IZLOG KNJIGE

Anri Kale
OFRLJE KROZ ITALIJU
Službeni glasnik

Anri Kale, jedan od „razbarušenih“, nekonformističkih pisaca francuske književnosti XX veka, konačno izlazi iz zaborava u koji ga je proterala književna moda. Čudnovati putnik, pronicljiv koliko i lenj, koga više zanima svakodnevni život od muzeja i spomenika, vodi komplikovan život, pun tegoba, baveći se svakojakim zanimanjima. Piše za razne časopise, među kojima je i Kamijev Combat, i objavljuje više od dvadeset dela, većinom kod Galimara. Voz, noć, neizvesnosti i euforije posleratne Italije, mali detalji u kojima iskrsavaju odlomci života, u središtu su dnevnika s kratkog putovanja po Italiji, koji nam Anri Kale predaje u ruke. To mahnito jurcanje po Italiji podseća na smenjivanje snimaka, čudesnih i uhvaćenih kao u magnovenju. Blagonaklon i drzak, čas oduševljen, čas malodušan, pisac-putnik Kale – čovek višestrukih i složenih identiteta – kreće se po ovim stranicama poput junaka nekog filma Žaka Tatija. Iz njegove nemarne ozbiljnosti, iz njegove paradoksalne normalnosti iskaču, kao iz pretrpanog kofera nekog rasejanog turiste, melanholija i osmeh. „Putovanja su manje-više uzaludna zato što uvek putujete sa samim sobom, sa istim mislima, istom prošlošću, istim nevoljama, istim stanjem uma, istim pogledima na stvari i ljude. Gde god da se nađete, nikad niste sami.“

Vladan Živaljević
SIZIFOV MANEVAR
Srpska književna zadruga

Živaljevićeva zbirka sadrži poeziju u kojoj lirika prelazi u refleksiju. Od svih stvari, pogotovo od suprotnosti sveta i prirode kao takve, ovaj pesnik traži neobične zakonitosti i paradoksna iskustva. Njegove pesme su misaoni medaljoni – pesnički aforizmi u formi lirskog pojmovnika.

Anjeze Grijeko
ATLAS SIRENA
Službeni glasnik

Knjiga u kojoj uživaju sva čula. Gravire, slike, antičke vaze i iluminacije, pesme, fantastične pripovesti, izveštaji sa putovanja bez povratka čine niti od kojih je satkana slika sveta sirena, zagonetnih bića kojima se prepuštamo da nas otmu i odvedu na plovidbu po dalekim epohama i morima. Sirene pripadaju bezvremenom mitu. Videli smo ih u Homerovim i Rilkeovim stihovima, čuli smo njihovu pesmu na stranicama Džojsovog „Uliksa“ i u Vagnerovoj muzici. Ponovo smo ih nalazili u olujnim valovima Mediterana i na pučini dalekih mora. Anjeze Grijeko krmani sigurnom rukom znalca kroz carstvo sirena, osluškujući njihove glasove, ali i glasove onih koji su sirene videli, čuli, voleli, pratili, zarobili ili ih čak i pojeli. Od sirena koje su iskušavale Odiseja na njegovom povratku na rodnu Itaku do onih koje su ometale Henrija Hadsona i njegovu posadu na plovidbi po Severnom ledenom okeanu, od sirena koje plešu po Debisijevim pentagramima do filmskih junakinja koje se pojavljuju nasred Menhetna, bezbroj je priča, umetničkih dela, anegdota sakupljenih na stranicama Atlasa sirena. Anjeze Grijeko se vraća u prošlost da istraži poreklo mita o sirenama i prati njihove beskrajne preobražaje i mnoge tragove koje su ostavile u književnosti, slikarstvu, muzici i nauci kako bi, jednom zasvagda, otkrila tajnu sirena. Glas sirena u grčkom svetu u stanju je da vlada elementima, da smiri ili da podigne vetar i oluju. Onako kako je to uradila Arijel u Šekspirovoj „Buri“. Nastavimo da sledimo crvenu nit reči koje u antičkom grčkom svetu definišu svojstvo glasa sirena. U Palatinskoj antologiji sirena se, na primer, naziva lale, brbljiva. A „pridev lalos u stvari označava neprestan, monoton zvuk, nalik žuborenju vode ili cvrčanju nekog insekta, ali i besmisleno brbljanje danguba i žena“. Kod Aristotela pojam seiren označava vrstu pčele samice. Zbog stalnog, upornog zujanja. Dok Sokrat u Fedru upoređuje dejstvo glasa sirena sa cvrčanjem cvrčka, ne slučajno u podne, najpovoljnijem delu dana za ova krilata stvorenja. Platonov dijalog opisuje očaravajuću moć „prirodnog glasa“ cvrčaka i sirena, njegovo hipnotičko dejstvo koje može da ugasi volju u onome ko sluša, da zamagli i uspava čak i um. Glas grčkih sirena kao da je čist, prirodan glas, rasprostranjen zvuk. Glas koji nam se ne obraća rečima, što ne znači da nam ne priča, da sa nama ne komunicira. Ili smo, možda, mi ti koji tvrdoglavo mislimo da taj glas, taj zvuk želi da nam nešto saopšti?

