РАСКИД С ТРАДИЦИЈОМ

Усвајање закона о истополним браковима Грци доживели на дијаметрално супротан начин: једни као богохуљење, други као потврду наставка модернизације њихове земље

Десничарска влада премијера Кирјакоса Мицотакиса остварила је свој наум: грчки парламент изгласао је закон о истополним браковима који им омогућава грађанско венчање и усвајање деце, али не и коришћење услуга сурогат мајки. У свету је ова вест објављена уз истицање да је Грчка постала прва већински православна земља у којој је остварен овакав раскид с традицијом, чему је најјачи отпор пружала црква којој припада више од 90 одсто Грка.

УЗ ПОМОЋ ОПОЗИЦИЈЕ За нови закон је гласало 176 од 300 чланова парламента, а посебна занимљивост је да је против или уздржано било педесетак посланика из Мицотакисове Нове демократије (НД). Против је био и бивши премијер, а сада заступник ове странке Антонис Самарас, који је изјавио да „брак истополних парова… није људско право“. Одлучила је значајна подршка закону парламентараца из редова опозиције – левичарске Сиризе, чији је лидер Стефанос Каселакис декларисани геј, социјалдемократског ПАСОК-а и још три мање партије левице. Изразито против били су комунисти (ККЕ) и три мале десничарске странке. У дану гласања пред парламентом су се окупили многобројне присталице и противници легализације истополних бракова, али није било нереда. Чуле су се, међутим, поруке Мицотакисовој влади да би боље било да се, уместо припремом новог закона, позабавила високим ценама и трошковима живота.
„Ово је историјски тренутак за људска права, који одражава данашњу Грчку – прогресивну и демократску земљу, страствено посвећену европским вредностима“, написао је премијер на Иксу. Пре тога је, више пута, указао да је сврха закона да Грчка, као демократска земља, нема грађане другог реда и да „многа деца, захваљујући закону, коначно нађу боље место“.
Питање легализације истополних бракова у Грчкој је било актуелно дужи низ година, а многе је изненадила Мицотакисова упорност да га реши баш у овом тренутку. Она се, првенствено, огледала у чињеници да је, као лидер конзервативне партије, привржене традицији и породичним вредностима, одбио да улази у дуже полемике са црквом, која је „његов“ закон називала „богохулним“. „Поштујемо цркву и њене каноне, али црква нема законодавну власт“, понављао је Мицотакис током јавне расправе о осетљивом закону, сведене на само два месеца.

ОДЛУЧНОСТ КОЈА СЕ ИСПЛАТИЛА Мицотакис је, као и у време прошлогодишњих избора, кад је поништио остварену победу НД у првом кругу да би осигурао апсолутну већину у другом, исказао чврсто веровање у успех онога за шта се бори. То ће му, нема сумње, подићи политички рејтинг у земљи, али и углед међу западним савезницима, који су нови закон оценили као знак модернизације Грчке.
Његово уверење да ради добар посао најбоље је показала порука парламентарцима из НД да гласају по својој савести, без страха од партијских санкција. Испало је, такође, да је тачно проценио већински поглед опозиције на предлог новог закона, јер су му, у суштини, њени посланици донели победу којој се надао. Грчка је овога пута, практично, добила међупартијски консензус, што одавно није виђено у земљи „врућих и искључујућих полемика“. И факат да после изгласавања закона није било велике буре у друштво може се узети као доказ да је Мицотакис „добро одвагао“ целу ствар. Права потврда да ли је баш тако могла би доћи – или не – на европским изборима на пролеће.