ТОТАЛИТАРИЗАМ ЈЕ ПРОЦВЕТАО У САД И ЕУ

Фашизам и (социјал)демократија

Демократе су данас декларативно пацифисти. Начелно, они се изјашњавају против сваког рата. Али ту постоји једна привидна противречност: то европске и америчке политичаре уопште није спречило да пруже подршку Евромајдану у Кијеву и да тамо држе ватрене говоре. Осим тога, они су једногласно подржали и бомбардовање Либије 2011. године и разарање Сирије

Kод руског геополитичара Леонида Савина можемо наћи једну важну мисао: већина данашњих политичких партија у Европи представља само умерено крило фашизма, а многе странке које се сматрају левичарским подржавају фашизам.
Имали смо до сада већ много прилика да то видимо. Најпре у Хрватској, потом у балтичким републикама и, коначно, сада у Украјини. Пре тога фашизам је цветао у Латинској Америци, са режимима попут Пиночеовог, у Чилеу. Све то уз подршку и будни надзор Сједињених Америчких Држава.
Фашизам се можда променио у нијансама, али суштински је остао исти. У Русији се фашизам обично повезује са Другим светским ратом и огромним жртвама совјетског народа, додаје Савин, у Латинској Америци са страшним искуствима диктатура, док у Европи подсећа на политичке експерименте који су довели до Нирнбершког суда.
Права борбена организација буржоазије данас је војни блок НАТО. Алијанса, која се формално залаже за „демократију“, промовише фашизам у Европи. Фашизам је директан производ буржоаског друштва, закључује Савин, подсећајући нас да је још 1924. године Јосиф Стаљин написао да је фашизам „борбена организација буржоазије, коју подржава социјалдемократија“. Заправо, западна (социјал)демократија је само умерено крило фашизма.

Фашизам и демократија нису антиподи већ близанци Фашизам не може постићи успехе у рату или у управљању државом без подршке социјалдемократије, као што ни социјалдемократија не може остварити своје циљеве без фашизма. Али стуб западних друштава биле су и остале фашистичке организације, чак и уколико делују из сенке.
Како уочава Савин, фашистичке и социјалдемократске организације не оповргавају једна другу већ се надопуњују; оне нису антиподи већ близанци: „Фашизам је настао у контексту кризе империјализма и осмишљен је да се бори против пролетерске револуције.“ Буржоазија не може да се одржи на власти без подршке фашистичког блока.
Демократе су данас декларативно пацифисти. Начелно, они се изјашњавају против сваког рата. Али ту постоји једна привидна противуречност: то европске и америчке политичаре уопште није спречило да пруже подршку Евромајдану у Кијеву и да тамо држе ватрене говоре. Осим тога, како примећује Савин, они су једногласно подржали и бомбардовање Либије 2011. и разарање Сирије. Године 2014. отворено су подржали пуч у Украјини, а потом су стали на страну неонацистичке кијевске хунте. Све то није имало никакве везе с демократијом. Хунта је покушала да од Украјине направи анти-Русију, забрањујући руски језик и укидајући сва права Русима. Управо то је приморало Русију да у фебруару 2022. започне своју Специјалну војну операцију у Украјини.
У екстремно глупој, али сасвим огољеној форми, овакав став наводних пацифиста сажео је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, када је изјавио да је обезбеђивање „оружја Украјини пут који води ка миру“. Више западног оружја, више западних бомбардовања, више западних интервенција, тврди Столтенберг, донеће Украјини и свету мир. То неће учинити преговори, ни спремност на компромис већ само рат. Демократе остварују своје, тобоже човекољубиве и мирољубиве циљеве путем директне милитаризације и рата.

