BEOGRADSKI REFERENDUM

PONAVLJANJE IZBORA

Pozivajući se na upitnost legitimiteta koji bi nova beogradska vlast imala ukoliko bi bila formirana uz podršku dvojice odbornika s liste „Mi – glas iz naroda“, Gradski odbor SNS-a odlučio je da beogradski izbori budu ponovljeni. Prozapadna opozicija ovo je protumačila kao „priznavanje poraza“ i toga da „Beograđani ne žele SNS vlast“. Da li je to baš tako?

I pre zatvaranja birališta 17. decembra prošle godine predstavnici prozapadne opozicije počeli su da uzvikuju „drž‘te lopova“ tvrdeći da je aktuelna vlast pokrala beogradske izbore. U stvari, ti povici su se čuli i pre nego što su birališta otvorena i to nije ništa čudno. Moglo bi se čak reći da je normalno, jer je osporavanje kredibiliteta izbora jedna od ključnih metoda za osvajanje vlasti u onome što bi se moglo nazvati „krhkim demokratijama“. Važno je napomenuti da u te „krhke demokratije“ sada spadaju i Sjedinjene Države. I Donald Tramp ima podjednako pravo da osporava rezultat izbora, kao što ga ima i Marinika Tepić i obrnuto. U stvari, nema ga, jer se u „svetioniku demokratije“ Trampu zbog toga sudi i osporava mu se mogućnost kandidovanja na predstojećim izborima zbog učešća u „pobuni“, kako se osporavanje izbornih rezultata u SAD danas naziva, a njegove pristalice koje su se „borile za svoj glas“ upadajući u Kapitol hil osuđuju na drakonske zatvorske kazne. Videćemo da li će tako biti i sa onima koji su pokušavali da upadnu u Skupštinu grada, ali čisto sumnjam. U svakom slučaju, ono „samo u Srbiji“ (koje verujem da može da izgovori jedino neko ko izvan granica zemlje nije proveo više od 15 dana) u ovom slučaju ne važi i pre bi se moglo reći „kao u Americi“, a možda čak i „bolje nego u Americi“, jer smo dostigli američki standard „demokratskih izbora“. Ali to sad i nije toliko važno za ovu priču, jer treba najpre da gledamo u svoje dvorište, kako nam uporno govore oni koji preko tog plota i ne mogu, ili ne žele da vide.
Dakle, u Beogradu će se ponovo glasati za gradsku vlast, uprkos tome što je ova dosadašnja po svemu sudeći matematički (i po zakonu, kako je to u više navrata voleo da istakne predsednik Aleksandar Vučić) imala mogućnost da formira neophodnu većinu. U prilog tome možda najbolje govori učešće predvodnika jedne od struja liste „Mi – glas iz naroda“ (za sada ih ima barem tri) Aleksandra Jerkovića u emisiji „Hit tvit“. A da se razumemo, u tu emisiju se ne ide tek tako. I to ne bi bio prvi put da se gradska (a i republička) vlast formira na taj način. Sada se, međutim, od toga odustalo i postavlja se pitanje zašto. Jedna je teza da vlasti, kao što to i sami tvrde, sada nije dovoljan legalitet nego želi i legitimitet. U okvir ove teze mogla bi se svrstati i ona o uverenosti vlasti da ima snage da na novim izborima ostvari ubedljiviju pobedu. Druga teza, koja, čini se, malo zadire i u domen „teorija zavere“ (iako generalno više verujemo u „praksu zavere“), jeste ona da je vlast odlučila da se na nove izbore ide upravo da bi se vladavina Beogradom svesno i namerno prepustila opoziciji. Problem s ovim je, a tome nas uči i prošlost (i to ne samo naša), što bi prepuštanje vlasti nad prestonicom opoziciji značilo i otvaranje vrata za gubitak vlasti na republičkom nivou. Ovo je opasno za SNS iako nas prošlost (i to ne samo naša) uči da bi dolazak opozicije na čelo prestonice sa „neprijateljskom“ vlašću na republičkom nivou ne samo pružio prostor za međusobnu sabotažu od koje niko ne bi imao koristi, nego i za unutaropozicionu svađu. Ako su Aleksandar Jovanović Ćuta i Nebojša Zelenović (plus politički nokautirani Đorđe Miketić) mogli da se svađaju oko jedne fejsbuk stranice, šta bi tek bilo kada bi u igri bio veći kolač?
Najverovatnija teza mogla bi biti da se SNS odlučila za nove izbore ne toliko iz legalitetoljublja već jer je procenila da bi pritisak i spolja i iznutra bio toliki da je dugoročno „jeftinije“ rizikovati gubitak vlasti u prestonici, nego suočavati se s nekim stalnim rezolucijama i izveštajima spolja i demonstracijama iznutra.

