pečata“, koji je u novinarskoj profesiji stekao status legende, uradio je intervju sa Slobodanom Miloševićem pred njegovo odvođenje u Hag, Sadamom Huseinom, Muamerom Gadafijem… I pre nego što je počeo rat u Gazi, „imao je film“ i prikazivao ga svetu.
Vaše suze prilikom projekcije filma Beograđanima ostale su nedorečene. Da li je reč o bolnim uspomenama ili možda slutnjama?
Plakao sam jer mislim da srpski narod trenutno živi u periodu između dve agresije. One iz 1999. i nove koju vam spremaju. Ne znam da li sam uplašeniji od toga ili ponosniji što sam s vama, u srcu i fizički.
Verujete da se pretnja opet nadvija nad našom zemljom?
Stavili su kandže na ceo Balkan. U Evropi samo vi niste u NATO-u. Oni moraju da vas uvedu u Alijansu ili će vas napasti. Provociraće vas na KiM i u Republici Srpskoj. Imperijalisti će učiniti sve da vas slome i ako vaša država ostane na pozicijama neutralnosti, velika je opasnost da se ponovi nešto veoma gadno. Vi ste vrlo važna sredina. Sve zemlje u okruženju su pokleknule, samo ste vi ostali svoji i vodite neutralnu politiku prema Moskvi. Dakle, ako se ulaže u mogućnost organizovanja obojene revolucije, očekujte je. Ako više nema „Otpora“, možete očekivati terorističke napade kao u Moskvi. Oni zahtevaju da promenite režim.
Kakva se poruka krije iza krvavog pira koji su teroristi izveli u Moskvi?
To je teroristički napad iz besa. Apsolutno znam, a znaju i oni, da su izgubili rat. Da, Zapad je izgubio najveći rat koji je vođen sa agendom: Da ne bude Rusije. Ipak ne odustaju, nastaviće s destabilizacijom, s „Navaljnima“. Naivno misle (ne znaju drugačije) da će Rusi ratovati protiv Rusa. Prema mom viđenju, ovo je početak još većih sukoba.
U Palestini je zločin ustupio mesto genocidu. Kako se Italijani odnose prema dešavanjima u Pojasu Gaze?
Izrael je napravio ogromnu grešku. Zaštićeni od strane imperijalista, Izraelci to rade 75 godina. Sada su izgubili obraz. Sada su postali teroristi a ceo svet je njihova žrtva. Vi to ne vidite, ali u Italiji se demonstracije u korist Palestinaca organizuju svaki dan već šest meseci jer je sve svima jasno. Samo naša vlada koja je izgubila svaki dodir s narodom stoji uz rame s Vašingtonom i Briselom. Platiće na izborima. Niko ih više neće.

Zaokret Melonijeve Kako objašnjavate put Đorđe Meloni od simpatizera do ogorčenog protivnika Vladimira Putina? Pre samo godinu-dve Melonijeva Putina nije smatrala za monstruma i javno je pričala da će raditi s njim. U skladu s narativom „I mi Italijani smo nacionalisti“, Putin je bio dobar sagovornik. Onda se okrenula za 180 stepeni i niko je više ne prepoznaje niti je iko podržava sem njenih partijskih fanatika. Nigde više ne pominje suverenitet, patriotizam….

Kažete da je Izrael 75 godina bio zaštićen?
Sadam Husein, Muamer Gadafi, a pre njih Milošević (pokušali su i sa Asadom) srušeni su zbog Izraela. Dva velika lidera Sadam i Gadafi, koje sam poslednji snimio, od 1960, odnosno 1968. ratovali su protiv imperijalista i kolonijalista na Bliskom istoku. Podsećam da je i Vinston Čerčili 1922. bacao hemijske otrove na Iračane, koji su tražili svoju slobodu od Otomanske imperije. Gadafi je napravio moćnu državu i ujedinio libijska plemena. Postali su suvišne snažni za ukus Zapada, tačnije britansko-američkih imperijalista. Kada su uništili ove države 2003. i 2011, Izraelu je otvorena kapija da postane jedina sila na Bliskom istoku. Tome su prilog dale i ostale bogate islamske zemlje koje su se pokazale kao slabe, oportune, kukavičke…
U svojim filmovima razotkrivate zapadnom čoveku nerazumljive svetove, njihov tajni kod.
Pokušavam da objasnim zapadnom čoveku da su ti narodi drugačiji i da imaju svoju kulturu i nasleđe. Nažalost, mi Evropljani smo rasisti, na Zapadu, naravno. Ne razumemo da su ogroman period istorije ti narodi bili pod vlašću moćnih koji im nisu dozvoljavali da se emancipuju. Sve ove zemlje su bile pod Romanima, Vizantijom, Mongolima, Otomanima i najtoksičnijim od svih – Britancima. Jedino što im je bilo dozvoljeno da bi opstali jeste organizacija unutar plemena. Kada su plemena zamenjena državotvornošću, oni su ponovo birali lidera najjsnažnijeg među njima. Zapadu je posle bilo lako da identifikuje takve i zato su ove zemlje spaljene kada su ostale bez prirodnih vođa.