Либерални фашизам Упозорења на ову појаву, на истоветност (социјал)демократије и фашизма (а родно место фашизма је, подсетимо, Европа), нису стизала само из Русије. Током сусрета с Максом Лесником, Фидел Кастро је предвидео да ће Русија поново морати да се бори против фашизма, само што ће се тада фашизам називати демократијом.
У јулу 2014. Кастро је разоткрио однос збивања у Украјини и у Појасу Газе, указујући на сличност геноцидних акција Тел Авива и Кијева. Међутим, тадашњи председник САД Барак Обама назвао је агресивне акције владе Порошенка и израелско систематско убијање стотина палестинске деце „чином самоодбране“. Фашизам и рат су, поново, проглашени за пут који води миру.
Улога САД у спонзорисању својих фашистичких сателита у многим регионима света је огромна. Амерички писац Џон Голдберг, у књизи „Либерални фашизам“, описао је трансформацију политичког система у САД и прелаз на тоталитарне методе владавине у управљању државом.
Упркос привидно демократској реторици, наставља Савин, у САД заправо већ дуже време постоји фашистички систем владавине државом, који се заснива на принципу „гвозденог троугла“, где конгресни комитети, званичници и интересне групе (лобисти) представљају стварну моћ, која доноси одлуке на основу међусобно чврсто повезаних интереса.

Демонизација социјално одговорних вођа Тај систем се, из неког разлога, назива демократијом, иако и такозвана америчка и европска демократија пате од хроничног „дефицита демократије“. И у САД и у земљама ЕУ народи су потпуно отуђени од доношења политичких одлука.
Отуда, и у САД и у ЕУ се као диктатори жигошу председници држава које се супротстављају савременом корпоративном фашизму, а то су управо лидери социјално оријентисаних и одговорних земаља. Зато у либералној америчкој и европској штампи упорно демонизују вође попут Владимира Путина, Николаса Мадура, Си Ђинпинга, Мигела Дијаза Канела или, раније, Мао Цедунга или Стаљина.
Прелаз на отворено фашистичке, тоталитарне методе владавине у САД јасно је показао режим Џозефа Бајдена. Ову атмосферу „на ивици“ најбоље је демонстрирао спектакл инаугурације 46. америчког председника по реду, посвећене прошлим „данима славе“ и затварању очију пред променама које су се за четири године већ десиле у глобалној политици.

Тоталитарна бруталност Бајденовог режима Бајденов режим је одмах показао да неће толерисати супротстављања и да ће у свему „ићи до краја“. На привидно демократску реторику америчког председника можемо да заборавимо, он се њоме служи само ритуално.
Да ли је овај савремени фашизам могуће зауставити?
Како је недавно приметио Александар Дугин, глобалисти у САД (и секундарној и све више маргинализованој ЕУ) данас показују тоталитарну бруталност и сада то раде без рукавица, сасвим отворено.
За њих, додаје овај мислилац, свако ко се не слаже с њиховим ставовима не постоји, нити би требало да постоји. Глобалисти су тврдоглаво усмерени само на своју агенду, било да је реч о имигрантима, абортусу, такозваној зеленој енергији, отвореним границама, вештачкој интелигенцији или родним питањима. Они немају никакав смисао за финесе ни за другачије ставове. Заправо, они их не подносе. А то искључује било какав дијалог.
Једина америчка традиција заснивала се на томе да ли ствари ефикасно функционишу или не. Сада је тај прагматизам нестао.
Сваки дијалог између две стране због тога је у потпуности искључен. Неће бити никаквог дијалога ни између две, суштински различите Америке, као што нам показују догађаји у Тексасу. То ствара дубоку и непремостиву контрадикцију у америчком систему. Америком данас владају људи који немају никакве везе са њеним идентитетом.
Сваког ко се противи њиховим ставовима, глобалисти називају „фашистом“, или га, што је још горе, упоређују са Трампом или Путином. Глобалисти ће истрајати у таквом приступу и немилосрдно ће следити ову агенду, без обзира на деструктивну природу њихових циљева.
Заправо, како уочава Дугин, глобалисти деле ове особине са савременим Украјинцима нацистима, а то је веома узнемирујућа сличност. Овај, сада већ светски рат, стога има само два могућа исхода: или ће се завршити поразом глобалиста или ће довести до уништења планете.