Kako su protekli izbori u Rusiji?

Predsednički izbori u Rusiji, čiju legitimnost je Zapad i pre konačnih rezultata pokušao da ospori, pokazali su, iz ugla stranih posmatrača, kako bi trebalo da izgleda model koji bez ostatka govori u prilog poštovanja najviših demokratskih standarda. Pobeda Vladimira Putina na izborima nije bila rezultat ni mešetarenja niti krađe glasova već izraz opšte mobilizacije naroda koji je prepoznao važnost istorijskog trenutka kojem prisustvuje. Apsolutna Putinova pobeda pokazala je još nešto – urušavanje starih elita koje su kao bedem stajale između predsednika RF i naroda. Otuda su, rečima Aleksandra Dugina, ovi izbori imali i snagu i značenje velikog sabora. O tome kako je izborni proces tekao na Krimu, u Vladivostoku i Volgogradu pišu „Pečatovi“ autori, kojima je poverena uloga stranih posmatrača iz Srbije.

Pogled iz Vladivostoka: Na izborima se lomi sudbina zemlje

Izlaznost na izborima od preko 80 odsto jeste dug i činjenici da grad predstavlja glavnu geografsku kopču između Rusije i Azijsko-pacifičkog regiona

Činjenica da se Vladivostok nalazi na krajnjoj tački istoka Ruske Federacije, u susedstvu s Kinom, Severnom Korejom i Japanom, nije, kako se moglo laički zaključiti, ovaj deo zemlje učinila manje inspirisanim temom političkih kretanja zemlje. Naprotiv, svaki Vladivostočanin zna, pa bio on član gradske administracije ili moreplovac, da na ovim izborima ne razmatra samo infrastrukturna ulaganja ili reforme u pojedinim sektorima – već goli život i opstanak. Posebno, ako se ima u vidu to da je Vladivostok rodno mesto moćne ratne Tihookeanske mornarice, deo regiona koji je SVO dao više od 20.000 mladih ljudi, kao i to da bi, ne zaboravimo i geopolitiku, nerešeni spor s Japanom oko Kirilskih ostrva u velikoj meri mogao biti određen ishodom ratnog sukoba u Ukrajini. Izbori su, kako tvrde žitelji Vladivostoka i Primorja, tačka na kojoj se lomi sudbina zemlje.

PODRŠKA SVO Za gradonačelnika regiona Olega Kožemjakova žitelji kažu da je, odlazeći u zonu konflikta, pokazao kako se lako može prebroditi razdaljina između dva mora i sedam vremenskih zona kada znaš da tamo kuca srce otadžbine. Grad je inače oblepljen plakatima učesnika SVO, a 155. brigada Tihookeanske flote, kao i dobrovoljačka jedinica Tigar, simboli su ne samo Vladivostoka na frontu već i ruske pobede u ovom sukobu.
Izlaznost na izborima od preko 80 posto jeste dug i činjenici da grad predstavlja glavnu geografsku kopču između Rusije i Azijsko-pacifičkog regiona, te da je izrastao u najveći centar međunarodne saradnje na Dalekom istoku. Kao nosilac azijskog vektora spoljne politike Ruske Federacije i domaćin godišnjeg Istočnog ekonomskog foruma, lučki grad sa izlaskom na Tihi okean predstavlja važnu tačku oslonca zvanične Moskve i toga su, čini se svesni, njegovi građani.

GLASANJE NA BRODOVIMA Delegacija stranih posmatrača, sastavljena od diplomata, političara, novinara i profesora iz Argentine, Belgije, Nemačke, Španije i Srbije, imala je zadatak da, uvidom u spiskove i obilaskom biračkim mesta, isprati proces glasanja i oceni njihovu transparentnost.
Uz najveći napor, nije bilo moguće uočiti propust, budući da sistem – od pokrivenosti kamerama do elektronskog glasanja i rada komisije na najudaljenijim tačkama regiona – nije ostavio prostor za grešku. Pored stranih, na biračkim mestima proces su pratili i posmatrači delegirani od stranaka čiji su kandidati učestvovali na izborima.
Bez prava glasa nisu ostali ribari i vojnici čiji je život vezan za more, a za koje je omogućen specijalni režim glasanja na brodovima uz brodsku komisiju formiranu od osoblja. Više od 8.000 moreplovaca i ribara izjasnilo se koga želi da vidi na čelu svoje zemlje, a takođe i osoblje svetionika do kojih je petočlana komisija dolazila helikopterima.
Ruska prestonica Dalekog istoka iznela je svoj sud o budućnosti zemlje pružajući snažnu podršku Vladimiru Putinu, a izbori su iz ugla stranih posmatrača prošli besprekorno i bez uočenih nepravilnosti.

