IZLOG KNJIGE

Miša Đurković
Fašizam u našoj epohi
Čigoja, IES

Naziv zbornika i čitavog projekta je, razumljivo, parafraza naslova čuvene, kanonske knjige Ernesta Noltea. Referiramo najpre na pitanje kako danas govoriti o fašizmu, i kako doživljavamo i u našoj generaciji recipiramo dvadesetovekovno nasleđe fašističkih ideologija, pokreta, političkih stranaka, država i sistema. Da li je Aušvic nužno konačno ishodište fašizma, da li je fašizam nešto što je specifično za pojedinačne kulture i narode, ili se on javljao u manjoj ili većoj meri kod svih, bar u zapadnom civilizacijskom krugu? Koliko je fašizam doprineo modernizaciji tehnike, umetnosti, državnih, ekonomskih ili socijalnih sistema u dvadesetom veku, znajući npr. da su auto-put i narodni jeftin automobil nasleđe Hitlerove Nemačke? Konačno da li se on ili neki njegovi delovi mogu danas oživeti, ispoljiti, pojaviti i sa kakvim posledicama?

Milan Kundera
Oteti Zapad
Laguna

Kratka zbirka Kunderinih briljantnih ranih eseja nudi nam jedinstven uvid u turbulentnu istoriju Srednje Evrope tokom Hladnog rata, perioda kada je svet bio podeljen između zapadnih liberalnih i istočnih komunističkih režima.
U junu 1967. godine, ubrzo nakon Solženjicinovog otvorenog pisma o cenzuri u SSSR-u, u Čehoslovačkoj je održan Četvrti kongres Saveza pisaca. Na samom otvaranju Kongresa Milan Kundera izneo je istorijski govor upućen ideološkim cenzorima, koje naziva „vandalima“, pronicljiv govor koji je inspirisao mnoge, postavši preteča Praškog proleća 1968. godine. Ako pogledamo sudbinu mlade češke nacije, i uopštenije „malih naroda“, jasno je – izjavljuje Kundera – da opstanak jednog naroda zavisi od snage njegovih kulturnih vrednosti. Što zahteva odbacivanje bilo kakvog mešanja ideologa režima. Esej iz 1983. godine, napisan na francuskom u vreme kad je Kundera već duže od decenije u egzilu s druge strane hladnoratovske gvozdene zavese, nadovezuje se na govor iz 1967. Sa žestinom koju jasnoća argumenta ne uspeva da prikrije, Kundera optužuje Zapad u ime Srednje Evrope (Mađarske, Poljske, Čehoslovačke), koja mu po svojoj kulturnoj tradiciji potpuno i oduvek pripada, ali koju taj isti Zapad vidi jedino kroz politički režim, dakle samo kao deo Istočnog bloka, a ne kao oteti deo i samo središe zapadne kulture. Knjiga Oteti Zapad nije tek istorijski dokument; ona je i duboko filozofsko razmišljanje o identitetu, kulturi i politici. Kunderina argumentacija o „malim narodima“ kojima preti nestanak, posebno u svetlu globalizacije kao i skorašnjih geopolitičkih događaja poput rusko-ukrajinskog rata, naglašava trajnu važnost ovih tema.

Zdravko Šotra
Mojih 500 glumaca
Službeni glasnik

„Glumci, glumci… Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“
„Dobri moji glumci… Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“
Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu…

Milan Urošević
Neoliberalna kultura sopstva
Akademska knjiga

Pitanja koja monografija otvara i odgovori koje nudi centralni su za razumevanje procesa konstituisanja savremenih subjekata u kontekstu istorijski specifičnih neoliberalnih procesa, reprezentacija, normi i praksi. Osim doprinosa korpusu znanja o ovim pitanjima, nesumnjiv je i doprinos zasnivanju potencijalnih kritičkih projekata koji mogu voditi daljem preispitivanju, kritičkom promišljanju i praksama otpora hegemonim principima i praksama koji služe podešavanju savremenih individua dominantnim režimima upravljanja.

