БЕРБОКОВА ИЗМИШЉА СЕПАРАТИЗАМ СРПСКЕ

Министарка спољних послова Немачке русофобна и србофобна Аналена Бербок, приликом посете БиХ, није само пружила подршку лажном високом представнику Кристијану Шмиту него је и изрекла неистине о РС оптуживши је за сецесионизам

Након посета Белорусији и Русији, па боравка у Црној Гори и састанака на Дипломатском форуму у Анталији, Милорад Додик се вратио домаћим обавезама, па је у својству првооптуженог 6. марта присуствовао наставку монтираног процеса који се пред Судом БиХ води у Сарајеву. Као и што је било најављено, на овом рочишту су поново спојени претходно раздвојени процеси против председника Републике Српске и Милоша Лукића, директора Службеног гласника РС. Додика су при доласку у судницу дочекали и поздравили његови сарадници и грађани РС (као и Срби из Федерације БиХ), а он је овај пут, из безбедносних разлога, по окончању рочишта одустао од раније праксе да пред зградом Суда БиХ даје изјаве за медије. То је учинио нешто касније на „сигурној територији“ у седишту Владе РС у Источном Сарајеву.
Од четири најављена сведока Тужилаштва БиХ на рочишту се – после одустајања од двојице, те здравствених проблема трећег – појавио само Драган Кременовић, инспектор СИПА (Државна агенција за истрагу и заштиту) из Бањалуке који је сведочио о околностима под којим је прикупљена документација битна за оптужницу. Кременовић је нагласио да је сва документација коју је, по налогу Суда и Тужилаштва БиХ, затражио од кабинета Милорада Додика и Службеног гласника РС предата добровољно, као и да је са осумњиченима током истраге сарадња била коректна. На питање адвоката Горана Бубића зашто Додику није упућен писмени позив, Кременовић је одговорио да су, с обзиром на то да се ради о штићеној особи, инспектори СИПА обавестили Додиковог шефа кабинета да је председник РС осумњичен и да су на тај начин уговорили термин за узимање изјаве.

СИМУЛАЦИЈА СУЂЕЊА Уследила је реакција председника РС који је нагласио да не разуме зашто је овај сведок изведен пред суд пошто је сва документација достављена. „Не разумем што се ми малтретирамо око тога шта је он урадио. Ово потврђује да је Тужилаштво неозбиљно, како нема сведока, те да жели додатно направити фарсу од свега“, рекао је првооптужени. Судија Сена Узновић је опоменула Додика „да не би требало никога вређати“, на што јој је он реплицирао објашњењем да „није желео никога увредити“.
„Ако је неко увређен, онда сам то ја што сам доведен овде“, саопштио је лидер РС.
Наставак процеса заказан је за 3. април, а Додиков адвокат Горан Бубић је оценио да је последње рочиште показало „да је ово симулација суђења и покушај да се на основу непотребних доказа наводно нешто докаже“. Додик је на поменутој конференцији за медије у Источном Сарајеву нагласио да монтираним процесом „желе да му забране политичко деловање“, те изнео тешке оптужбе на рачун Суда и Тужилаштва БиХ.
„Осећам се нападнуто и несигурно у БиХ зато што се ради о злоупотреби института који не постоје у складу са Уставом, а то су Суд и Тужилаштво који су у функцији политичких и других интереса који нису у интересу људи који овде живе. Зато сам несигуран, али нисам препаднут и неодлучан. Ово је борба против странаца који овде покушавају да наметну колонијалну управу. Само глупаци могу урадити што су они урадили. И јесу глупаци сви који седе у Тужилаштву! Непријатељи су Милорада Додика и народа РС! Сви тужиоци и судије су прошли тријажу странаца и они који су добили позитивни предзнак од њих могу радити ту“, истакао председник РС и поручио да ће се Бошњацима „који су прихватили поданичку позицију наивно верујући да ће кроз овакве монтиране процесе избацити снажне конкуренте на крају то обити о главу“.