Đuro Damjanović
GOLIMJESTO
Srpska književna zadruga

„Golimjesto“ je naslov slavne Damjanovićeve pripovetke koja je uzburkala političku javnost Bosne i Hercegovine i književnu scenu Srbije sedamdesetih godina prošlog veka. Đurine priče odmah su dobile priznanje – proglašen je dostojnim naslednikom pripovedačke veštine i jezičke građe velikih zemljaka Kočića i Ćopića. Priče pune duše i patnje, lepote života i raskošne pripovedačke umetnosti. 

Migel Anhel Asturijas
GOSPODIN PREDSEDNIK
Laguna

U neimenovanoj zemlji diktator egomanijak kuje spletke da bi držao na uzdi političke protivnike i čvrstom rukom zadržao vlast. Kako tiranija uzima maha, svi su prisiljeni da načine izbor između kompromisa i smrti. Nadahnuto životom pod režimom predsednika Manuela Estrade Kabrere, ovo vrhunsko ostvarenje dobitnika Nobelove nagrade Migela Anhela Asturijasa, prožeto bogatom liričnošću, simbolikom Maja i narodnim govorom Gvatemale, u isti mah je oštra satira totalitarizma, sveobuhvatan portret psihološke strahovlade i nadrealističko remek-delo koje je dugi niz godina bilo zabranjeno. 

Bertrand Rasel
MOĆ
MIBA buks

Ključ za ljudsku prirodu koji je Marks pronašao u bogatstvu, a Frojd u seksu, Bertrand Rasel je otkrio u moći. Moć, tvrdi on, čovekov je krajnji cilj, i predstavlja, u mnogim svojim vidovima, jedan jedini najvažniji element u razvitku bilo kojeg društva. Pišući s kraja tridesetih godina prošlog veka kada su Evropu rastakale ekstremističke ideologije i kada je svet bio na ivici rata, Rasel se latio poduhvata da otkrije „novu nauku” kako bi razjasnio traumatične događaje toga doba i da bi objasnio one koji će im slediti.
U tom nastojanju je i nastala ova knjiga, izuzetno delo koje je Rasel smatrao jednim od najvažnijih u svojoj dugoj karijeri. Suprotstavljajući se totalitarnoj želji za dominacijom, Rasel nam predočava kako politička prosvećenost i čovekovo razumevanje mogu da dovedu do mira čime njegova knjiga predstavlja strastveni poziv za nezavisnost uma i svetkovinu instinktivne radosti čovekovog života.

Radivoje S. Petrović i Slobodan M. Penezić
SERGIJE LUKAČ – PROMETEJ NOVINARSTVA
Službeni glasnik, Fakultet za sport Univerziteta Union – „Nikola Tesla“

Ova knjiga predstavlja rezultat istraživačko-izdavačkog poduhvata u okviru kojeg su za odgovorima na suštinska pitanja u oblasti medija i novinarstva skupa tragali pojedinci različitih iskustava, generacija i stavova, ali jednako zainteresovani za dalju sudbinu ove profesije – od studenata novinarstva, preko profesora i asistenata žurnalistike, pa sve do Lukačevih prijatelja, studenata, saradnika i savremenika, takođe različitih po godinama, ali i po razmišljanjima. Hodajući Lukačevom stazom nastala je monografija o rodonačelniku autentične srpske škole novinarstva, ne samo da bi evocirala sećanja na jednu izuzetnu ličnost već i kao putokaz ne samo početnicima u profesiji već i onima voljnim da rade na povratku dugo erodiranog poverenja u medije i novinare. Pred nama je, stoga, i svojevrstan poziv za povratak profesionalizmu, znanju, istini i poštenju, svemu što krasi lik i delo Sergija Lukača, u moru manipulacija i propagandnih naslaga, koje su, pored ostalog, ozbiljno uzdrmale i status jedne lepe, korisne i nekada nadasve odgovorne profesije.