IZVEŠTAJ ODIHR-a Kad smo već kod izveštaja i rezolucija, obratimo samo malo pažnju na toliko očekivani izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i to kako su ga primili vlast i opozicija. Ana Brnabić je, ukratko, rekla da je njime „stavljena tačka na sve laži i besmislice o izborima“, dok je njen opozicioni alter ego Marinika Tepić trijumfalno saopštila da je njime stavljena tačka na izbornu krađu. Istina nije ni jedno, ni drugo, jer tačka očito nije stavljena „na laži i besmislice o izborima“ – sa time se nastavlja – a nisu potvrđene ni optužbe opozicije, osim ako nemate izvanredan dar za „diplomatski jezik“ kojim je izveštaj napisan pa niste kadri da između redova pročitate ono što opozicija ume da pročita.
Pre nego što se pozabavimo kraćom analizom izveštaja, treba imati na umu da misije OEBS-a nisu, kako zapadoljupci danas vole da ih predstavljaju, vrhunac nezavisnosti i nepristrasnosti. U ovom kontekstu valja se podsetiti da je i Verifikaciona misija na Kosovu i Metohiji koju je predvodio američki diplomata Vilijam Voker bila misija OEBS-a, kao i na to kakav je ona izveštaj objavila o, na primer, incidentu u Račku.
„E, da vidimo da li će Ana Brnabić opet zapeti da razume nikad oštriji Izveštaj ODIHR-a o izborima koji potvrđuje: organizovanu migraciju glasača, falš birački spisak, dominaciju Predsednika (veliko „p“ je Tepićkino, prim F. R.), kupovinu glasova pritisak na javni sektor… Sve piše, samo Ana da razume“, navela je Marinika Tepić na Iksu. Ovde je jedino nesporna dominacija predsednika. Ali šta da se radi kada je u izbornoj kampanji zaista bila stvorena referendumska atmosfera oko njega, a drugo on uistinu jeste, voleli ga ili ne, dominantna figura na našoj političkoj sceni. Mada i Tepićka voli da dominira.
Šta piše u izveštaju ODIHR-a u vezi s migracijom birača? Možda nisam kadar da razumem diplomatski rečnik (što bi moglo objasniti dužinu mog diplomatskog službovanja), ali tamo se doslovno navodi da su mnogi sagovornici posmatračke misije ODIHR-a „izneli tvrdnje o obimnoj organizovanoj migraciji birača u vezi sa lokalnim izborima“ (alleged large-scale organized voter migration in connection with the local elections). Prema Merijam-Vebster rečniku, glaglol „to allege“ znači „tvrditi bez dokaza ili pre dokazivanja“ (to assert without proof or before proving). Ipak treba uzeti u obzir da je Merijam-Vebster samo jedan od najcenjenijih rečnika engleskog jezika, a ne „diplomatskog jezika“. Da, ipak, nešto nije u redu s diplomatskim jezikom prozapadne opozicije ukazuje činjenica da se ODIHR u izveštaju ograđuje od ove tvrdnje navodeći u fusnoti izvor tih „tvrdnji bez dokaza i pre dokazivanja“ – izveštaj Crte od 22. decembra u kojem se „tvrdi da postoje kvalitativni i kvantitativni dokazi organizovane migracije glasača“. Samo da se na trenutak vratimo na „tuđe dvorište“. Ako bi ove tvrdnje bile istinite, Srbija bi se time svrstala u rang razvijenih demokratija (ne toliko koliko je ona američka) i moglo bi se reći da je u Srbiji „kao u Nemačkoj“. Zašto? Kako piše „Bild“, u Nemačkoj se studenti otvoreno mame novcem da registruju svoju rezidenciju u Tiringiji kako bi sprečili pobedu Alternative za Nemačku, čiji kandidat Bjorn Heke prednjači u anketama, tokom predstojećeg „superizbornog“ ciklusa. „U inicijativi sa sloganom ’registrujte se, obezbedite svoj bonus, glasajte, osnažite demokratiju’ učestvuje sedam univerziteta, navodi nemački list i dodaje da se u okviru inicijative posebno i ponaosob ističu novčane nagrade za ponovnu registraciju u univerzitetskim gradovima u toj saveznoj državi, ali i navode smernice kako to učiniti“, javlja „maligni“ RT Balkan. Dakle, prema nemačkoj akademskoj zajednici, „migracija birača“ predstavlja „osnaživanje demokratije“. Naši autošovinisti lako će ovo objasniti – to je „osnaživanje demokratije“ jer se radi o akademcima velikog nemačkog rajha, pardon, naroda, a ne o „krezubim Bosančugama“.
Sve u svemu, ovaj izveštaj nikako nije onoliko oštar koliko je prozapadna opozicija to priželjkivala – niti se dovodi u pitanje priznavanje rezultata izbora, niti se traži sprovođenje međunarodne istrage, niti se pominje poništavanje, odnosno ponavljanje izbora. Ništa od ovih zahteva opozicije nije se našlo u izveštaju. Krađa glasova se ne spominje niti prekrajanje izborne volje, već ODIHR jedino traži reviziju biračkog spiska.

