ИЗЛОГ КЊИГЕ

Миша Ђурковић
Фашизам у нашој епохи
Чигоја, ИЕС

Назив зборника и читавог пројекта је, разумљиво, парафраза наслова чувене, канонске књиге Ернеста Нолтеа. Реферирамо најпре на питање како данас говорити о фашизму, и како доживљавамо и у нашој генерацији реципирамо двадесетовековно наслеђе фашистичких идеологија, покрета, политичких странака, држава и система. Да ли је Аушвиц нужно коначно исходиште фашизма, да ли је фашизам нешто што је специфично за појединачне културе и народе, или се он јављао у мањој или већој мери код свих, бар у западном цивилизацијском кругу? Колико је фашизам допринео модернизацији технике, уметности, државних, економских или социјалних система у двадесетом веку, знајући нпр. да су ауто-пут и народни јефтин аутомобил наслеђе Хитлерове Немачке? Коначно да ли се он или неки његови делови могу данас оживети, испољити, појавити и са каквим последицама?

Милан Кундера
Отети Запад
Лагуна

Кратка збирка Кундериних бриљантних раних есеја нуди нам јединствен увид у турбулентну историју Средње Европе током Хладног рата, периода када је свет био подељен између западних либералних и источних комунистичких режима.
У јуну 1967. године, убрзо након Солжењициновог отвореног писма о цензури у СССР-у, у Чехословачкој је одржан Четврти конгрес Савеза писаца. На самом отварању Конгреса Милан Кундера изнео је историјски говор упућен идеолошким цензорима, које назива „вандалима“, проницљив говор који је инспирисао многе, поставши претеча Прашког пролећа 1968. године. Ако погледамо судбину младе чешке нације, и уопштеније „малих народа“, јасно је – изјављује Кундера – да опстанак једног народа зависи од снаге његових културних вредности. Што захтева одбацивање било каквог мешања идеолога режима. Есеј из 1983. године, написан на француском у време кад је Кундера већ дуже од деценије у егзилу с друге стране хладноратовске гвоздене завесе, надовезује се на говор из 1967. Са жестином коју јасноћа аргумента не успева да прикрије, Кундера оптужује Запад у име Средње Европе (Мађарске, Пољске, Чехословачке), која му по својој културној традицији потпуно и одувек припада, али коју тај исти Запад види једино кроз политички режим, дакле само као део Источног блока, а не као отети део и само средише западне културе. Књига Отети Запад није тек историјски документ; она је и дубоко филозофско размишљање о идентитету, култури и политици. Кундерина аргументација о „малим народима“ којима прети нестанак, посебно у светлу глобализације као и скорашњих геополитичких догађаја попут руско-украјинског рата, наглашава трајну важност ових тема.

Здравко Шотра
Мојих 500 глумаца
Службени гласник

„Глумци, глумци… Читавог живота сам се, и мимо рада, дружио са глумцима, што није баш уобичајено за редитеља. Просто осећам да смо од истог соја… Између два кадра има места и за шалу, па тако проведено време остане свима у лепој успомени.“
„Добри моји глумци… За вама остају и приче о вашим особеностима, те пуно шаљивих згода и неумрлих духовитости. Ова књига жели да отргне од заборава што више тих Теспидових следбеника. И да изнађем како сам се ја нашао међу њима…“
Уз детаљан попис остварених дела, подељених улога и добијених награда, обиље анегдота насталих током снимања, путовања и гостовања, ова књига сведочи о незаборавним величинама једног времена и у животу и на позорници и на платну…

Милан Урошевић
Неолиберална култура сопства
Академска књига

Питања која монографија отвара и одговори које нуди централни су за разумевање процеса конституисања савремених субјеката у контексту историјски специфичних неолибералних процеса, репрезентација, норми и пракси. Осим доприноса корпусу знања о овим питањима, несумњив је и допринос заснивању потенцијалних критичких пројеката који могу водити даљем преиспитивању, критичком промишљању и праксама отпора хегемоним принципима и праксама који служе подешавању савремених индивидуа доминантним режимима управљања.

