CETERUM CENSEO MUSICA ANCILLA EST DIVINITATIS или – Свакако мислим да је музика у служби божанског

МУЗИЧКА 2023. ГОДИНА: БЕЛЕШКЕ ПЕЧАТОВОГ КРИТИЧАРА

БЕМУС се прославио Вердијевим Реквијемом (СО РТС), Црногорским оркестром са Романом Симовићем – оба концерта је маестрално водио Бојан Суђић – предивним, као и увек, Најџелом Кенедијем, али не и задоцнелим Березовским; Симфонијски оркестар РТС све је бољи и бољи – чули смо прошле године антологијског Елгара са виолончелистом Сузукијем Ђорђевићем, а годину је ефектно завршио Рахмањинов с пијанистом Трпчевским, и Мусоргски

Стара година испраћена је свечано у Коларчевој задужбини – награде за трајни допринос музичком животу Београда добила су 31. децембра двојица легендарних уметника – пионир југословенске џез сцене Војислав Бубиша Симић и чувени диригент Младен Јагушт. Обојица су на прагу животног јубилеја – 100. године живота. Могли су и раније да добију ово признање. Летос је и Нишвил џез фестивал доделио награде. Драгомир Миленковић, самостални уметник, гитариста, композитор, публициста и један од пионира фузије џеза и музике света (world music) добио је награду за животно дело коју Нишвил додељује уметницима који су оставили значајан траг на српској џез сцени. Специјална награда Нишвила за допринос промоцији балканског џеза припала је познатом музичару, солисти на хармoници, композитору и аранжеру Владети Кандићу – Бата Канди, који се успешно огледао у различитим музичким правцима. Кад смо већ код награда, Министарство културе је крајем године расписало конкурс за доделу националних признања за врхунски допринос култури Србије, лаички преведено, националних пензија. Понашајући се као Пилат, да се не би превише стресирало, министарство је пренело борбу у аренe уметничких удружења, јер најтеже је проћи минско поље својих колега. Зна се и ко ће добити националну без конкурса, на леп стас и не тако леп глас.

ЈУБИЛЕЈИ, ФЕСТИВАЛИ, ЦИКЛУСИ КОНЦЕРАТА… Фестивали су прошли уобичајено, траг су оставили скромна Басоманија, оргуље и 20 година фестивала чембала. Разводњени БУНТ и даље троши народне паре на бабе и жабе, са уобичајеним акцентом на флауте и децу на домаћем терену. БЕМУС се прославио Вердијевим Реквијемом (СО РТС), Црногорским оркестром са Романом Симовићем – оба концерта је маестрално водио Бојан Суђић – предивним, као и увек, Најџелом Кенедијем, али не и задоцнелим Березовским. Симфонијски оркестар РТС све је бољи и бољи – чули смо прошле године антологијског Елгара са виолончелистом Сузукијем Ђорђевићем, а годину је ефектно завршио Рахмањинов са пијанистом Трпчевским, и Мусоргски. И опет Суђић, шеф диригент, незаобилазни елементарни фактор, force of nature, музичког успона музичке сцене Србије. Београдска филхармонија стандардно изводи нове и важне програме, а појавили су се поново и концерти за бебе. Годину Рахмањинова (150 година рођења – 80 година смрти) обележили су пијанистичким маратоном у Коларцу, са три прва концерта и различитим солистима. Ко је издржао, издржао је.

Обележена је 100-годишњица рођења Василија Мокрањца, пригодно, концертима и предавањима. Ратимир Мартиновић, директор Фондације Василије Мокрањац извео је реситал са делима Мокрањца 9. децембра у дворани Београдске филхармоније, а Симфонијски оркестар РТС се 7. децембра придружио, извођењем Лирске поеме, најпознатијег оркестарског дела, али и Прве симфоније. Домаћи композитори, осим Мокрањца, су добрим делом запосели програме концерата пред крај године, зна се и због чега – СОКОЈ добро плаћа, али обавеза мора да се испуни.
Крајем октобра у просторијама Ректората Универзитета уметности одржан је 26. међународни Педагошки форум сценских уметности, овог пута посвећен свестраној уметничкој личности наше композиторке Вере Миланковић, поводом 70. рођендана и 50 година уметничког рада. Назив форума, Повезивање, преплитање и прожимање музичке педагогије, извођаштва и стваралаштва на примеру музичке личности Вере Миланковић објаснио је вишеструку улогу коју је композиторка имала у нашем музичком животу и онима који нису пратили њен пут. Као професор на Факултету музичке уметности, као композитор и као увек активни пијаниста, оставила је у свакој области свој индивидуални и непоновљиви печат. У нашем музичком простору било би лепо да има више овако свестраних и пасионираних музичара као што је Вера Миланковић.

