RASKID S TRADICIJOM

Usvajanje zakona o istopolnim brakovima Grci doživeli na dijametralno suprotan način: jedni kao bogohuljenje, drugi kao potvrdu nastavka modernizacije njihove zemlje

Desničarska vlada premijera Kirjakosa Micotakisa ostvarila je svoj naum: grčki parlament izglasao je zakon o istopolnim brakovima koji im omogućava građansko venčanje i usvajanje dece, ali ne i korišćenje usluga surogat majki. U svetu je ova vest objavljena uz isticanje da je Grčka postala prva većinski pravoslavna zemlja u kojoj je ostvaren ovakav raskid s tradicijom, čemu je najjači otpor pružala crkva kojoj pripada više od 90 odsto Grka.

UZ POMOĆ OPOZICIJE Za novi zakon je glasalo 176 od 300 članova parlamenta, a posebna zanimljivost je da je protiv ili uzdržano bilo pedesetak poslanika iz Micotakisove Nove demokratije (ND). Protiv je bio i bivši premijer, a sada zastupnik ove stranke Antonis Samaras, koji je izjavio da „brak istopolnih parova… nije ljudsko pravo“. Odlučila je značajna podrška zakonu parlamentaraca iz redova opozicije – levičarske Sirize, čiji je lider Stefanos Kaselakis deklarisani gej, socijaldemokratskog PASOK-a i još tri manje partije levice. Izrazito protiv bili su komunisti (KKE) i tri male desničarske stranke. U danu glasanja pred parlamentom su se okupili mnogobrojne pristalice i protivnici legalizacije istopolnih brakova, ali nije bilo nereda. Čule su se, međutim, poruke Micotakisovoj vladi da bi bolje bilo da se, umesto pripremom novog zakona, pozabavila visokim cenama i troškovima života.
„Ovo je istorijski trenutak za ljudska prava, koji odražava današnju Grčku – progresivnu i demokratsku zemlju, strastveno posvećenu evropskim vrednostima“, napisao je premijer na Iksu. Pre toga je, više puta, ukazao da je svrha zakona da Grčka, kao demokratska zemlja, nema građane drugog reda i da „mnoga deca, zahvaljujući zakonu, konačno nađu bolje mesto“.
Pitanje legalizacije istopolnih brakova u Grčkoj je bilo aktuelno duži niz godina, a mnoge je iznenadila Micotakisova upornost da ga reši baš u ovom trenutku. Ona se, prvenstveno, ogledala u činjenici da je, kao lider konzervativne partije, privržene tradiciji i porodičnim vrednostima, odbio da ulazi u duže polemike sa crkvom, koja je „njegov“ zakon nazivala „bogohulnim“. „Poštujemo crkvu i njene kanone, ali crkva nema zakonodavnu vlast“, ponavljao je Micotakis tokom javne rasprave o osetljivom zakonu, svedene na samo dva meseca.

ODLUČNOST KOJA SE ISPLATILA Micotakis je, kao i u vreme prošlogodišnjih izbora, kad je poništio ostvarenu pobedu ND u prvom krugu da bi osigurao apsolutnu većinu u drugom, iskazao čvrsto verovanje u uspeh onoga za šta se bori. To će mu, nema sumnje, podići politički rejting u zemlji, ali i ugled među zapadnim saveznicima, koji su novi zakon ocenili kao znak modernizacije Grčke.
Njegovo uverenje da radi dobar posao najbolje je pokazala poruka parlamentarcima iz ND da glasaju po svojoj savesti, bez straha od partijskih sankcija. Ispalo je, takođe, da je tačno procenio većinski pogled opozicije na predlog novog zakona, jer su mu, u suštini, njeni poslanici doneli pobedu kojoj se nadao. Grčka je ovoga puta, praktično, dobila međupartijski konsenzus, što odavno nije viđeno u zemlji „vrućih i isključujućih polemika“. I fakat da posle izglasavanja zakona nije bilo velike bure u društvo može se uzeti kao dokaz da je Micotakis „dobro odvagao“ celu stvar. Prava potvrda da li je baš tako mogla bi doći – ili ne – na evropskim izborima na proleće.