БЕОГРАДСКИ РЕФЕРЕНДУМ

ПОНАВЉАЊЕ ИЗБОРА

Позивајући се на упитност легитимитета који би нова београдска власт имала уколико би била формирана уз подршку двојице одборника с листе „Ми – глас из народа“, Градски одбор СНС-а одлучио је да београдски избори буду поновљени. Прозападна опозиција ово је протумачила као „признавање пораза“ и тога да „Београђани не желе СНС власт“. Да ли је то баш тако?

И пре затварања биралишта 17. децембра прошле године представници прозападне опозиције почели су да узвикују „држ‘те лопова“ тврдећи да је актуелна власт покрала београдске изборе. У ствари, ти повици су се чули и пре него што су биралишта отворена и то није ништа чудно. Могло би се чак рећи да је нормално, јер је оспоравање кредибилитета избора једна од кључних метода за освајање власти у ономе што би се могло назвати „крхким демократијама“. Важно је напоменути да у те „крхке демократије“ сада спадају и Сједињене Државе. И Доналд Трамп има подједнако право да оспорава резултат избора, као што га има и Мариника Тепић и обрнуто. У ствари, нема га, јер се у „светионику демократије“ Трампу због тога суди и оспорава му се могућност кандидовања на предстојећим изборима због учешћа у „побуни“, како се оспоравање изборних резултата у САД данас назива, а његове присталице које су се „бориле за свој глас“ упадајући у Капитол хил осуђују на драконске затворске казне. Видећемо да ли ће тако бити и са онима који су покушавали да упадну у Скупштину града, али чисто сумњам. У сваком случају, оно „само у Србији“ (које верујем да може да изговори једино неко ко изван граница земље није провео више од 15 дана) у овом случају не важи и пре би се могло рећи „као у Америци“, а можда чак и „боље него у Америци“, јер смо достигли амерички стандард „демократских избора“. Али то сад и није толико важно за ову причу, јер треба најпре да гледамо у своје двориште, како нам упорно говоре они који преко тог плота и не могу, или не желе да виде.
Дакле, у Београду ће се поново гласати за градску власт, упркос томе што је ова досадашња по свему судећи математички (и по закону, како је то у више наврата волео да истакне председник Александар Вучић) имала могућност да формира неопходну већину. У прилог томе можда најбоље говори учешће предводника једне од струја листе „Ми – глас из народа“ (за сада их има барем три) Александра Јерковића у емисији „Хит твит“. А да се разумемо, у ту емисију се не иде тек тако. И то не би био први пут да се градска (а и републичка) власт формира на тај начин. Сада се, међутим, од тога одустало и поставља се питање зашто. Једна је теза да власти, као што то и сами тврде, сада није довољан легалитет него жели и легитимитет. У оквир ове тезе могла би се сврстати и она о уверености власти да има снаге да на новим изборима оствари убедљивију победу. Друга теза, која, чини се, мало задире и у домен „теорија завере“ (иако генерално више верујемо у „праксу завере“), јесте она да је власт одлучила да се на нове изборе иде управо да би се владавина Београдом свесно и намерно препустила опозицији. Проблем с овим је, а томе нас учи и прошлост (и то не само наша), што би препуштање власти над престоницом опозицији значило и отварање врата за губитак власти на републичком нивоу. Ово је опасно за СНС иако нас прошлост (и то не само наша) учи да би долазак опозиције на чело престонице са „непријатељском“ влашћу на републичком нивоу не само пружио простор за међусобну саботажу од које нико не би имао користи, него и за унутаропозициону свађу. Ако су Александар Јовановић Ћута и Небојша Зеленовић (плус политички нокаутирани Ђорђе Микетић) могли да се свађају око једне фејсбук странице, шта би тек било када би у игри био већи колач?
Највероватнија теза могла би бити да се СНС одлучила за нове изборе не толико из легалитетољубља већ јер је проценила да би притисак и споља и изнутра био толики да је дугорочно „јефтиније“ ризиковати губитак власти у престоници, него суочавати се с неким сталним резолуцијама и извештајима споља и демонстрацијама изнутра.

