Бугаризација Горанаца

Косово и Метохија: Попис

Пошто званична Софија Горанце сматра Бугарима и од лажне државе Косово тражи да им призна статус националне мањине, предстојећи попис становништва на КиМ треба да покаже да ли је тај захтев оправдан, што многи негирају

Oд овопролећног (5. април – 17. мај) пописа становништва на Косову и Метохији ког је, по многим проценама, знатно мање од два милиона – што је податак који помињу званичници привремених албанских институција – очекује се и одговор на питање да ли је основан захтев званичне Софије, упућен Приштини, да се уставом тзв. Косова призна статус националне мањине бугарској заједници, јер је доста тврдњи да она тамо и не постоји. Многи Горанци, али и стручњаци за ову тему говоре да је на делу процес „бугаризације“ косметских Горанаца, аутохтоне етничке групе коју одавно својата више балканских нација.
Попис је, иначе, био заказан за септембар прошле године, па одложен за новембар, али ни тада није обављен, уз немушто објашњење да пребројавање треба боље припремити него што је то урађено у оба поменута термина. Демографи процењују да на Космету живи око 1.700.000 становника и немају дилеме да ће број житеља јужне српске покрајине наставити да пада, пре свега због великих емиграција младих људи у репродуктивном добу. Индикатори да је управо тако долазе и из Евростата и Светске банке.
Горанци, који имају словенски корен (за многе научнике они су српског порекла) и чији је језик архаичан словенски говор, у време Османског царства примили су муслиманску веру. Ипак, турски аутори тврде да су они пореклом Турци, сматрају их и Власима – Аромунима, за Македонце су Македонци муслимани, за Албанце – Албанци, а у новије време неки их представљају као Бошњаке. Званичници из Софије сада истичу да им је порекло бугарско, иако многи истраживачи, попут проф. Др Радивоја Младеновића из Института за српски језик САНУ, кажу да се Горанци уопште не осећају Бугарима. Он је, такође, указао да тежња Бугарске да асимилује одређене етничке групе, иако неутемељена, није ништа ново.

ОФАНЗИВА ИЗ СОФИЈЕ Бугарска је била међу првим земљама које су признале самопроглашену независност Косова, а убрзо потом почела је да, по убрзаном поступку, Горанцима нуди држављанство, ако се изјасне да је њихово порекло бугарско. С тим у вези, тамошњи медији су наводили да „бугарска заједница на Косову“ броји око 15.000 људи, који живе у 20 села у општини Драгаш, 19 села у општини Призрен и у по десет села у општинама Ораховац и Штрпце. Напоменуто је да Горанаца има и у Албанији и Северној Македонији, као и да је много већи број оних који су расути широм Европе.
Горанцима који су прихватили понуду из Софије главни разлог био је лукративан. Старији су са пасошем Бугарске, као чланице Европске уније, могли легално да добијају посао у ЕУ, а школарцима је пружана повољна прилика да студирају на бугарским универзитетима, где су представљани као „млади Бугари са Косова“. Државна агенција БТА је недавно објавила да је тих школараца Горанаца само лане на бугарске факултете уписано четрдесет двоје. Професор Универзитета у Призрену Садик Идризи каже да су сви они морали претходно да попуне пријаву у којој су, уз име и презиме, уписивали да су „бугарског порекла“.
Прошле године у Приштину су, одвојено, дошли бугарска потпредседница Илиана Јотева и председник Румен Радев, а кључна тема њихових разговоре са домаћинима из тамошњих привремених институција било је управо питање уставног признавања бугарске националне мањине на такозваном Косову. Прво је то затражила Јотова, која је, осим у Драгашу и Призрену, боравила и у Горњем Крстацу, где већ постоји невладина организација Уједињени Бугари Косова, а онда и Радев. Обоје су Горанцима, који се изјасне да су Багари, обећавали разне врсте помоћи.
„Софију и Приштину чврсто повезује постојање бугарске заједнице на Косову, као моста сарадње, и зато је неопходно да она добије статус националне мањине како би слободно изражавала свој идентитет, чувала језик и културолошке традиције“, истакао је шеф бугарске државе, у разговору са колегиницом Вјосом Османи. Обећано му је да ће на априлском попису свако моћи да се изјасни како жели, и да нико неће бити спречен да се самоидентификује по својој вољи. „Косово је мултиетничко, а његов устав каже да је држава Албанаца и осталих заједница“, нагласила је Османијева.
Иако је бугарски председник у Призрену отворио канцеларију Удружења за развој и интеграцију бугарске заједнице, многи у том граду тврде да у њему нема Бугара. Не признају да су то они који су, из личних разлога, а понекад и несвесно, потписивали да су бугарског порекла. Наглашавајући да пасош ЕУ не може бити јачи од националног идентитета истичу да ће тек предстојећи попис показати ко је ко, и колико кога има.