Krim uz Putina

Primena savremenih tehnologija bila je dodatni garant transparentnosti i legitimnosti procesa glasanja

Piše Miloš Banđur

Na poziv Vjačeslava Volodina, predsednika Državne dume Federalne skupštine Ruske Federacije, da u svojstvu međunarodnog posmatrača neposredno pratim izbore za predsednika Ruske Federacije, boravio sam na Krimu od 14. do 18. marta.
Izbore sam posmatrao u gradovima Simferopolj, Sevastopolj i Feodosija. Sa mnom je uvek bio neko od kolega iz Indije, Gane, Indonezije ili Slovačke. Jednodušan zaključak svih nas koji smo radili na Krimu je da je proces glasanja za predsednika Rusije tekao po najvišim demokratskim standardima, uz puno poštovanje volje birača, slobode i tajnosti glasanja, i uz primenu savremenih tehnologija koje dodatno garantuju transparentnost i legitimnost procesa glasanja.

PONOS I NADA Da podsetimo, Krim se pre deset godina vratio kući, odlukom parlamenta i građana na referendumu koji je održan 16. marta 2014. Za povratak u Rusiju glasali su građani svih nacionalnosti. Dakle, izbori za predsednika Rusije koji se na Krimu održavaju po drugi put (prethodni održani marta 2018) podudaraju se s praznikom povratka u sastav Rusije, te je praznična atmosfera bila prisutna svugde, pa i na svakom biračkom mestu. Zadovoljstvo, ponos i nada zbog povratka u Rusiju je zajedničko svima s kojima sam razgovarao. A trudio sam se da razgovaram sa što više građana, članova biračkih odbora, lokalnih posmatrača i izbornih kontrolora.
Birače ispred biračkog mesta dočekuje muzika koja se emituje preko ozvučenja. Prilaz je bogato i ukusno ukrašen lukovima ili stubovima od balona bele, plave i crvene boje. Biračka mesta po pravilu su prostrana, funkcionalna i svečano uređena.

POKRETNA BIRAČKA MESTA Proces glasanja u Rusiji može da posluži kao standard i onima koji su termin demokratija rezervisali samo za sebe. Osim što birač može da glasa na biračkom mestu prema adresi prebivališta, imao je i rok do kojeg je mogao da se prijavi za glasanje prema mestu privremenog boravka ili za distanciono elektronsko glasanje (DEG). Komfor koji DEG omogućava čini da je procenat izlaznosti ovih birača najveći.
Na teritorijalno razuđenim biračkim mestima koriste se autobusi koji su uređeni kao pokretno biračko mesto.
Ako imamo u vidu čitavu paletu mogućnosti i trodnevno glasanje, možemo da zaključimo da je ruska država omogućila biraču, ma u kojoj da se situaciji nalazi, da se izjasni na izborima i time ostvari svoje biračko pravo.
Na svakom biračkom mestu instalirane su dve kamere čiji se zapis u realnom vremenu prenosi u regionalni kontrolni centar, gde se memoriše. Ovde mogu da dođu svi zainteresovani posmatrači. U slučaju primedbe na neregularnost, te sumnjivog ili incidentnog događaja, snimak može da se pregleda.
Na velikim zidnim ekranima posmatra se glasanje na više desetina biračkih mesta. Istovremeno, na deset zasebnih računara moguće je premotavati snimak sa bilo kog biračkog mesta i vratiti se u bilo koji trenutak glasanja ili mirovanja biračkog mesta tokom noći.
Naglašavam da osim predstavnika kandidata, kontrolu izbora na samom biračkom mestu ostvaruju i delegati Društvene palate u svojstvu nezavisnih kontrolora.
Mnogonacionalni Krim je ostvario rekordnu izlaznost od 89,76 odsto birača od kojih je za Vladimira Vladimiroviča Putina glasalo čak 93,6 odsto glasača.