Скромно и без много помпе дванаесту годину заредом Установа културе Гварнеријус, у сарадњи с Факултетом музичке уметности у Београду, са великим успехом реализује циклус концерата најбољих студената овог факултета и скреће пажњу јавности на њихове изванредне успехе које остварују у земљи и иностранству. Ове године, на 20 концерата циклуса, наступило је више од педесет младих уметника, најбољих студената основних, мастер и докторских академских студија ФМУ у Београду. Неке концерте директно преноси РБ2, што је за сваку похвалу. Циклус концерата ФМУ и Гварнеријус награђују подржава Министарство културе Републике Србије, али министарство подржава многе пројекте који немају овако далекосежне и свеобухватне резултате. И СКЦ настоји да своју дивну салу резервише и за класичну музику, па ту наступају многи студенти и камерне групе из разних класа ФМУ. Тако и треба, јер такво име и носи. Студентско. Мадленијанум је обележио 25 година рада, који увек има стандардно висок ниво – у 2023. су то биле одличне опере Турандот и Манон Леско са врхунским солистима (Бранислава Подрумац, Јасмина Трумбеташ, Никола Китановски), мјузикли, оперете и неколико изванредних концерата. Недостатак концертних простора креативно се надокнађује концертима на отвореном. Кармина бурана на Тргу републике и мегазвезда Немања Радуловић са Double sens оркестром на Ташмајдану прави су путокази како се уметничка музика са великим успехом може понудити свима, а не само одабраној сталној публици. Резултата ће бити.

УМЕТНИЧКА МУЗИКА КАО „СТАТИСТИЧКА ГРЕШКА“ Галерија Историјског музеја Србије већ је у четвртој сезони циклуса Музиком кроз музеј. Традиционално се на концерту изводе нумере изненађења из нотне архиве музеја, а концерти су ове године добили и своје штампано издање. Књига која свира обухвата 34 концерта, 120 музичара, садржи и визуелни садржај – фотографије догађаја, извођача, плакат, програме, али и OR кодове, преко којих се директно са страница књиге, могу чути и ови комади из нашег културног наслеђа. Неки од инструмената у Музеју су и музејски експонати, па је један концерт одсвиран на клавиру на коме су владарска обележја, а који је 1925. купио краљ Александар Карађорђевић. Снимци концерата се емитују на Јутјубу дан после извођења и користе се већ у неким школама, у настави музичког образовања.
Министарство културе је у оквиру новог програма Престоница културе Србије прошле године донело одлуку да 2023. године прву титулу Национална престоница културе понесе град Чачак. Имали смо велика очекивања. Али уметничка музика се ту нашла као статистичка грешка. А само да су градски оци скренули у свој град понеког од уметника који су наступали у Београду, макар једног месечно, већ би то био неки резултат. Овако… очекујемо више од Ужица.

Контроверзни филм Тар са јаким женским ликом (који незаслужено није добио Оскара) и Маестро о Бернштајну испунили су велику празнину тема из области уметничке музике у 2023. Ипак, све нам се чини да се данашња публика највише бави ЛГБТ односима у оба филма, а најмање значајем музике којој су обе личности посветиле живот. Било би лепо да се понове сниме филмови о Баху, Хендлу, старим мајсторима који нису оставили трачеве него своју предивну музику. Што нас доводи до програмског проблема у Београду, недостатка барокне музике на нашим сценама. Шта се догодило да су велики циклуси Вивалдија, Баха и осталих, који су својевремено пунили сале, нестали са програма солиста и камерних оркестара? О томе треба размислити, као и о молби градским оцима да поново отворе свечану салу Скупштине града за музичку лепоту којој је тамо место. Јер како каже Бернштајн, „с времена на време имамо осећања тако дубока и тако посебна да немамо речи за њих и ту је музика тако чудесна; јер их музика именује за нас, само нотама уместо речима…“