KINA ZA SAMOSTALNU SARADNJU NA SEVEROISTOKU AZIJE

Peking u odnosima sa Seulom i Tokiom naglašava potrebu jačanja međusobnog poštovanja i odbacivanja ekonomskog razdvajanja kao odgovor na novoblokovsku politiku SAD

U Busanu, u Južnoj Koreji, prošle nedelje je održan je deseti trilateralni sastanak šefova diplomatija zemlje domaćina (Park Jin), Kine (Vang Ji) i Japana (Joko Kamikava). Sastanak tri najznačajnije dalekoistočne ekonomije, koje čine petinu svetske populacije i tvore četvrtinu globalnog BDP-a, usledio je nakon četiri godine. Tokom pandemije virusa korona i neposredno nakon ukidanja protivepidemijskih mera u Kini ovakvih sastanaka nije bilo, ali su ove tri zemlje značajno odmakle na planu usvajanja međusobnog sporazuma o slobodnoj trgovini (Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo).

TEMELJ VANBLOKOVSKE SARADNJE Usvajanje sporazuma o slobodnoj trgovini treba da bude jedan od temelja samostalne ekonomske saradnje tri najznačajnije države severoistoka Azije. Time se, kako je rekao kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, ubrizgava dinamika u privredni oporavak posle pandemije, ali i regionalne ekonomske integracije. Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine, Južne Koreje i Japana postaje aktuelan u vreme kada SAD pokušavaju da osnaže svoje vojno prisustvo na Dalekom istoku. U tom kontekstu, pominje se uspostavljanje svojevrsnog natovskog saveza za Aziju, u očiglednom cilju jačanja vojnog pritiska na Kinu, ne samo u užem području kineskog ostrva Tajvan, odnosno Tajvanskom moreuzu, već i u Južnom i Istočnom kineskom moru, kao i u okolnim državama koje bi trebalo da postanu odskočne daske za takvu vrstu američke politike u tuđem regionu.
Otuda u Pekingu smatraju da tri zemlje, tim pre što su važni igrači na svetskoj ekonomskoj sceni, ne bi trebalo da postavljaju trgovinske i političke barijere jedna protiv druge, odnosno da ne bi trebalo da budu, kako kineska štampa navodi, žrtve blokovske konfrontacije koju traže igrači izvan regiona, očigledno misleći na SAD. Kina je u Busanu otvoreno naglasila hitnu potrebu jačanja međusobnog poštovanja i odbacivanja ekonomskog razdvajanja.

SLEDI SASTANAK LIDERA TRI ZEMLJE U kojoj meri Kina želi da stavi ekonomsku saradnju i interes održanja stabilnosti na prvo mesto, pokazuje i činjenica da je tokom nedavnog samita zemalja Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u San Francisku Si Đinping razgovarao sa japanskim premijerom Fumiom Kišidom, ali je to ostalo u senci njegovog susreta sa Džozefom Bajdenom. Nakon sastanka u Busanu, kineska štampa je prenela je da su se Kina, Južna Koreja i Japan dogovorili da stvore uslove za sastanak svojih lidera, a da se Vang Ji založio za nastavak pregovora o predloženom sporazumu o slobodnoj trgovini što pre, zatraživši, kako je u izveštajima navedeno, zajedničke napore na održavanju, optimizaciji i unapređenju proizvodnje i lanaca snabdevanja kako bi se povećala otpornost regionalne proizvodne mreže.
Odnosi Kine s Južnom Korejom često su bili opterećeni, ne samo tekućim ekonomskim pitanjima već i savezom te zemlje sa SAD koje ne samo da nisu dalekoistočna zemlja već ne igraju konstruktivnu ulogu na Dalekom istoku. Tokom Vangovog sastanka sa ministrom spoljnih poslova Park Jinom, kineski ministar rekao je da razvoj bilateralnih veza uvek treba da bude usmeren ka prijateljstvu i saradnji, što je „obavezno pitanje na koje moraju dobro da odgovore obe strane, a ne fakultativno pitanje“. Istakao je spremnost Kine da sarađuje s Južnom Korejom na, kako je rekao, održavanju uzajamnog poštovanja i poverenja i isključivanju spoljnog mešanja. Po njemu, dve strane bi trebalo da zajedno bojkotuju pokušaje politizacije ekonomskih pitanja, pokušaje da naučna i tehnološka pitanja koriste kao političko oruđe i pokušaje da ekonomska i trgovinska pitanja postanu bezbednosni problemi.
Vang Ji je Kinu i Južnu Koreju nazvao zemljama koje su „veoma povezani partneri u lancu proizvodnje i snabdevanja“. Park je, kako prenosi kineska štampa, rekao da je Seul voljan da jača dijalog i komunikaciju s Pekingom na svim nivoima, produbi ekonomsku i trgovinsku saradnju, održi stabilnost lanca snabdevanja i promoviše međuljudsku razmenu, dodajući da Seul pridaje značaj svojim odnosima s Kinom. Kina od Južne Koreje, koja je uz Japan američki saveznik, očekuje oprez i poštovanje kada je reč o temama državnog suvereniteta, pre svega o pitanju Tajvana i pitanja koja se postavljaju u Južnom kineskom moru. Otuda bi bezbednosni savez SAD, Japana i Južne Koreje trebalo u obzir da uzme zabrinutost Kine. Slične reči čule su se i tokom razgovora Vang Jia sa japanskom ministarkom spoljnih poslova Joko Kamikavom: dve strane trebalo bi da unaprede svoje veze „na zdravom i ispravnom putu“.
Nakon sastanka diplomata u Busanu, trebalo bi da usledi nova runda ekonomskog dijaloga Pekinga i Tokija na visokom nivou, kao i sastanak konsultativnog mehanizma za kadrovsku razmenu dve zemlje na visokom nivou. Peking i Tokio su se takođe dogovorili da u dogledno vreme održe kinesko-japanski strateški dijalog, kinesko-japanski bezbednosni dijalog, kao i redovne konsultacije svojih diplomata. Vang Ji je tom prilikom rekao da će za obnovu bilateralnih, strateških i obostrano korisnih odnosa biti neophodno uspostavljanje korektnog međusobnog razumevanja i poštovanja međusobne legitimne zabrinutosti, istakavši da Tokio treba da se „verno pridržava principa jedne Kine“. Pored toga dve zemlje trebalo bi da ojačaju obostrano korisnu saradnju i da „zajednički odbace antiglobalističke i protekcionističke poteze“. Kamikava je odgovorila da je Japan voljan da blisko sarađuje s Kinom, jača dijalog i komunikaciju i nastavi da akumulira pozitivne faktore kako bi unapredio svoje veze s Kinom, naglasivši da stav Tokija o pitanju Tajvana ostaje nepromenjen.
Trilateralni sastanak vodećih ekonomija Azije i sveta otvorio je novo poglavlje u nalaženju mogućnosti za razvoj regionalnih političkih i ekonomskih odnosa, izvan destruktivnog uticaja SAD koje su tokom mandata Džozefa Bajdena nastavile politiku pokušaja destabilizacije Kine. Zapravo, pred Japanom i Južnom Korejom je najteži zadatak, takoreći raspetljavanje Gordijevog čvora: da dobrosusedske i vrlo razvijene ekonomske odnose s Pekingom usaglase s vlastitom bezbednosnom politikom oslonjenom na SAD.