MIGRANTI KAO DODATNA RADNA SNAGA

Donet zakon koji migrantima i tražiocima azila, pristiglim u Grčku do 2021, omogućava da, ako imaju posao ili ponudu za rad, dobiju trogodišnje boravišne i radne dozvole s mogućnošću produženja

Grčki parlament je, pred sam kraj 2023, izglasao zakon koji će desetinama hiljada migranata i tražilaca azila bez dokumenata omogućiti da dobiju trogodišnje boravišne i radne dozvole, a čije je donošenje podstaknuto nedostatkom radne snage u vitalnim sektorima, uglavnom nekvalifikovane. Novi propis, koji pravo na boravak povezuje sa dokazom o zaposlenju, pripremila je vlada desničarske Nove demokratije, a podržale su ga i opozicione levičarske partije. Prema proceni ministarstva rada, dobijenu pogodnost iskoristiće najmanje 30.000 osoba, od kojih je većina sada angažovana u poljoprivredi – na poljima i u maslinjacima – u građevinarstvu i turizmu. Reč je, pretežno, o ljudima iz Albanije, Pakistana, Filipina i Gruzije, kao i migrantima s Bliskog istoka i iz udaljenijih delova Azije, koji su radili „na crno“ ili bili prijavljeni na raznim poslovima.
Zahtevi za dobijanje dozvola podnosiće se do isteka ove godine, a pravo da ga iskoriste imaće lica koja su u Grčku ušla do 2021, pod uslovom da nisu kažnjavana. Donošenje zakona pozdravili su grčki sindikati, istakavši da je u zemlji dosta poslova koje Grci ne žele da prihvate, a pohvalili su ga Agencija UN za migracije i izbeglice i UNHCR, ocenivši ga kao „primer dobre volje da se uklone barijere koje ljude čine nevidljivim i marginalizovanim“.

ZNAČAJ ZAKONA Govoreći u parlamentu, nakon izglasavanja zakona, ministar za migracije Dimitris Kairidis je posebno istakao činjenicu da je on rezultat stranačkog konsenzusa, odnosno potvrda da vlast i opozicija shvataju da je za Grčku od suštinskog značaja brzo rešavanje problema nedostajuće radne snage, u prvom redu manje obrazovane. Taj problem je dodatno uvećan u godinama pandemije kovida, kada su mnogi Grci otišli u inostranstvo gde su i ostali. Računa se da trenutno samo poljoprivredi i građevinarstvu nedostaje više od 80.000 radnika. U parlamentarnoj diskusiji se čuo i podatak da bi zemlja u tekućoj sezoni mogla da izgubi do dve milijarde evra ako se ne nađe dovoljno ljudi za berbu maslina.

„Grčka ne menja svoju imigracionu politiku, ali se zalaže za legalne imigracione tokove. Suočeni smo sa manjkom ljudskih resursa, te legalna imigracija može da bude pomoć našoj privredi i ukupnom razvoju“, rekao je ministar Kairidis pred parlamentarcima. Naglasio je da migracijska politika vlade premijera Kirjakosa Micotakisa nastoji spojiti „strogu graničnu kontrolu dolaska i borbu protiv šverca migranata sa olakšavanjem legalne migracije“.
Prema njegovim rečima, sada nije reč o legalizaciji boravka, jer će on prestati sa momentom prestanka ugovora o radu ili će biti pokrenuta procedura za njegovo produžavanje. Ovaj vid boravka ne daje nikakva prava članovima porodice, nije osnov za njihovo spajanje, niti automatski vodi dobijanju stalnog boravka ili državljanstva. Osim što će biti od koristi grčkoj ekonomiji, tek usvojeni propis će, kako se ističe, štititi od eksploatacije, a omogućiće i precizniju evidenciju svih koji borave na grčkoj teritoriji. Zakonom je skraćeno i vreme čekanja za tražioce azila sa šest na dva meseca.
Mediji pišu da bi legalizacija koju promoviše usvojeni zakon mogla podstaći završetak više velikih nacionalno značajnih poslova, poput saobraćajne infrastrukture u drugom po veličini grčkom gradu Solunu i novog aerodroma na ostrvu Krit, što je kočio manjak radne snage. Treba istaći i da je grčka vlada, u nameri da obezbedi potreban broj nekvalifikovanih radnika, i u pregovorima s više država u svetu, među kojima su Bangladeš, Vijetnam i Moldavija.