САСТАНЦИ БЕРБОКОВЕ У САРАЈЕВУ Дан пре него што је у Сарајеву одржано рочиште на монтираном процесу Додику, у граду на Миљацки је, у службеној посети Босни и Херцеговини, боравила министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок. Русофобна и србофобна шефица немачке дипломатије је у главном граду дејтонске творевине имала састанке са члановима Председништва БиХ и министром спољних послова Елмедином Конаковићем. Претходила им је (пре доласка у Сарајево) њена изјава „да се Немачка одлучно супротставља онима који својим фантазијама о отцепљењу постављају препреке на путу ка ЕУ“, чиме је јасно показала да не одустаје од непријатељског „курса“ према Републици Српској.
Унука некадашњег нацистичког официра Вермахта Валдемара Бербока, који је обожавао свога фирера и пажљиво читао „Мајн кампф“, ове ставове је поновила и у шехеру, где је, уз оцену „да је највећи отров за човечанство насилно мењање граница“ – што је била јасна алузија изречена на рачун Руске Федерације и измишљена оптужба против Републике Српске – поручила „како само заједничким залагањем цела БиХ може да иде ка Европској унији“. Бербокова је на конференцији за медије, коју је одржала са Елмедином Конаковићем, саопштила да је о томе имала посебан разговор са Жељком Цвијановић током којег је, наводно, српској чланици Председништва БиХ објаснила да „нам та реторика доноси посебну бригу“.
Наравно, Бербокова је искористила посету Босни и Херцеговини и да подржи земљака, „високог представника Кристијана Шмита“ с којим је одржала састанак. После сусрета домаћин је, путем саопштења ОХР-а, изразио захвалност гошћи „за сталну подршку Немачке БиХ и раду ОХР-а, а посебно за процену министарке Бербок да се сада усвоји пакет мера за интегритет изборног процеса“.
Цвијановићева је демантовала да је водила „посебан дијалог с гошћом из Немачке, саопштивши да је током разговора који су чланови Председништва БиХ имали са Бербоковом саопштила министарки спољних послова посрнуле предводнице ЕУ „како су времена превише сложена и тешка и да је потребно да сви будемо рационални и прагматични реалисти, а не филозофи и идеалисти“.
„Себе сматрам за прагматичног и рационалног реалисту и онда можете закључити шта сам помислила кад сам слушала одређена мишљења. Јасна су неслагања о питању позиције високог представника и генерално говорећи о Кристијану Шмиту који за Републику Српску није високи представник“, нагласила је чланица Председништва БиХ из мањег ентитета.

Сусрети са Ердоганом, Орбаном и Лавровом у Анталији Милорад Додик и Жељка Цвијановић су током учешћа на Дипломатском форуму у Анталији имали разговоре с председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, премијером Мађарске Виктором Орбаном и министром спољних послова Руске Федерације Сергејом Лавровом. Додик је саопштио да је са Ердоганом разговарао о изградњи ауто-пута Београд–Сарајево, за који је Турска веома заинтересована, као и о сарадњи у пољопривреди. Размотрена је наравно и политичка ситуација у БиХ, а председник РС је саопштио свом саговорнику да је за Српску „прихватљива само уставна БиХ која је високо децентрализована“. Додик и Орбан су разговарали о заједничким пројектима у Републици Српској за које је констатовано „да се добро развијају“. Додик и Цвијановићева су водили разговоре и са шефом дипломатије Руске Федерације Сергејом Лавровом, а председник РС је том приликом захвалио на недавној посети Русији, састанку с Владимиром Путином, као и добијању Ордена Александра Невског. Размотрена је политичка ситуација у БиХ, али и у свету, као и проблем изградње гасовода који, због опструкције од стране бошњачке стране, до сада није могао да се реализује. Лидер РС је обавестио Лаврова о реализацији договора о изградњи српско-руског храма у Бањалуци, саопштивши да очекује „да прва звона тог храма буду освештана до краја ове године“.

ДОДИКОВЕ ЗАМЕРКЕ БЕРБОКОВОЈ Председник РС је, што се могло и очекивати, био далеко оштрији од Жељке Цвијановић у критици Аналене Бербок, као и политике коју њена земља води према Републици Српској. Додик је поновио да мањи ентитет БиХ нема сепаратистичке планове, али и упозорио да „ако некад и дође до одлуке о независности, она ће бити резултат деловања лажног високог представника Кристијана Шмита, кога подржава Бербокова“.
„Она (Аналена Бербок – К. Б.) мисли да је овде довољно да је Немица и да нам долази да соли памет о томе шта она мисли о томе шта ми требамо, какви смо… Јесмо ли ми овакви, онакви, прљави, зли, а она је нека светица која нам овде пружа неку посебну услугу. Све је завршено са преговарачким статусом БиХ за чланство у ЕУ, то је, према информацијама које имам, готова ствар, а Бербокова се овде подметнула да би узела мало поена да је нешто урадила јер је политика коју води промашена у Немачкој. Она каже да је у БиХ дошла да се бори за владавину права. Којег права? Доводиш нам Шмита који нема никаквог права да буде овде и хоћете да кажете да сте ви Немци према нама добронамерни. Нисте добронамерни“, био је категоричан Додик.
Остаје да се види хоће ли БиХ 21. марта заиста добити, како Додик предвиђа, преговарачки статус од бриселске породице. Мада се руководство из Бањалуке залаже за улазак „дејтонског болесника у ЕУ, чини се да Додик и његови сарадници не само процењују да би пут до тог циља могао бити Сизифов посао већ и гледају без илузија на мрачну будућност „ратоборне породице“ која, у својству вазала Вашингтона, маршира на Исток стазама Наполеона и Хитлера.