POČETAK NOVE ERE SARADNJE

Grčko-tursko približavanje

15

Redžep Erdogan i Kirjakos Micotakis su se tokom sastanka u Atini složili da između Turske i Grčke nema nerešivih problema i da postojeće treba rešavati dijalogom uz bolje međusobno razumevanje

Prošlonedeljnim potpisivanjem deklaracije o dobrosusedstvu i petnaest bilateralnih sporazuma, Grčka i Turska su, prema navodima obe strane, otvorile novu etapu u svojim odnosima, dugo opterećenim nesporazumima i incidentima koji su ih nekoliko puta doveli do ivice međusobnog rata. Ovaj iskorak, za neke „istorijski“ – iako „osinjak“ glavnih nesporazuma tek treba da bude uklonjen – učinjen je tokom šestočasovne posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Atini, gde se sastao sa predsednicom Katerinom Sakelaropulu i premijerom Kirjakosom Micotakisom. Konstatujući da je, tokom nekoliko prethodnih meseci, došlo do porasta poverenja i razumevanja među njihovim zemljama, sagovornici su istakli da je sada prilika da se taj trend nastavi u interesu mira na Egeju, obostranog razvoja, ali i stabilnosti regiona, uzdrmanog novim sukobom Palestinaca i Izraela.
„Nema pitanja među nama koje je nerešivo. Zajedničkim koracima koje ćemo preduzeti, kao Turska i Grčka, želimo biti primer svetu“, istakao je Erdogan, posle sastanka sa grčkim premijerom. „Želim da naše države budu rame uz rame“, kazao je Micotakis, koji se visokom gostu obraćao sa „dragi Tajipe“. Ta činjenica je očigledan dokaz poboljšanja i ličnih odnosa dvojice lidera, jer je Erdogan prošle godine izjavio da više ne želi da razgovara s Micotakisom, kog je optužio da je u SAD agitovao protiv Turske.
Za Tursku poboljšanje odnosa sa Grčkom znači i korak u pravcu približavanja sa Evropskom unijom i zapadnim saveznicima, što je Erdogan uvrstio u ciljeve svoje spoljne politike kad je proletos reizabran za predsednika. Micotakis je rekao da će Atina podržavati takve namere svog suseda.

OTOPLJAVANJE U ZIMU Otopljavanja dugo zahladnelih odnosa između Atine i Ankare počelo je u februaru, posle katastrofalnog zemljotresa u Turskoj, kada je poginulo 50.000 ljudi. Grčka je, među prvima, priskočila u pomoć postradalom regionu što je imalo vrlo pozitivan odjek na drugoj strani Egejskog mora. Turska je solidarnošću i humanim gestovima uzvratila u vreme kad su grčkim kopnom i ostrvima počeli da plamte mnogobrojni požari. Nakon toga usledila su dva sastanka Erdogana i Micotakisa – letos na samitu NATO-a i u septembru tokom zasedanja Generalne skupštine u UN – na kojima su se dogovorili da njihove zemlje krenu u „resetovanje“ svojih odnosa sa ciljem da, kroz pregovore, rade na otklanjanju bilateralnih sporova. Taj dogovor bio je osnov i za aktiviranje zajedničkog veća, u čijem radu, pod kontrolom ministara spoljnih poslova, učestvuju predstavnici obe strane sa zadatkom da predlažu rešenja za konkretna sporna pitanja.
Suština usvojene deklaracije i više sporazuma je namera da se ranija ratna retorika potpuno odbaci i da se radi na unapređenju odnosa u ekonomiji, energetici, zdravstvu, kulturi, turizmu, građevinarstvu i drugim oblastima. Jedan od utvrđenih ciljeva je da se trgovinska razmena između Grčke i Turske, sa sadašnjih pet milijardi dolara, poveća na deset milijardi. Zajednički stav je i da se kanali međusobne komunikacije drže stalno otvorenim u vezi sa čim je Micotakisova izražena spremnost da uskoro poseti Ankaru. Među bitne rezultate Erdoganove posete spada svakako iskazana volja Grčke da građanima Turske obezbedi sedmodnevne vize za ulazak na desetak grčkih ostrva blizu turske obale. Micotakis je to nazvao gestom dobre volje i stvaranjem mosta povezivanja suseda, koji su veoma upućeni jedan na drugog.
Novostvorena atmosfera daje nadu da bi se uskoro značajniji napredak mogao postići i u rešavanju najstarijih sporova između Turske i Grčke. Reč je, pre svega, o razgraničenjima na Egejskom moru, korišćenju energetskih potencijala u istočnom Mediteranu, militarizaciji grčkih ostrva, kontroli vazdušnog prostora nad Egejom, problemu podeljenog Kipra, terorizmu i migrantskom pitanju. Kad je reč o ovom poslednjem, neophodno je istaći da je, tokom ove godine, najezda izbeglica s turske teritorije u Grčku donekle smanjena i da rešavanje tog problema ne zavisi samo od poteza Atine i Ankare, nego, u znatnijoj meri, od politike Evropske unije u kojoj se odavno najavljuje utvrđivanje efikasnije zajedničke politike za ovo pitanje.