Nisam želeo da budem u službi falsifikatora istine Kako se dogodilo da se 1999. nađete „na srpskoj strani“ istorije? I ranije sam u nekoliko navrata boravio u Jugoslaviji i bio sam upoznat sa događajima. Takođe sam bio svestan prethodnih prevara i manipulacija situacijom na Balkanu i u Srbiji koje su izmislile zapadne vlade i njihovi mediji, kao što su navodni masakri u Račku i Srebrenici. Ovi događaji su za mene bili očigledna propagandna izmišljotina koja je trebalo da posluži za konačno razbijanje Jugoslavije i smenu režima u Beogradu. TV RAI želela je da u vezi sa sukobom projektuje svoju istinu a ja sam smatrao da je rad u ime nekoga ko je nameravao da falsifikuje istinu i naruši profesionalni integritet svojih novinara nespojiv s mojim samopoštovanjem i ulogom novinara.

Sa Slobodanom Miloševićem razgovarali ste tri dana pre njegovog izručenja Hagu. Kako je protekao taj susret?
Ekipu i mene je dočekao na ulazu u svoju kuću, zajedno sa suprugom Mirom Marković. Bilo je kasno popodne i veoma brzo je stigla kafa. Sloba je imao topao i prijateljski odnos jer je čuo za moj novinarski rad i zahvalio mi je na tome. Takođe mi je zahvalio što sam u raznim italijanskim gradovima prikazao svoj dokumentarni film o agresiji „Serbi de morire“. Kasnije sam postao predsednik Komiteta za odbranu Miloševića u Italiji i pokušao sam da ispravim neverovatne propagandne laži koje su kružile kako bi se opravdale njegova smrt i agresija na Srbiju. Ostao mi je u sećanju kao inteligentan, strateški mudar i čovek sa ogromnim moralnim integritetom.
Koji deo razgovora vam se učinio naročito važnim?
U delu razgovora od 25. juna 2001, nakon što su pretresene teme vezane za njega i njegovu sudbinu, izrazio je iskreno žaljenje zbog nerazumne samoubilačke politike evropskih zemalja, poput Nemačke, Italije, Francuske, koje učešćem u NATO agresiji nisu bile svesne štete (izgledalo je to tako tada) koju nanose sopstvenim zemljama i narodima. Veoma je precizno prognozirao šta sledi Evropi nakon raspada jugoslovenske federacije i zaišljenog kraja nezavisne i suverene Srbije.
U filmu je zabeleženo šta je tačno rekao?
Evropa će ostati lišena organskog dela svog tela i biće osuđena da postepeno gubi nezavisnost svih svojih članica i slobodu nacionalnog i međunarodnog delovanja. Predvideo je i da će Evropa morati da preuzme samoporažavajuću, ekstremno neoliberalnu politiku, kao i da će biti prisiljena da u budućnosti učestvuje u agresorskim ratovima. Za mene su njegove reči zaista autentično proročanstvo političara koji je video ispred svog vremena.
Kako je objašnjavao spremnost Evrope da učestvuje u sopstvenoj propasti koja će uslediti?
Bilo je reči o tadašnjim evropskim političarima. Ostala je nedoumica da li to rade svesno ili je posredi bio nehaj, odnosno procena da je važno da njihove vlade ostaju na vlasti i da zavise od usklađenosti s politikom SAD. Uostalom svedoci smo istog samoubilačkog stava Evropske unije povodom ratova koji se vode u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Po njegovom viđenju, šta je dovelo do raspada Jugoslavije?
Dao je detaljnu i duboku analizu šta je dovelo do komadanja Jugoslavije i, konačno, nasilnog otcepljenja Kosova i napada na Srbiju. Po njegovim rečima, imperijalistička strategija je imala za cilj da ukloni bedem kao što je bio Pokret nesvrstanih, gde je Jugoslavija bila vodeća snaga. U tom trenutku SAD su verovale da će oslabiti Rusiju, pod predsednikom Jeljcinom, kako ne bi intervenisao u odbrani Srbije. Otcepljenje Kosova prema njegovom mišljenju bilo je uslovljeno željom SAD da na KiM uspostave veoma moćnu vojnu bazu Bondstil odakle bi kontrolisale Zapadni Balkan, ali i koja bi bila polazna tačku za trgovinu narkoticima između Avganistana i Zapada.
Vreme mu je dalo za pravo. Da li su istine dok ih je iznosio delovale realistično?
Bio je u pravu da je u pitanju univerzalno deljenje, pritisak imperijalizma na ostatke socijalizma. Uočio je da je to ideologija koja smeta. Zapadu je nedopustivo da ljudi imaju pravo da odlučuju o nečemu i zato je pravi socijalizam trebalo uništiti. Možda je greška napravljena u Rambujeu kada, shvativši da je cilj NATO-a da isprovocira napad, to nije otvoreno rekao. Da je pred kamerama i medijima poručio NATO-u „ako hoćete da nas napadnete, učinite to“, planeri bi bili izloženi negativnom efektu. Poziv „Hajde napadnite“ otvorio bi oči običnim ljudima, ali da li bi bio drugačiji epilog, to ne znam.
Posle Srbije usledila je serija novih ratova. Vidite li kraj tom nizu?
Mislim da smo na vrhuncu rata elita protiv većine čovečanstva, koji su usledili od 11. septembra 2001. Ovakav pristup geopolitici okrenuo se protiv samih autora ubeđenih u svemoć i nekažnjivost. Postepeno priznavanje pravog karaktera rata u Ukrajini, ili protiv Libije, Sirije, Iraka, Jemena i, ranije, protiv Jugoslavije i Srbije, kulminira opštom odbojnošću prema politici hegemona. Strahote koje izazivaju cionisti u pogromu nad Palestincima definitivno su promenile odnos snaga u svetu. Car je konačno viđen potpuno go, bez propagandne odeće, i u svojoj zločinačkoj autentičnosti.

