ПОЧЕТАК НОВЕ ЕРЕ САРАДЊЕ

Грчко-турско приближавање

15

Реџеп Ердоган и Кирјакос Мицотакис су се током састанка у Атини сложили да између Турске и Грчке нема нерешивих проблема и да постојеће треба решавати дијалогом уз боље међусобно разумевање

Прошлонедељним потписивањем декларације о добросуседству и петнаест билатералних споразума, Грчка и Турска су, према наводима обе стране, отвориле нову етапу у својим односима, дуго оптерећеним неспоразумима и инцидентима који су их неколико пута довели до ивице међусобног рата. Овај искорак, за неке „историјски“ – иако „осињак“ главних неспоразума тек треба да буде уклоњен – учињен је током шесточасовне посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Атини, где се састао са председницом Катерином Сакеларопулу и премијером Кирјакосом Мицотакисом. Констатујући да је, током неколико претходних месеци, дошло до пораста поверења и разумевања међу њиховим земљама, саговорници су истакли да је сада прилика да се тај тренд настави у интересу мира на Егеју, обостраног развоја, али и стабилности региона, уздрманог новим сукобом Палестинаца и Израела.
„Нема питања међу нама које је нерешиво. Заједничким корацима које ћемо предузети, као Турска и Грчка, желимо бити пример свету“, истакао је Ердоган, после састанка са грчким премијером. „Желим да наше државе буду раме уз раме“, казао је Мицотакис, који се високом госту обраћао са „драги Тајипе“. Та чињеница је очигледан доказ побољшања и личних односа двојице лидера, јер је Ердоган прошле године изјавио да више не жели да разговара с Мицотакисом, ког је оптужио да је у САД агитовао против Турске.
За Турску побољшање односа са Грчком значи и корак у правцу приближавања са Европском унијом и западним савезницима, што је Ердоган уврстио у циљеве своје спољне политике кад је пролетос реизабран за председника. Мицотакис је рекао да ће Атина подржавати такве намере свог суседа.

ОТОПЉАВАЊЕ У ЗИМУ Отопљавања дуго захладнелих односа између Атине и Анкаре почело је у фебруару, после катастрофалног земљотреса у Турској, када је погинуло 50.000 људи. Грчка је, међу првима, прискочила у помоћ пострадалом региону што је имало врло позитиван одјек на другој страни Егејског мора. Турска је солидарношћу и хуманим гестовима узвратила у време кад су грчким копном и острвима почели да пламте многобројни пожари. Након тога уследила су два састанка Ердогана и Мицотакиса – летос на самиту НАТО-а и у септембру током заседања Генералне скупштине у УН – на којима су се договорили да њихове земље крену у „ресетовање“ својих односа са циљем да, кроз преговоре, раде на отклањању билатералних спорова. Тај договор био је основ и за активирање заједничког већа, у чијем раду, под контролом министара спољних послова, учествују представници обе стране са задатком да предлажу решења за конкретна спорна питања.
Суштина усвојене декларације и више споразума је намера да се ранија ратна реторика потпуно одбаци и да се ради на унапређењу односа у економији, енергетици, здравству, култури, туризму, грађевинарству и другим областима. Један од утврђених циљева је да се трговинска размена између Грчке и Турске, са садашњих пет милијарди долара, повећа на десет милијарди. Заједнички став је и да се канали међусобне комуникације држе стално отвореним у вези са чим је Мицотакисова изражена спремност да ускоро посети Анкару. Међу битне резултате Ердоганове посете спада свакако исказана воља Грчке да грађанима Турске обезбеди седмодневне визе за улазак на десетак грчких острва близу турске обале. Мицотакис је то назвао гестом добре воље и стварањем моста повезивања суседа, који су веома упућени један на другог.
Новостворена атмосфера даје наду да би се ускоро значајнији напредак могао постићи и у решавању најстаријих спорова између Турске и Грчке. Реч је, пре свега, о разграничењима на Егејском мору, коришћењу енергетских потенцијала у источном Медитерану, милитаризацији грчких острва, контроли ваздушног простора над Егејом, проблему подељеног Кипра, тероризму и мигрантском питању. Кад је реч о овом последњем, неопходно је истаћи да је, током ове године, најезда избеглица с турске територије у Грчку донекле смањена и да решавање тог проблема не зависи само од потеза Атине и Анкаре, него, у знатнијој мери, од политике Европске уније у којој се одавно најављује утврђивање ефикасније заједничке политике за ово питање.

НАГЛАШЕНА УЗДРЖАНОСТ У дијалогу Ердогана и Мицотакиса, који је трајао дуже него што је било предвиђено, „варница“ није било ни при дотицању одавно спорних питања у билатералним односима Турске и Грчке. Атмосфера је била кудикамо повољнија него приликом претходне Ердоганове посете Атини, 2017, када је, као први шеф турске државе, после пуних шест и по деценија, посетио Грчку. Турски председник је и овога пута поменуо „проблем турске мањине у Тракији“, али је полемика изостала након што је Мицотакис казао да се не ради о турској него о муслиманској заједници, и да су у Тракији на делу „хармонични односи муслимана и хришћана“. Мицотакис је избегао инсистирање на проблему миграната, иако су он и његова претходна влада често оптуживала Турску да намерно пушта избеглице да, копном и морем, прелазе у Грчку. Што се тиче Кипра, грчки премијер је поновио да Атина подржава став УН о овом питању, а то је постојање јединствене кипарске државе. Став Турске је да треба „верификовати стање на терену“, што значи уважити и самопроглашену турску републику Северни Кипар, коју признаје само Анкара. Аналитичари процењују да би, ако Ердоган стварно жели да његова земља уђе у ЕУ, у решавање најсложенијих спорова између егејских суседа, које би тек могао да уследи, значајнију улогу требало да добије „Брисел“ и подвлаче да ће бити врло важно да Грчка и Турска испоштују „мапу пута“ коју су управо „исцртали“ њихови лидери. При томе подсећају на реченицу председнице Сакеларопулу, изговорену после сусрета са Ердоганом, да је у овом тренутку „најважније одржавати створену позитивну климу“.
Повољна околност на основу које се може очекивати стварни напредак у грчко-турским односима јесте чињеница да су и Ердоган и Мицотакис на почетку недавно освојених мандата. То им даје прилику да раде на елиминацији непријатељстава и стварном помирењу. Овогодишњи избори у обе земље омели су напоре за међудржавно приближавања јер су политичке странке подстицале антитурска, односно антигрчка расположења у намери да се допадну националистичким гласачима. Утисак је, такође, да би својеврстан подстицај даљој кооперацији Грчке и Турске могла дати и ситуација и Украјини и Гази, где се показало да држање замрзнутог конфликта није мудро решење, пошто он увек може да ескалира.