Фернандо Песоа
Књига неспокоја
Дерета

Ова књига је калеидоскоп гласова – зачуђујуће складни хор подвојенихличности и хетеронима великог песника, дубоко и узнемирујуће промишљање живота, лирика сумњи и страхова, сентиментални водич кроз метафизичку архитектуру лисабонских улица, меланхолија егзистенције јер, по речима самог аутора, „Фернандо Песоа, прецизно говорећи, и не постоји“. Тешко је одредити јој чак и књижевни врсту; да ли је у питању контемплативна проза, танана психолошка библија тихо узнемирених људи, епистоларни роман душе, поезија без стиха, дневнички запис, филозофски есеји о пролазности? Ово је књига заглушујуће тишине где сваки трептај песникове душе одзвања као у празној цркви разбијени кристални бокал у коме се место освештаног вина налазе тајне нашег пада. „Књига неспокоја“ важи за камен темељац европског модернизма, то је књига на којој је Песоа радио читав живот и никада је није завршио остављајући својим бројним тумачима да јој пронађу почетак и крај, да је са сваким новим издањем преуређују као недокучиву слагалицу живота, без могућности да добију тачну и коначну верзију. Песоино ванвременско дело управо је то, неухватљива истина ствари која као да никада није ни била предодређена да се изговори.

Доријан Лински
Министарство истине – Биографија Орвелове 1984
Вулкан издаваштво

Прошло је више од 70 година након што је 8. јуна 1948. године у Британији објављена књига „1984“ Џорџа Орвела, а она је и даље дело којем се враћамо кад год је истина осакаћена, језик искривљен, а моћ злоупотребљена. Роман се увукао и у свест безброј људи који га нису читали. Фразе и концепти које је Орвел сковао постали су суштинске одреднице политичког говора, и даље моћне после деценија употребе и злоупотребе: новоговор, Велики Брат, Полиција мисли, соба сто један, Два минута мржње, двомисао, нелице, телекран, рупе за памћење, 2 + 2 = 5 и Министарство истине. Реч орвеловски претворила је пишчево име у синоним за све оно што је мрзео и од чега је страховао.
Књига је адаптирана за филм, телевизију, радио, позориште, оперу и балет, извршивши утицај на остварења најразличитијих уметности, па чак и на говоре, изборне кампање и устанке. Неки људи су провели године у затвору само зато што су је читали. Ниједно књижевно дело из прошлог века није било ни близу „1984“ према свеприсутности у култури, при чему она и даље задржава своју тежину.
Први део Министарства истине доноси причу о Орвелу и свету у коме је живео: о људима које је сретао, вестима које је пратио и књигама које је читао, као и о кључним утицајима на 1984. Други део књиге прати културни живот 1984. од Орвелове смрти до данас. Целим током приче, везе са садашњом ситуацијом понекад су експлицитне, а понекад имплицитне, подсећајући нас да је то што нам се овај роман и 2022. тако гласно обраћа ужасна оптужница како за политичаре, тако и за саме грађане. За било ког уметника, цена огромне популарности јесте и ризик да ће бити погрешно схваћен. Ова књига је покушај да се поврати извесна равнотежа објашњењем шта је Орвелов роман заиста, како је дошло до његовог настанка, као и како је обликовао свет, у одсуству аутора, у прошлих седамдесет година.

Милан Громовић
Плаво прозорје
Академска књига

Милан Громовић је у овој књизи показао да је подједнако надарен за форму компаративног есеја, као и за оне увиде и анализе који сежу у много ширу проблематику духовне традиције, у континуитет српске духовности и културе. О томе да српска књижевност и култура у свом богатству и отворености пружају савременом човеку могућност да бира – између Истока и Запада – говори и ова књига, чувајући, као уосталом и свака велика литература, универзалне вредности човечности и хуманости, што је једино чврсто упориште које нам је у свеопштој пролазности и променљивости самог живота, али и вредности којих се држимо.