FORMULA ZA STABILNOST Međunarodni posmatrači na Krimu imali su sastanak sa Regionalnom izbornom komisijom Republike Krim i Regionalnom izbornom komisijom Sevastopolja.
Sastali smo se i sa predsednikom Republike Krim Sergejem Aksjonovim, koji nas je zamolio da posetimo biračka mesta koja sami izaberemo i razgovaramo sa građanima na biračkom mestu i ulici kako bismo se uverili u punu regularnost izbornog procesa.
Od raspada SSSR-a devedesetih do prisajedinjenja Rusiji Krim je infrastrukturno i ekonomski propadao. Ukrajina nije investirala u region. Na primer, vinogradi uzgajani u periodu SSSR-a propali su, te se po pripajanju Rusiji pristupilo njihovom obnavljanju.
Rusija je obnovila vrtiće, škole, univerzitete, bolnice, puteve i izgradila nove auto-puteve. Obnavljaju se stambene zgrade, izgrađena su nova moderna naselja. Rusija je napravila stambena naselja za krimske Tatare, povratnike.
Po rešenju predsednika Putina, u Simferopolju, glavnom gradu Republike Krim, izgrađena je prelepa džamija. Krimski muslimani naglašavaju da Ukrajina nije dala dozvolu za izgradnju džamije.
Na Krimu se najbolje vidi da je mnogonacionalno jedinstvo, ravnopravan i harmoničan život građana svih religija, te njihovo uzajamno poštovanje i razumevanje, formula za stabilnost ruskog društva. Imajući u vidu sukobe u prošlosti, odnosi pravoslavnih i muslimana noseći su stub društvene stabilnosti. To su imali u vidu i oni koji su naručili i organizovali teroristički akt u Moskvi. Na sreću, rusko društvo je daleko zrelije nego što neprijatelji Rusije to misle.

Pogled iz Volgograda: Izbori u dane Maslenice

Ovaj po svemu specifičan i jedinstven način glasanja imao je i svoje muzičke dodatke, pa su na jednom biračkom mestu uz muziku prisutnima posluženi pecivo i palačinke

Piše Vladimir Prebiračević

Predsednički izbori u Ruskoj Federaciji prvi put u istoriji izbornog procesa trajali su tri dana, od 15. do 17. marta. Poziv da se kao međunarodni posmatrač uverim u to kako protiče proces izbora, kao i u regularnost istih, dobio sam od Ruske dume.
Izborni proces posmatrao sam u Volgogradu, nekadašnjem Staljingradu, i za tri dana moja delegacija obišla je na desetine biračkih mesta, gde smo mogli da proverimo sve što smo smatrali važnim, pa i one manje uočljive stvari za koje smo procenili da mogu direktno ili indirektno uticati na proces biranja predsednika Ruske Federacije.
Svaki prilaz biračkom mestu bio je jasno označen, sa postavljenim metal-detektorima pored kojih su dežurali policajci kako bi obezbedili svako pojedinačno biračko mesto i postarali se za bezbednost procesa, ali i onih koji dolaze da glasaju. Napominjem da je oprez bio povišen budući da su američka i britanska ambasada pozvale svoje državljane da ne posećuju masovne događaje zbog bojazni od terorističkog napada ili većeg ugrožavanja bezbednosti na tlu Ruske Federacije.