ИЗВЕШТАЈ ОДИХР-а Кад смо већ код извештаја и резолуција, обратимо само мало пажњу на толико очекивани извештај Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) и то како су га примили власт и опозиција. Ана Брнабић је, укратко, рекла да је њиме „стављена тачка на све лажи и бесмислице о изборима“, док је њен опозициони алтер его Мариника Тепић тријумфално саопштила да је њиме стављена тачка на изборну крађу. Истина није ни једно, ни друго, јер тачка очито није стављена „на лажи и бесмислице о изборима“ – са тиме се наставља – а нису потврђене ни оптужбе опозиције, осим ако немате изванредан дар за „дипломатски језик“ којим је извештај написан па нисте кадри да између редова прочитате оно што опозиција уме да прочита.
Пре него што се позабавимо краћом анализом извештаја, треба имати на уму да мисије ОЕБС-а нису, како западољупци данас воле да их представљају, врхунац независности и непристрасности. У овом контексту ваља се подсетити да је и Верификациона мисија на Косову и Метохији коју је предводио амерички дипломата Вилијам Вокер била мисија ОЕБС-а, као и на то какав је она извештај објавила о, на пример, инциденту у Рачку.
„Е, да видимо да ли ће Ана Брнабић опет запети да разуме никад оштрији Извештај ОДИХР-а о изборима који потврђује: организовану миграцију гласача, фалш бирачки списак, доминацију Председника (велико „п“ је Тепићкино, прим Ф. Р.), куповину гласова притисак на јавни сектор… Све пише, само Ана да разуме“, навела је Мариника Тепић на Иксу. Овде је једино неспорна доминација председника. Али шта да се ради када је у изборној кампањи заиста била створена референдумска атмосфера око њега, а друго он уистину јесте, волели га или не, доминантна фигура на нашој политичкој сцени. Мада и Тепићка воли да доминира.
Шта пише у извештају ОДИХР-а у вези с миграцијом бирача? Можда нисам кадар да разумем дипломатски речник (што би могло објаснити дужину мог дипломатског службовања), али тамо се дословно наводи да су многи саговорници посматрачке мисије ОДИХР-а „изнели тврдње о обимној организованој миграцији бирача у вези са локалним изборима“ (alleged large-scale organized voter migration in connection with the local elections). Према Меријам-Вебстер речнику, глаглол „to allege“ значи „тврдити без доказа или пре доказивања“ (to assert without proof or before proving). Ипак треба узети у обзир да је Меријам-Вебстер само један од најцењенијих речника енглеског језика, а не „дипломатског језика“. Да, ипак, нешто није у реду с дипломатским језиком прозападне опозиције указује чињеница да се ОДИХР у извештају ограђује од ове тврдње наводећи у фусноти извор тих „тврдњи без доказа и пре доказивања“ – извештај Црте од 22. децембра у којем се „тврди да постоје квалитативни и квантитативни докази организоване миграције гласача“. Само да се на тренутак вратимо на „туђе двориште“. Ако би ове тврдње биле истините, Србија би се тиме сврстала у ранг развијених демократија (не толико колико је она америчка) и могло би се рећи да је у Србији „као у Немачкој“. Зашто? Како пише „Билд“, у Немачкој се студенти отворено маме новцем да региструју своју резиденцију у Тирингији како би спречили победу Алтернативе за Немачку, чији кандидат Бјорн Хеке предњачи у анкетама, током предстојећег „суперизборног“ циклуса. „У иницијативи са слоганом ’региструјте се, обезбедите свој бонус, гласајте, оснажите демократију’ учествује седам универзитета, наводи немачки лист и додаје да се у оквиру иницијативе посебно и понаособ истичу новчане награде за поновну регистрацију у универзитетским градовима у тој савезној држави, али и наводе смернице како то учинити“, јавља „малигни“ РТ Балкан. Дакле, према немачкој академској заједници, „миграција бирача“ представља „оснаживање демократије“. Наши аутошовинисти лако ће ово објаснити – то је „оснаживање демократије“ јер се ради о академцима великог немачког рајха, пардон, народа, а не о „крезубим Босанчугама“.
Све у свему, овај извештај никако није онолико оштар колико је прозападна опозиција то прижељкивала – нити се доводи у питање признавање резултата избора, нити се тражи спровођење међународне истраге, нити се помиње поништавање, односно понављање избора. Ништа од ових захтева опозиције није се нашло у извештају. Крађа гласова се не спомиње нити прекрајање изборне воље, већ ОДИХР једино тражи ревизију бирачког списка.

БЛОКОВСКА ПОДЕЛА Извештај ОДИХР-а није укључио ни захтев да изборне листе не смеју да носе имена оних који нису кандидати, односно да се забрани да носе име Александра Вучића, тако да ће један од, по свему судећи два супротстављена блока који ће наступити на новим изборима, свакако опет носити име онога ко доминира нашом политичком сценом. Социјалистичка партија Србије наступиће на изборима заједно са СНС-ом, који је Вучић позвао да изађе у „што ширем фронту“. То ће практично бити Народни покрет за државу чије формирање Вучић планира већ дуже од годину дана. Овоме ће се, по свему судећи, прикључити и Српска странка Заветници с Милицом Ђурђевић Стаменковски на челу (такође учествовала у горепоменутом „Хит твиту“).
С друге стране, биће прозападна коалиција Србија против насиља евентуално појачана коалицијом НАДА која, како је рекао члан Председништва Новог ДСС-а Милош Станковић, не искључује могућност да „у неком тренутку дође до коалиције“ са Србијом против насиља. Да је удруживање Наде са „антинасилницима“ сасвим вероватно, указује чињеница да је у Чачку донета одлука о њиховом заједничком наступу на општинским изборима где се надају да би могло доћи до промене власти и где их је зближила „сарадња на заштити изборних резултата“. Тиме би се потпуно угасио било какав национално-опозициони пламен на српској политичкој сцени. Заветници су, као што смо навели, послушали савет Марије Захарове о неопходном јединству у одбрани националних интереса. „Посебна улога припада патриотским снагама које су се већ доказале и онима које тек добијају ауторитет у друштву. Много зависи од њихове воље да се уједине и заједнички бране темељне интересе српског народа, обезбеде стабилност власти на свим нивоима, како би се развила и спровела одржива решења о кључним питањима власти“, рекла је она пре месец дана. Снага која „тек добија ауторитет у друштву“ – дипломатским језиком речено „Ми“ –поделила се и практично распала и права је непознаница не само то како ће њени делови проћи на изборима него и како ће и да ли на њих изаћи. НАДА све наде полаже у прозападну опозицију, а Двери се још нису опасуљиле од изборног неуспеха. Тако да – да, нови избори за Београд биће својеврсни референдум.