BLOKOVSKA PODELA Izveštaj ODIHR-a nije uključio ni zahtev da izborne liste ne smeju da nose imena onih koji nisu kandidati, odnosno da se zabrani da nose ime Aleksandra Vučića, tako da će jedan od, po svemu sudeći dva suprotstavljena bloka koji će nastupiti na novim izborima, svakako opet nositi ime onoga ko dominira našom političkom scenom. Socijalistička partija Srbije nastupiće na izborima zajedno sa SNS-om, koji je Vučić pozvao da izađe u „što širem frontu“. To će praktično biti Narodni pokret za državu čije formiranje Vučić planira već duže od godinu dana. Ovome će se, po svemu sudeći, priključiti i Srpska stranka Zavetnici s Milicom Đurđević Stamenkovski na čelu (takođe učestvovala u gorepomenutom „Hit tvitu“).
S druge strane, biće prozapadna koalicija Srbija protiv nasilja eventualno pojačana koalicijom NADA koja, kako je rekao član Predsedništva Novog DSS-a Miloš Stanković, ne isključuje mogućnost da „u nekom trenutku dođe do koalicije“ sa Srbijom protiv nasilja. Da je udruživanje Nade sa „antinasilnicima“ sasvim verovatno, ukazuje činjenica da je u Čačku doneta odluka o njihovom zajedničkom nastupu na opštinskim izborima gde se nadaju da bi moglo doći do promene vlasti i gde ih je zbližila „saradnja na zaštiti izbornih rezultata“. Time bi se potpuno ugasio bilo kakav nacionalno-opozicioni plamen na srpskoj političkoj sceni. Zavetnici su, kao što smo naveli, poslušali savet Marije Zaharove o neophodnom jedinstvu u odbrani nacionalnih interesa. „Posebna uloga pripada patriotskim snagama koje su se već dokazale i onima koje tek dobijaju autoritet u društvu. Mnogo zavisi od njihove volje da se ujedine i zajednički brane temeljne interese srpskog naroda, obezbede stabilnost vlasti na svim nivoima, kako bi se razvila i sprovela održiva rešenja o ključnim pitanjima vlasti“, rekla je ona pre mesec dana. Snaga koja „tek dobija autoritet u društvu“ – diplomatskim jezikom rečeno „Mi“ –podelila se i praktično raspala i prava je nepoznanica ne samo to kako će njeni delovi proći na izborima nego i kako će i da li na njih izaći. NADA sve nade polaže u prozapadnu opoziciju, a Dveri se još nisu opasuljile od izbornog neuspeha. Tako da – da, novi izbori za Beograd biće svojevrsni referendum.