SRBI I POSLE SMRTI I sam naslov filma „Srbi i posle smrti“ zvuči jezivo. Šta njime poručujete? To je film „simbol“. U njemu su impresivne i dramatične scene – srpska reakcija na zločinačku agresiju NATO-a. Svake večeri, u dugoj kampanji bombardovanja, na Brankovom mostu u Beogradu okupljali su se obični građani Srbije, svih slojeva i uzrasta, koji su satima stajali čekajući bombe ponekad pevajući rodoljubive pesme. Mnogi od njih držali su u rukama nezaboravni čin prkosa: poster „Meta“, koji je postao neizbrisiv znak duha ovog naroda. Meta iz 1999. i danas je aktuelna.

Nazirete pobednika?
Unipolarni, globalizovani svet pod komandom američke imperije nalazi se u strašnoj nevolji. Za njih i vladajuće klase, njihove vazale, ovi ratovi su pitanje života ili smrti. To se vidi kroz cinizam Kolektivnog zapada, nedostatak skrupula u njihovom odnosu prema trećim zemljama i ratnički poklič „Šta god treba“.
Kakva je budućnost članica EU?
Što se tiče Italije, Nemačke i drugih podređenih članica NATO-a, njihove institucije znaju – ili će biti na liniji, ili će sudbina tih vlada biti zapečaćena. Mi u Italiji se veoma dobro sećamo šta se dogodilo jednom državniku poput Alda Moroa, koga su ubile navodne Crvene brigade (u stvari italijanske, izraelske i američke obaveštajne službe), jer je pokušao da upravlja zemljom u interesu svog naroda.
Kako objašnjavate spremnost Ukrajine da sudbinu zemlje podredi interesima Zapada?
Zaista ne znam da li su Ukrajinci pristali da budu žrtvovani u interesu Pentagona i američkih korporacija. Možda su bili uslovljeni njihovim medijima. Posle 2014. i državnog udara na Majdanu počišćeni su svi koji nisu bili poslušni a to se odnosi i na ukrajinsku politiku i pravosuđe. S obzirom na to kako su evropske zemlje, članice EU, svedene na američke robove, ne čudi što Ukrajinci, drogirani antiruskom propagandom, možda nisu shvatili do koje mere su carski plaćenici.
Šta je konačni cilj Amerike u Ukrajini?
Presecanjem svih političkih, ekonomskih i kulturnih veza između Evrope i Moskve, Amerikanci su oslabili privredu EU koju su videli kao glavnog konkurenta.