Bugarizacija Goranaca

Kosovo i Metohija: Popis

Pošto zvanična Sofija Gorance smatra Bugarima i od lažne države Kosovo traži da im prizna status nacionalne manjine, predstojeći popis stanovništva na KiM treba da pokaže da li je taj zahtev opravdan, što mnogi negiraju

Od ovoprolećnog (5. april – 17. maj) popisa stanovništva na Kosovu i Metohiji kog je, po mnogim procenama, znatno manje od dva miliona – što je podatak koji pominju zvaničnici privremenih albanskih institucija – očekuje se i odgovor na pitanje da li je osnovan zahtev zvanične Sofije, upućen Prištini, da se ustavom tzv. Kosova prizna status nacionalne manjine bugarskoj zajednici, jer je dosta tvrdnji da ona tamo i ne postoji. Mnogi Goranci, ali i stručnjaci za ovu temu govore da je na delu proces „bugarizacije“ kosmetskih Goranaca, autohtone etničke grupe koju odavno svojata više balkanskih nacija.
Popis je, inače, bio zakazan za septembar prošle godine, pa odložen za novembar, ali ni tada nije obavljen, uz nemušto objašnjenje da prebrojavanje treba bolje pripremiti nego što je to urađeno u oba pomenuta termina. Demografi procenjuju da na Kosmetu živi oko 1.700.000 stanovnika i nemaju dileme da će broj žitelja južne srpske pokrajine nastaviti da pada, pre svega zbog velikih emigracija mladih ljudi u reproduktivnom dobu. Indikatori da je upravo tako dolaze i iz Evrostata i Svetske banke.
Goranci, koji imaju slovenski koren (za mnoge naučnike oni su srpskog porekla) i čiji je jezik arhaičan slovenski govor, u vreme Osmanskog carstva primili su muslimansku veru. Ipak, turski autori tvrde da su oni poreklom Turci, smatraju ih i Vlasima – Aromunima, za Makedonce su Makedonci muslimani, za Albance – Albanci, a u novije vreme neki ih predstavljaju kao Bošnjake. Zvaničnici iz Sofije sada ističu da im je poreklo bugarsko, iako mnogi istraživači, poput prof. Dr Radivoja Mladenovića iz Instituta za srpski jezik SANU, kažu da se Goranci uopšte ne osećaju Bugarima. On je, takođe, ukazao da težnja Bugarske da asimiluje određene etničke grupe, iako neutemeljena, nije ništa novo.

OFANZIVA IZ SOFIJE Bugarska je bila među prvim zemljama koje su priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova, a ubrzo potom počela je da, po ubrzanom postupku, Gorancima nudi državljanstvo, ako se izjasne da je njihovo poreklo bugarsko. S tim u vezi, tamošnji mediji su navodili da „bugarska zajednica na Kosovu“ broji oko 15.000 ljudi, koji žive u 20 sela u opštini Dragaš, 19 sela u opštini Prizren i u po deset sela u opštinama Orahovac i Štrpce. Napomenuto je da Goranaca ima i u Albaniji i Severnoj Makedoniji, kao i da je mnogo veći broj onih koji su rasuti širom Evrope.
Gorancima koji su prihvatili ponudu iz Sofije glavni razlog bio je lukrativan. Stariji su sa pasošem Bugarske, kao članice Evropske unije, mogli legalno da dobijaju posao u EU, a školarcima je pružana povoljna prilika da studiraju na bugarskim univerzitetima, gde su predstavljani kao „mladi Bugari sa Kosova“. Državna agencija BTA je nedavno objavila da je tih školaraca Goranaca samo lane na bugarske fakultete upisano četrdeset dvoje. Profesor Univerziteta u Prizrenu Sadik Idrizi kaže da su svi oni morali prethodno da popune prijavu u kojoj su, uz ime i prezime, upisivali da su „bugarskog porekla“.
Prošle godine u Prištinu su, odvojeno, došli bugarska potpredsednica Iliana Joteva i predsednik Rumen Radev, a ključna tema njihovih razgovore sa domaćinima iz tamošnjih privremenih institucija bilo je upravo pitanje ustavnog priznavanja bugarske nacionalne manjine na takozvanom Kosovu. Prvo je to zatražila Jotova, koja je, osim u Dragašu i Prizrenu, boravila i u Gornjem Krstacu, gde već postoji nevladina organizacija Ujedinjeni Bugari Kosova, a onda i Radev. Oboje su Gorancima, koji se izjasne da su Bagari, obećavali razne vrste pomoći.
„Sofiju i Prištinu čvrsto povezuje postojanje bugarske zajednice na Kosovu, kao mosta saradnje, i zato je neophodno da ona dobije status nacionalne manjine kako bi slobodno izražavala svoj identitet, čuvala jezik i kulturološke tradicije“, istakao je šef bugarske države, u razgovoru sa koleginicom Vjosom Osmani. Obećano mu je da će na aprilskom popisu svako moći da se izjasni kako želi, i da niko neće biti sprečen da se samoidentifikuje po svojoj volji. „Kosovo je multietničko, a njegov ustav kaže da je država Albanaca i ostalih zajednica“, naglasila je Osmanijeva.
Iako je bugarski predsednik u Prizrenu otvorio kancelariju Udruženja za razvoj i integraciju bugarske zajednice, mnogi u tom gradu tvrde da u njemu nema Bugara. Ne priznaju da su to oni koji su, iz ličnih razloga, a ponekad i nesvesno, potpisivali da su bugarskog porekla. Naglašavajući da pasoš EU ne može biti jači od nacionalnog identiteta ističu da će tek predstojeći popis pokazati ko je ko, i koliko koga ima.

