ИЗЛОГ КЊИГЕ

Херман Вендел
Бизмарк и Србија током 1866. године
Прометеј

Херман Вендел је 1927. на основу докумената из немачких, аустријских и српских архива тематизовао једну епизоду из историје Балкана око 1860. Занимљиво је (и поучно) сазнати како и по којим критеријумима су тада биле подељене улоге између Немаца (Пруса), Аустријанаца, Италијана, Мађара, Срба, и у одређеној мери, Хрвата. Балкан се налазио на граници светова, био поприште сукоба интереса великих сила, шаховска табла њихове политике, економског ривалства и војних надгорњавања. На том стању ствари се до данас ништа није променило, различите нијансе једне у суштини исте слике условљене су променама превасходно у међусобним констелацијама великих сила. Садржина геополитичке игре је увек иста, а само језичка форма (именовања, пароле, актуелно прокламовани принципи, итд.) следе духу времена у коме настају. Сходно томе, мали народи и државе само са тешком муком, уз велику мудрост и пуно среће могу да се избаве из намењене им улоге малих пиона у великој игри. Управо у време око 1860. државно вођство Кнежевине Србије, кнез Михаило Обреновић и његов министар спољних послова Илија Гарашанин, показало је изузетну мудрост и далековидост, чак и при опхођењу са једним таквим велемајстором политичког шаха, какав је био „гвоздени канцелар“ и архитекта Немачког рајха Ото фон Бизмарк.

Добрица Ћосић
Књига о Титу
Лагуна

Последње дело Добрице Ћосића, рукопис који је десет година чекао на објављивање.
Исповест некадашњег верника који је постао најжешћи опозиционар титоизма.
Над овим рукописом 18. маја 2014. године преминуо је Добрица Ћосић, један од најзначајнијих људи у историји Србије и писац чије је перо изнедрило приповест о најважнијој породици српске књижевности. Књига о Титу васкрсава и оживљава једну епоху коју су, сасвим сигурно, обележила два човека – председник и писац, Јосип Броз и Добрица Ћосић. Ова књига је последњи суд о њиховом односу и последња истина о најконтроверзнијем сукобу у историји Југославије. Ово су „Време смрти“, „Време зла“ и „Време власти“ сабрани на једном месту.
„У политичкој историји ово ће бити једна од најважнијих књига Добрице Ћосића. И то је већ само по себи чудно за једног од највећих српских писаца. Књига о Титу као да је морала да изађе десет година после његове смрти, попут најчувенијих мемоара Агате Кристи. У рукопису који је писао до смрти, у 93. години, човек кога је Милован Ђилас назвао ’најважнијим Србијанцем’, а штампа проглашавала ’оцем нације’, заокружује свој књижевни и политички пут. Али и баца потпуно ново светло на најважније догађаје наше историје, и даје детаљну реконструкцију једног времена, распада земље, југословенства и српског пораза“ (Вељко Лалић).

Борис Томанић
Преокрет: Југославија и Бугарска у завршној фази Другог светског рата
Катена мунди

Монографија која детаљно испитује динамичне и често турбулентне односе између Југославије и Бугарске у критичним годинама Другог светског рата.
Ова књига баца светло на историјске, политичке и дипломатске промене које су утицале на обе земље. Посебно се фокусира на период од 1943. до 1946. године. Анализира се како су велике силе – Немачка, Италија, СССР, Велика Британија и САД – утицале на односе Југославије и Бугарске. Истражује политичке преврате, војне стратегије и дипломатске преговоре који су карактерисали овај период. Такође се бави односима између комунистичких партија Југославије и Бугарске и њиховим заједничким напорима у борби против Осовинских сила.