DUGOTRAJNI PROBLEM Migranti su, inače, odavno veliki problem Grčke, glavne „ulazne kapije“ za ljude sa Bliskog istoka, iz Azije i Afrike koji pokušavaju da se domognu boljeg života u Evropskoj uniji. Iako je broj prispelih u drastičnom padu od 2015 – kada ih je bilo oko milion – podaci govore da je tokom 2023, kopnom i morem, na grčku teritoriju stiglo oko 45.000 izbeglica, najviše za poslednje četiri godine. Uz one kojima je odobren legalan izbeglički status, u zemlji je danas i veliki broj „ilegalaca“ koji postaju deo sive ekonomije. Statistike govore da u Grčkoj sada boravi oko 300.000 lica bez potrebnih „papira“.
Zbog stradanja migranata u vodama Egeja, Grčkoj se često prigovara da su njene spasilačke ekipe i druge službe nedovoljno ažurne i efikasne, kao i da izbeglice bivaju izložene fizičkoj torturi. Nakon letošnjeg potonuća broda sa najmanje 500 migranata kod Peloponeza, „Amnesti internešenel“ i „Hjuman rajts voč“ su odgovornost za tu tragediju svalili na Grke, a njihov stav je podržao i Fronteks, agencija EU za pograničnu zaštitu. U novembru su zamerke zvaničnoj Atini saopštili i Lekari bez granica: ukazali su na loše postupanje grčkih zvaničnih lica prema migrantima. S druge strane, mnoštvo kritika je Atina uputila EU zbog, kako je navođeno, neadekvatne migrantske politike te zajednice čiji je deo i nedovoljne pomoći koju pruža Grčkoj kao svojoj članici, najizloženijoj talasima izbeglica.
Zbog neverovanja u skori prekid masovnih migracija iz Azije i Afrike, Micotakisova vlada je uoči letošnjih izbora, na kojima je ubedljivo pobedila, najavila nastavak izgradnje pograničnog zida na međi sa Turskom i jačanje kontrole ulaska u njene teritorijalne vode u Egejskom i Jonskom moru. Grci su još pre deset godina počeli da podižu čeličnu ogradu na granici sa Turskom, dugoj oko 200 kilometara, uglavnom uz reku Maricu (turski: Evros) odakle joj i pristiže najviše migranata. Reč je o konstrukciji visokoj pet metara, višoj od „zidova“ podignutih u nekim drugim evropskim zemljama, kao i od onog američkog prema Meksiku. Na ogradi, sada dugoj oko 37 kilometara, osim bodljikave žice, postavljene su i osmatračnice grčke vojske, a tu je i savremena tehnologija za osmatranje, kamere i dronovi, što će postojati duž čitave grčko-turske granice.
Bi-Bi-Si je nedavno objavio da su ovakve barijere, iako ih je bilo i u davnoj prošlosti, naročit značaj dobile u poslednjih četvrt veka, kada je između različitih država sveta postavljeno čak više od 50 zidova i ograda kako bi se sprečio ulazak ljudi na teritoriju na kojoj su podignuti. Grci trenutno podižu „blok“ čelične ograde dug 35 kilometara, a završetak celog poduhvata trebalo bi da bude 2026. Efekat urađenog je, prema zvaničnim saopštenjima, već vidljiv: navodi se da je Grčka samo u 2022. godini uspela da spreči ulazak više od 200.000 migranata.