NEGIRANJE BUGARSKE „PRIČE“ Sociolog i profesor na prištinskom univerzitetu Fadilj Maljoku izjavio je da bugarska vlada nema argumente za iznete zahteve kad je reč o Gorancima, dok je pokušaj Sofije da ih svojata nazvao apsurdnom i nedemokratskom idejom. „Ta ideja je apsurdna jer Goranci imaju elemente svog religioznog identiteta i svojih specifičnosti i što se tiče kulture, jezika pa i kolektivnog nasleđa“, naglasio je Maljoku. Prema njegovom mišljenju, izvesna zainteresovanost Goranaca za „bugarizaciju“ je posledica njihovog „slabog kolektivnog etničkog identiteta“, zbog čega su vrlo izražena nastojanja pojedinaca da, pre svega, osiguraju bolji život sebi i svojoj porodici.
Ovo mišljenje u suštini podržava i prof. dr Mladenović, ukazujući da je kod Goranaca manje izražen „etnicitet srca“ i da se više radi o iznuđenom etničkom opredeljenju radi ostanka na teritoriji na kojoj se vekovima živi u regionalnom identitetu, a neretko se računa i na korist. „Prihvatanjem da je neko bugarskog porekla, postaje se državljanin zemlje koja je u EU i čiji pasoš omogućava brojne privilegije“, kaže on.
Vidljivo je da vlasti takozvanog Kosova, u želji da u Bugarskoj, kao članici EU, dobiju čvrstog saveznika za neke svoje planove, vrlo servilno prate realizaciju nauma iz Sofije u vezi svojatanja Goranaca, što je, samo po sebi, još jedna potvrda da „Kosovo“ nije prava država, uprkos nastojanju i nekih vrlo moćnih zemalja da mu „prilepe“ taj epitet. Na popustljivost Prištine svakako utiče i činjenica da je deo Goranaca koji žive na teritoriji Albanije već prihvatio bugarski etnicitet, što je toj zemlji omogućilo da ozvaniči postojanje bugarske nacionalne manjine. Prof. dr Radivoje Mladenović iz SANU ipak smatra da će na Kosmetu biti vrlo malo Goranaca koji će se izjasniti da su Bugari.
Za Nedžmidina Sejdilara, odbornika „Pokreta za Goru“ u Skupštini opštine Dragaš „bugarizacija“ je nešto čime bi Goranci trebalo da plate za pasoše Bugarske koje su uzimali pojedinci iz njihove zajednice, ali je i on uveren da to neće proći. Sejdilar je portalu Kosovo onlajn, nedavno potvrdio da su neki Goranci, u želji da dobiju bugarski pasoš, odlazili u Sofiju i izmišljali kako su njihovi dedovi i pradedovi bili Bugari.
Kad je, na osnovu potpisa tih ljudi, kao deklarisanih Bugara, pokrenuta inicijativa za priznavanje postojanja bugarske zajednice, mnogi od potpisnika su rekli da su bili zavedeni, a onda i prevareni. Kazali su, ističe Sejdilar, da nisu znali da će njihov potpis sa dobijeni pasoš biti uzet kao potvrda da su se izjasnili da su Bugari. On je ispričao i da je bugarska potpredsednica Jotova, boraveći u Dragašu, otvoreno favorizovala „bugarizaciju“ Goranaca i pozivala ljude da to prihvate, pri čemu su „padala“ i razna obećanja.