JEDINSTVENI MONITORING CENTAR Glasač sa unutrašnjim pasošem (ruska lična karta), nakon identifikacije i potpisa na predviđenom mestu spiska izašlih birača, dobijao je glasački listić sa četiri istaknuta kandidata. Svaki listić imao je unikatnu markicu poput one na novčanicama čime je odbačena svaka mogućnost lažiranja ili unosa glasačkih listića sa strane. Tako nešto bilo je naprosto nemoguće. Glasanje se odvijalo u kabinama koje su omogućavale pravo na tajnost glasanja. Ceo proces bio je pokriven kamerama uvezanim u jedinstveni monitoring centar kako bi nezavisne institucije koje nadgledaju i obezbeđuju maksimalnu transparentnost, ali i proverljivost svake eventualne sumnje, imale potpuni uvid.
Važno je napomenuti da niko s biračkog spiska nije mogao glasati a da nije došao, što je omogućilo transparentnost, te poslužilo kao dokazni materijal u slučaju eventualne povrede bilo kog segmenta glasanja kao što se to desilo u nekim gradovima gde su pojedini birači probali, u nekim slučajevima i uspeli, da sipaju zelenu tečnost u biračku kutiju i unište glasačke listiće. Monitoring centar nije novitet. Uveden je na izborima 2018, ali sada je doživeo potpunu efikasnost koja obezbeđuje maksimalnu legalnost izbora.
Izuzetak su bila lica koja nisu mogla samostalno da dođu i koje je posećivala tročlana komisija sa zapečaćenim mobilnim glasačkim kutijama, tako da je svoje biračko pravo po specijalnom režimu mogao da ostvari svako bez obzira na zdravstveno stanje. Glasačko pravo ostvario je i kosmonaut u svemiru – po unapred utvrđenoj proceduri koja je zakonom regulisana.

ELEKTRONSKI NAČIN GLASANJA Na glasačkim mestima bile su postavljene kutije za ubacivanje listića, kako one obične, tako i one opremljene elektronskim uređajem gde se listić automatski verifikuje i broji. Uz ove, bio je dostupan i elektronski model glasanja zahvaljujući kojem je povećana izlaznost mlađeg dela populacije koji ne voli da se prošeta do biračkog mesta, pa je od kuće mogao da obavi svoje glasačko pravo.
Ovaj po svemu specifičan i jedinstven način glasanja imao je i svoje muzičke dodatke, pa su se na jednom biračkom mestu uz muziku prisutni mogli poslužiti pecivom i palačinkama. U Rusiji su se, naime, izborni dani poklopili s proslavom velikog praznika Maslenice, pa lepi običaji nisu zaobišli ni biračka mesta na kojima su ljudi glasali za budućnost svoje zemlje i svoje dece na ovim po mnogo čemu istorijskim izborima. Nakon zatvaranja biračkih mesta, pristupilo se praćenju prebrojavanja glasova. Rezultati su bili još jedna potvrda da ovo jesu istorijski izbori budući da je Vladimir Putin dobio novi mandat na pet godina sa ubedljivom pobedom na izborima na kojima je 77,49 birača izašlo na glasanje.
Svaki pokušaj Zapada da ospori legitimnost i legalnost rezultata je iluzoran i to ne samo zbog prisustva međunarodnih posmatrača već i posmatrača iz svih stranaka koje su kontrolisale izborni proces. Oni su jednoglasno izneli svoje mišljenje koje se podudaralo s mišljenjem međunarodnih posmatrača. Nepravilnosti i neregularnosti na ovim izborima nisu uočene, niti su one potrebne ruskoj državi i narodu koji uživa mnogo više demokratije u svim sferama nego što je to zamislivo na Zapadu.

MANIFESTACIJA SLOBODNE VOLJE Ruski narod je izabrao svog lidera manifestujući svoju slobodnu volju a za mene kao stranog posmatrača bilo je neprocenjivo iskustvo videti kako izgleda apsolutna sloboda i kojim mehanizmima zapadna propaganda pokušava da je iskrivi, satanizujući jednu zemlju i narod kao što je svojevremeno, ali i danas satanizovala Srbiju.
Važna napomena je da su mere bezbednosti bile velike i da se o našoj sigurnosti brinulo na najvišem nivou. S tim u vezi mogu i izvesti zaključak da je vreme za teroristički napad u Moskvi tempirano da se izvrši nakon izbornog procesa. Očito da su posredi igre bezbednosnih službi, te da je ovo samo jedna u nizu operacija osmišljenih u stranim obaveštajnim kuhinjama. Kako je izborni proces bio nedodirljiv i transparentan, jedino što su mogli je da okaljaju početak novog mandata predsednika Putina i to na najgnusniji način. Ali poraz pred kojim Zapad stoji samo je još izvesniji.