НЕГИРАЊЕ БУГАРСКЕ „ПРИЧЕ“ Социолог и професор на приштинском универзитету Фадиљ Маљоку изјавио је да бугарска влада нема аргументе за изнете захтеве кад је реч о Горанцима, док је покушај Софије да их својата назвао апсурдном и недемократском идејом. „Та идеја је апсурдна јер Горанци имају елементе свог религиозног идентитета и својих специфичности и што се тиче културе, језика па и колективног наслеђа“, нагласио је Маљоку. Према његовом мишљењу, извесна заинтересованост Горанаца за „бугаризацију“ је последица њиховог „слабог колективног етничког идентитета“, због чега су врло изражена настојања појединаца да, пре свега, осигурају бољи живот себи и својој породици.
Ово мишљење у суштини подржава и проф. др Младеновић, указујући да је код Горанаца мање изражен „етницитет срца“ и да се више ради о изнуђеном етничком опредељењу ради останка на територији на којој се вековима живи у регионалном идентитету, а неретко се рачуна и на корист. „Прихватањем да је неко бугарског порекла, постаје се држављанин земље која је у ЕУ и чији пасош омогућава бројне привилегије“, каже он.
Видљиво је да власти такозваног Косова, у жељи да у Бугарској, као чланици ЕУ, добију чврстог савезника за неке своје планове, врло сервилно прате реализацију наума из Софије у вези својатања Горанаца, што је, само по себи, још једна потврда да „Косово“ није права држава, упркос настојању и неких врло моћних земаља да му „прилепе“ тај епитет. На попустљивост Приштине свакако утиче и чињеница да је део Горанаца који живе на територији Албаније већ прихватио бугарски етницитет, што је тој земљи омогућило да озваничи постојање бугарске националне мањине. Проф. др Радивоје Младеновић из САНУ ипак сматра да ће на Космету бити врло мало Горанаца који ће се изјаснити да су Бугари.
За Неџмидина Сејдилара, одборника „Покрета за Гору“ у Скупштини општине Драгаш „бугаризација“ је нешто чиме би Горанци требало да плате за пасоше Бугарске које су узимали појединци из њихове заједнице, али је и он уверен да то неће проћи. Сејдилар је порталу Косово онлајн, недавно потврдио да су неки Горанци, у жељи да добију бугарски пасош, одлазили у Софију и измишљали како су њихови дедови и прадедови били Бугари.
Кад је, на основу потписа тих људи, као декларисаних Бугара, покренута иницијатива за признавање постојања бугарске заједнице, многи од потписника су рекли да су били заведени, а онда и преварени. Казали су, истиче Сејдилар, да нису знали да ће њихов потпис са добијени пасош бити узет као потврда да су се изјаснили да су Бугари. Он је испричао и да је бугарска потпредседница Јотова, боравећи у Драгашу, отворено фаворизовала „бугаризацију“ Горанаца и позивала људе да то прихвате, при чему су „падала“ и разна обећања.