BERBOKOVA IZMIŠLJA SEPARATIZAM SRPSKE

Ministarka spoljnih poslova Nemačke rusofobna i srbofobna Analena Berbok, prilikom posete BiH, nije samo pružila podršku lažnom visokom predstavniku Kristijanu Šmitu nego je i izrekla neistine o RS optuživši je za secesionizam

Nakon poseta Belorusiji i Rusiji, pa boravka u Crnoj Gori i sastanaka na Diplomatskom forumu u Antaliji, Milorad Dodik se vratio domaćim obavezama, pa je u svojstvu prvooptuženog 6. marta prisustvovao nastavku montiranog procesa koji se pred Sudom BiH vodi u Sarajevu. Kao i što je bilo najavljeno, na ovom ročištu su ponovo spojeni prethodno razdvojeni procesi protiv predsednika Republike Srpske i Miloša Lukića, direktora Službenog glasnika RS. Dodika su pri dolasku u sudnicu dočekali i pozdravili njegovi saradnici i građani RS (kao i Srbi iz Federacije BiH), a on je ovaj put, iz bezbednosnih razloga, po okončanju ročišta odustao od ranije prakse da pred zgradom Suda BiH daje izjave za medije. To je učinio nešto kasnije na „sigurnoj teritoriji“ u sedištu Vlade RS u Istočnom Sarajevu.
Od četiri najavljena svedoka Tužilaštva BiH na ročištu se – posle odustajanja od dvojice, te zdravstvenih problema trećeg – pojavio samo Dragan Kremenović, inspektor SIPA (Državna agencija za istragu i zaštitu) iz Banjaluke koji je svedočio o okolnostima pod kojim je prikupljena dokumentacija bitna za optužnicu. Kremenović je naglasio da je sva dokumentacija koju je, po nalogu Suda i Tužilaštva BiH, zatražio od kabineta Milorada Dodika i Službenog glasnika RS predata dobrovoljno, kao i da je sa osumnjičenima tokom istrage saradnja bila korektna. Na pitanje advokata Gorana Bubića zašto Dodiku nije upućen pismeni poziv, Kremenović je odgovorio da su, s obzirom na to da se radi o štićenoj osobi, inspektori SIPA obavestili Dodikovog šefa kabineta da je predsednik RS osumnjičen i da su na taj način ugovorili termin za uzimanje izjave.

SIMULACIJA SUĐENJA Usledila je reakcija predsednika RS koji je naglasio da ne razume zašto je ovaj svedok izveden pred sud pošto je sva dokumentacija dostavljena. „Ne razumem što se mi maltretiramo oko toga šta je on uradio. Ovo potvrđuje da je Tužilaštvo neozbiljno, kako nema svedoka, te da želi dodatno napraviti farsu od svega“, rekao je prvooptuženi. Sudija Sena Uznović je opomenula Dodika „da ne bi trebalo nikoga vređati“, na što joj je on replicirao objašnjenjem da „nije želeo nikoga uvrediti“.
„Ako je neko uvređen, onda sam to ja što sam doveden ovde“, saopštio je lider RS.
Nastavak procesa zakazan je za 3. april, a Dodikov advokat Goran Bubić je ocenio da je poslednje ročište pokazalo „da je ovo simulacija suđenja i pokušaj da se na osnovu nepotrebnih dokaza navodno nešto dokaže“. Dodik je na pomenutoj konferenciji za medije u Istočnom Sarajevu naglasio da montiranim procesom „žele da mu zabrane političko delovanje“, te izneo teške optužbe na račun Suda i Tužilaštva BiH.
„Osećam se napadnuto i nesigurno u BiH zato što se radi o zloupotrebi instituta koji ne postoje u skladu sa Ustavom, a to su Sud i Tužilaštvo koji su u funkciji političkih i drugih interesa koji nisu u interesu ljudi koji ovde žive. Zato sam nesiguran, ali nisam prepadnut i neodlučan. Ovo je borba protiv stranaca koji ovde pokušavaju da nametnu kolonijalnu upravu. Samo glupaci mogu uraditi što su oni uradili. I jesu glupaci svi koji sede u Tužilaštvu! Neprijatelji su Milorada Dodika i naroda RS! Svi tužioci i sudije su prošli trijažu stranaca i oni koji su dobili pozitivni predznak od njih mogu raditi tu“, istakao predsednik RS i poručio da će se Bošnjacima „koji su prihvatili podaničku poziciju naivno verujući da će kroz ovakve montirane procese izbaciti snažne konkurente na kraju to obiti o glavu“.