Fernando Pesoa
Knjiga nespokoja
Dereta

Ova knjiga je kaleidoskop glasova – začuđujuće skladni hor podvojenihličnosti i heteronima velikog pesnika, duboko i uznemirujuće promišljanje života, lirika sumnji i strahova, sentimentalni vodič kroz metafizičku arhitekturu lisabonskih ulica, melanholija egzistencije jer, po rečima samog autora, „Fernando Pesoa, precizno govoreći, i ne postoji“. Teško je odrediti joj čak i književni vrstu; da li je u pitanju kontemplativna proza, tanana psihološka biblija tiho uznemirenih ljudi, epistolarni roman duše, poezija bez stiha, dnevnički zapis, filozofski eseji o prolaznosti? Ovo je knjiga zaglušujuće tišine gde svaki treptaj pesnikove duše odzvanja kao u praznoj crkvi razbijeni kristalni bokal u kome se mesto osveštanog vina nalaze tajne našeg pada. „Knjiga nespokoja“ važi za kamen temeljac evropskog modernizma, to je knjiga na kojoj je Pesoa radio čitav život i nikada je nije završio ostavljajući svojim brojnim tumačima da joj pronađu početak i kraj, da je sa svakim novim izdanjem preuređuju kao nedokučivu slagalicu života, bez mogućnosti da dobiju tačnu i konačnu verziju. Pesoino vanvremensko delo upravo je to, neuhvatljiva istina stvari koja kao da nikada nije ni bila predodređena da se izgovori.

Dorijan Linski
Ministarstvo istine – Biografija Orvelove 1984
Vulkan izdavaštvo

Prošlo je više od 70 godina nakon što je 8. juna 1948. godine u Britaniji objavljena knjiga „1984“ Džordža Orvela, a ona je i dalje delo kojem se vraćamo kad god je istina osakaćena, jezik iskrivljen, a moć zloupotrebljena. Roman se uvukao i u svest bezbroj ljudi koji ga nisu čitali. Fraze i koncepti koje je Orvel skovao postali su suštinske odrednice političkog govora, i dalje moćne posle decenija upotrebe i zloupotrebe: novogovor, Veliki Brat, Policija misli, soba sto jedan, Dva minuta mržnje, dvomisao, nelice, telekran, rupe za pamćenje, 2 + 2 = 5 i Ministarstvo istine. Reč orvelovski pretvorila je piščevo ime u sinonim za sve ono što je mrzeo i od čega je strahovao.
Knjiga je adaptirana za film, televiziju, radio, pozorište, operu i balet, izvršivši uticaj na ostvarenja najrazličitijih umetnosti, pa čak i na govore, izborne kampanje i ustanke. Neki ljudi su proveli godine u zatvoru samo zato što su je čitali. Nijedno književno delo iz prošlog veka nije bilo ni blizu „1984“ prema sveprisutnosti u kulturi, pri čemu ona i dalje zadržava svoju težinu.
Prvi deo Ministarstva istine donosi priču o Orvelu i svetu u kome je živeo: o ljudima koje je sretao, vestima koje je pratio i knjigama koje je čitao, kao i o ključnim uticajima na 1984. Drugi deo knjige prati kulturni život 1984. od Orvelove smrti do danas. Celim tokom priče, veze sa sadašnjom situacijom ponekad su eksplicitne, a ponekad implicitne, podsećajući nas da je to što nam se ovaj roman i 2022. tako glasno obraća užasna optužnica kako za političare, tako i za same građane. Za bilo kog umetnika, cena ogromne popularnosti jeste i rizik da će biti pogrešno shvaćen. Ova knjiga je pokušaj da se povrati izvesna ravnoteža objašnjenjem šta je Orvelov roman zaista, kako je došlo do njegovog nastanka, kao i kako je oblikovao svet, u odsustvu autora, u prošlih sedamdeset godina.

Milan Gromović
Plavo prozorje
Akademska knjiga

Milan Gromović je u ovoj knjizi pokazao da je podjednako nadaren za formu komparativnog eseja, kao i za one uvide i analize koji sežu u mnogo širu problematiku duhovne tradicije, u kontinuitet srpske duhovnosti i kulture. O tome da srpska književnost i kultura u svom bogatstvu i otvorenosti pružaju savremenom čoveku mogućnost da bira – između Istoka i Zapada – govori i ova knjiga, čuvajući, kao uostalom i svaka velika literatura, univerzalne vrednosti čovečnosti i humanosti, što je jedino čvrsto uporište koje nam je u sveopštoj prolaznosti i promenljivosti samog života, ali i vrednosti kojih se držimo.