NAGLAŠENA UZDRŽANOST U dijalogu Erdogana i Micotakisa, koji je trajao duže nego što je bilo predviđeno, „varnica“ nije bilo ni pri doticanju odavno spornih pitanja u bilateralnim odnosima Turske i Grčke. Atmosfera je bila kudikamo povoljnija nego prilikom prethodne Erdoganove posete Atini, 2017, kada je, kao prvi šef turske države, posle punih šest i po decenija, posetio Grčku. Turski predsednik je i ovoga puta pomenuo „problem turske manjine u Trakiji“, ali je polemika izostala nakon što je Micotakis kazao da se ne radi o turskoj nego o muslimanskoj zajednici, i da su u Trakiji na delu „harmonični odnosi muslimana i hrišćana“. Micotakis je izbegao insistiranje na problemu migranata, iako su on i njegova prethodna vlada često optuživala Tursku da namerno pušta izbeglice da, kopnom i morem, prelaze u Grčku. Što se tiče Kipra, grčki premijer je ponovio da Atina podržava stav UN o ovom pitanju, a to je postojanje jedinstvene kiparske države. Stav Turske je da treba „verifikovati stanje na terenu“, što znači uvažiti i samoproglašenu tursku republiku Severni Kipar, koju priznaje samo Ankara. Analitičari procenjuju da bi, ako Erdogan stvarno želi da njegova zemlja uđe u EU, u rešavanje najsloženijih sporova između egejskih suseda, koje bi tek mogao da usledi, značajniju ulogu trebalo da dobije „Brisel“ i podvlače da će biti vrlo važno da Grčka i Turska ispoštuju „mapu puta“ koju su upravo „iscrtali“ njihovi lideri. Pri tome podsećaju na rečenicu predsednice Sakelaropulu, izgovorenu posle susreta sa Erdoganom, da je u ovom trenutku „najvažnije održavati stvorenu pozitivnu klimu“.
Povoljna okolnost na osnovu koje se može očekivati stvarni napredak u grčko-turskim odnosima jeste činjenica da su i Erdogan i Micotakis na početku nedavno osvojenih mandata. To im daje priliku da rade na eliminaciji neprijateljstava i stvarnom pomirenju. Ovogodišnji izbori u obe zemlje omeli su napore za međudržavno približavanja jer su političke stranke podsticale antiturska, odnosno antigrčka raspoloženja u nameri da se dopadnu nacionalističkim glasačima. Utisak je, takođe, da bi svojevrstan podsticaj daljoj kooperaciji Grčke i Turske mogla dati i situacija i Ukrajini i Gazi, gde se pokazalo da držanje zamrznutog konflikta nije mudro rešenje, pošto on uvek može da eskalira.