SASTANCI BERBOKOVE U SARAJEVU Dan pre nego što je u Sarajevu održano ročište na montiranom procesu Dodiku, u gradu na Miljacki je, u službenoj poseti Bosni i Hercegovini, boravila ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok. Rusofobna i srbofobna šefica nemačke diplomatije je u glavnom gradu dejtonske tvorevine imala sastanke sa članovima Predsedništva BiH i ministrom spoljnih poslova Elmedinom Konakovićem. Prethodila im je (pre dolaska u Sarajevo) njena izjava „da se Nemačka odlučno suprotstavlja onima koji svojim fantazijama o otcepljenju postavljaju prepreke na putu ka EU“, čime je jasno pokazala da ne odustaje od neprijateljskog „kursa“ prema Republici Srpskoj.
Unuka nekadašnjeg nacističkog oficira Vermahta Valdemara Berboka, koji je obožavao svoga firera i pažljivo čitao „Majn kampf“, ove stavove je ponovila i u šeheru, gde je, uz ocenu „da je najveći otrov za čovečanstvo nasilno menjanje granica“ – što je bila jasna aluzija izrečena na račun Ruske Federacije i izmišljena optužba protiv Republike Srpske – poručila „kako samo zajedničkim zalaganjem cela BiH može da ide ka Evropskoj uniji“. Berbokova je na konferenciji za medije, koju je održala sa Elmedinom Konakovićem, saopštila da je o tome imala poseban razgovor sa Željkom Cvijanović tokom kojeg je, navodno, srpskoj članici Predsedništva BiH objasnila da „nam ta retorika donosi posebnu brigu“.
Naravno, Berbokova je iskoristila posetu Bosni i Hercegovini i da podrži zemljaka, „visokog predstavnika Kristijana Šmita“ s kojim je održala sastanak. Posle susreta domaćin je, putem saopštenja OHR-a, izrazio zahvalnost gošći „za stalnu podršku Nemačke BiH i radu OHR-a, a posebno za procenu ministarke Berbok da se sada usvoji paket mera za integritet izbornog procesa“.
Cvijanovićeva je demantovala da je vodila „poseban dijalog s gošćom iz Nemačke, saopštivši da je tokom razgovora koji su članovi Predsedništva BiH imali sa Berbokovom saopštila ministarki spoljnih poslova posrnule predvodnice EU „kako su vremena previše složena i teška i da je potrebno da svi budemo racionalni i pragmatični realisti, a ne filozofi i idealisti“.
„Sebe smatram za pragmatičnog i racionalnog realistu i onda možete zaključiti šta sam pomislila kad sam slušala određena mišljenja. Jasna su neslaganja o pitanju pozicije visokog predstavnika i generalno govoreći o Kristijanu Šmitu koji za Republiku Srpsku nije visoki predstavnik“, naglasila je članica Predsedništva BiH iz manjeg entiteta.

Susreti sa Erdoganom, Orbanom i Lavrovom u Antaliji Milorad Dodik i Željka Cvijanović su tokom učešća na Diplomatskom forumu u Antaliji imali razgovore s predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i ministrom spoljnih poslova Ruske Federacije Sergejom Lavrovom. Dodik je saopštio da je sa Erdoganom razgovarao o izgradnji auto-puta Beograd–Sarajevo, za koji je Turska veoma zainteresovana, kao i o saradnji u poljoprivredi. Razmotrena je naravno i politička situacija u BiH, a predsednik RS je saopštio svom sagovorniku da je za Srpsku „prihvatljiva samo ustavna BiH koja je visoko decentralizovana“. Dodik i Orban su razgovarali o zajedničkim projektima u Republici Srpskoj za koje je konstatovano „da se dobro razvijaju“. Dodik i Cvijanovićeva su vodili razgovore i sa šefom diplomatije Ruske Federacije Sergejom Lavrovom, a predsednik RS je tom prilikom zahvalio na nedavnoj poseti Rusiji, sastanku s Vladimirom Putinom, kao i dobijanju Ordena Aleksandra Nevskog. Razmotrena je politička situacija u BiH, ali i u svetu, kao i problem izgradnje gasovoda koji, zbog opstrukcije od strane bošnjačke strane, do sada nije mogao da se realizuje. Lider RS je obavestio Lavrova o realizaciji dogovora o izgradnji srpsko-ruskog hrama u Banjaluci, saopštivši da očekuje „da prva zvona tog hrama budu osveštana do kraja ove godine“.

DODIKOVE ZAMERKE BERBOKOVOJ Predsednik RS je, što se moglo i očekivati, bio daleko oštriji od Željke Cvijanović u kritici Analene Berbok, kao i politike koju njena zemlja vodi prema Republici Srpskoj. Dodik je ponovio da manji entitet BiH nema separatističke planove, ali i upozorio da „ako nekad i dođe do odluke o nezavisnosti, ona će biti rezultat delovanja lažnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koga podržava Berbokova“.
„Ona (Analena Berbok – K. B.) misli da je ovde dovoljno da je Nemica i da nam dolazi da soli pamet o tome šta ona misli o tome šta mi trebamo, kakvi smo… Jesmo li mi ovakvi, onakvi, prljavi, zli, a ona je neka svetica koja nam ovde pruža neku posebnu uslugu. Sve je završeno sa pregovaračkim statusom BiH za članstvo u EU, to je, prema informacijama koje imam, gotova stvar, a Berbokova se ovde podmetnula da bi uzela malo poena da je nešto uradila jer je politika koju vodi promašena u Nemačkoj. Ona kaže da je u BiH došla da se bori za vladavinu prava. Kojeg prava? Dovodiš nam Šmita koji nema nikakvog prava da bude ovde i hoćete da kažete da ste vi Nemci prema nama dobronamerni. Niste dobronamerni“, bio je kategoričan Dodik.
Ostaje da se vidi hoće li BiH 21. marta zaista dobiti, kako Dodik predviđa, pregovarački status od briselske porodice. Mada se rukovodstvo iz Banjaluke zalaže za ulazak „dejtonskog bolesnika u EU, čini se da Dodik i njegovi saradnici ne samo procenjuju da bi put do tog cilja mogao biti Sizifov posao već i gledaju bez iluzija na mračnu budućnost „ratoborne porodice“ koja, u svojstvu vazala Vašingtona, maršira na Istok stazama Napoleona i Hitlera.