МИГРАНТИ КАО ДОДАТНА РАДНА СНАГА

Донет закон који мигрантима и тражиоцима азила, пристиглим у Грчку до 2021, омогућава да, ако имају посао или понуду за рад, добију трогодишње боравишне и радне дозволе с могућношћу продужења

Грчки парламент је, пред сам крај 2023, изгласао закон који ће десетинама хиљада миграната и тражилаца азила без докумената омогућити да добију трогодишње боравишне и радне дозволе, а чије је доношење подстакнуто недостатком радне снаге у виталним секторима, углавном неквалификоване. Нови пропис, који право на боравак повезује са доказом о запослењу, припремила је влада десничарске Нове демократије, а подржале су га и опозиционе левичарске партије. Према процени министарства рада, добијену погодност искористиће најмање 30.000 особа, од којих је већина сада ангажована у пољопривреди – на пољима и у маслињацима – у грађевинарству и туризму. Реч је, претежно, о људима из Албаније, Пакистана, Филипина и Грузије, као и мигрантима с Блиског истока и из удаљенијих делова Азије, који су радили „на црно“ или били пријављени на разним пословима.
Захтеви за добијање дозвола подносиће се до истека ове године, а право да га искористе имаће лица која су у Грчку ушла до 2021, под условом да нису кажњавана. Доношење закона поздравили су грчки синдикати, истакавши да је у земљи доста послова које Грци не желе да прихвате, а похвалили су га Агенција УН за миграције и избеглице и УНХЦР, оценивши га као „пример добре воље да се уклоне баријере које људе чине невидљивим и маргинализованим“.

ЗНАЧАЈ ЗАКОНА Говорећи у парламенту, након изгласавања закона, министар за миграције Димитрис Каиридис је посебно истакао чињеницу да је он резултат страначког консензуса, односно потврда да власт и опозиција схватају да је за Грчку од суштинског значаја брзо решавање проблема недостајуће радне снаге, у првом реду мање образоване. Тај проблем је додатно увећан у годинама пандемије ковида, када су многи Грци отишли у иностранство где су и остали. Рачуна се да тренутно само пољопривреди и грађевинарству недостаје више од 80.000 радника. У парламентарној дискусији се чуо и податак да би земља у текућој сезони могла да изгуби до две милијарде евра ако се не нађе довољно људи за бербу маслина.

„Грчка не мења своју имиграциону политику, али се залаже за легалне имиграционе токове. Суочени смо са мањком људских ресурса, те легална имиграција може да буде помоћ нашој привреди и укупном развоју“, рекао је министар Каиридис пред парламентарцима. Нагласио је да миграцијска политика владе премијера Кирјакоса Мицотакиса настоји спојити „строгу граничну контролу доласка и борбу против шверца миграната са олакшавањем легалне миграције“.
Према његовим речима, сада није реч о легализацији боравка, јер ће он престати са моментом престанка уговора о раду или ће бити покренута процедура за његово продужавање. Овај вид боравка не даје никаква права члановима породице, није основ за њихово спајање, нити аутоматски води добијању сталног боравка или држављанства. Осим што ће бити од користи грчкој економији, тек усвојени пропис ће, како се истиче, штитити од експлоатације, а омогућиће и прецизнију евиденцију свих који бораве на грчкој територији. Законом је скраћено и време чекања за тражиоце азила са шест на два месеца.
Медији пишу да би легализација коју промовише усвојени закон могла подстаћи завршетак више великих национално значајних послова, попут саобраћајне инфраструктуре у другом по величини грчком граду Солуну и новог аеродрома на острву Крит, што је кочио мањак радне снаге. Треба истаћи и да је грчка влада, у намери да обезбеди потребан број неквалификованих радника, и у преговорима с више држава у свету, међу којима су Бангладеш, Вијетнам и Молдавија.

ДУГОТРАЈНИ ПРОБЛЕМ Мигранти су, иначе, одавно велики проблем Грчке, главне „улазне капије“ за људе са Блиског истока, из Азије и Африке који покушавају да се домогну бољег живота у Европској унији. Иако је број приспелих у драстичном паду од 2015 – када их је било око милион – подаци говоре да је током 2023, копном и морем, на грчку територију стигло око 45.000 избеглица, највише за последње четири године. Уз оне којима је одобрен легалан избеглички статус, у земљи је данас и велики број „илегалаца“ који постају део сиве економије. Статистике говоре да у Грчкој сада борави око 300.000 лица без потребних „папира“.
Због страдања миграната у водама Егеја, Грчкој се често приговара да су њене спасилачке екипе и друге службе недовољно ажурне и ефикасне, као и да избеглице бивају изложене физичкој тортури. Након летошњег потонућа брода са најмање 500 миграната код Пелопонеза, „Амнести интернешeнел“ и „Хјуман рајтс воч“ су одговорност за ту трагедију свалили на Грке, а њихов став је подржао и Фронтекс, агенција ЕУ за пограничну заштиту. У новембру су замерке званичној Атини саопштили и Лекари без граница: указали су на лоше поступање грчких званичних лица према мигрантима. С друге стране, мноштво критика је Атина упутила ЕУ због, како је навођено, неадекватне мигрантске политике те заједнице чији је део и недовољне помоћи коју пружа Грчкој као својој чланици, најизложенијој таласима избеглица.
Због неверовања у скори прекид масовних миграција из Азије и Африке, Мицотакисова влада је уочи летошњих избора, на којима је убедљиво победила, најавила наставак изградње пограничног зида на међи са Турском и јачање контроле уласка у њене територијалне воде у Егејском и Јонском мору. Грци су још пре десет година почели да подижу челичну ограду на граници са Турском, дугој око 200 километара, углавном уз реку Марицу (турски: Еврос) одакле јој и пристиже највише миграната. Реч је о конструкцији високој пет метара, вишој од „зидова“ подигнутих у неким другим европским земљама, као и од оног америчког према Мексику. На огради, сада дугој око 37 километара, осим бодљикаве жице, постављене су и осматрачнице грчке војске, а ту је и савремена технологија за осматрање, камере и дронови, што ће постојати дуж читаве грчко-турске границе.
Би-Би-Си је недавно објавио да су овакве баријере, иако их је било и у давној прошлости, нарочит значај добиле у последњих четврт века, када је између различитих држава света постављено чак више од 50 зидова и ограда како би се спречио улазак људи на територију на којој су подигнути. Грци тренутно подижу „блок“ челичне ограде дуг 35 километара, а завршетак целог подухвата требало би да буде 2026. Ефекат урађеног је, према званичним саопштењима, већ видљив: наводи се да је Грчка само у 2022. години успела да спречи улазак више од 200.000 миграната.