КИНА ЗА САМОСТАЛНУ САРАДЊУ НА СЕВЕРОИСТОКУ АЗИЈЕ

Пекинг у односима са Сеулом и Токиом наглашава потребу јачања међусобног поштовања и одбацивања економског раздвајања као одговор на новоблоковску политику САД

У Бусану, у Јужној Кореји, прошле недеље је одржан је десети трилатерални састанак шефова дипломатија земље домаћина (Парк Јин), Кине (Ванг Ји) и Јапана (Јоко Камикава). Састанак три најзначајније далекоисточне економије, које чине петину светске популације и творе четвртину глобалног БДП-а, уследио је након четири године. Током пандемије вируса корона и непосредно након укидања противепидемијских мера у Кини оваквих састанака није било, али су ове три земље значајно одмакле на плану усвајања међусобног споразума о слободној трговини (Регионално свеобухватно економско партнерство).

ТЕМЕЉ ВАНБЛОКОВСКЕ САРАДЊЕ Усвајање споразума о слободној трговини треба да буде један од темеља самосталне економске сарадње три најзначајније државе североистока Азије. Тиме се, како је рекао кинески министар спољних послова Ванг Ји, убризгава динамика у привредни опоравак после пандемије, али и регионалне економске интеграције. Споразум о слободној трговини између Кине, Јужне Кореје и Јапана постаје актуелан у време када САД покушавају да оснаже своје војно присуство на Далеком истоку. У том контексту, помиње се успостављање својеврсног натовског савеза за Азију, у очигледном циљу јачања војног притиска на Кину, не само у ужем подручју кинеског острва Тајван, односно Тајванском мореузу, већ и у Јужном и Источном кинеском мору, као и у околним државама које би требало да постану одскочне даске за такву врсту америчке политике у туђем региону.
Отуда у Пекингу сматрају да три земље, тим пре што су важни играчи на светској економској сцени, не би требало да постављају трговинске и политичке баријере једна против друге, односно да не би требало да буду, како кинеска штампа наводи, жртве блоковске конфронтације коју траже играчи изван региона, очигледно мислећи на САД. Кина је у Бусану отворено нагласила хитну потребу јачања међусобног поштовања и одбацивања економског раздвајања.

СЛЕДИ САСТАНАК ЛИДЕРА ТРИ ЗЕМЉЕ У којој мери Кина жели да стави економску сарадњу и интерес одржања стабилности на прво место, показује и чињеница да је током недавног самита земаља Азијско-пацифичке економске сарадње у Сан Франциску Си Ђинпинг разговарао са јапанским премијером Фумиом Кишидом, али је то остало у сенци његовог сусрета са Џозефом Бајденом. Након састанка у Бусану, кинеска штампа је пренела је да су се Кина, Јужна Кореја и Јапан договорили да створе услове за састанак својих лидера, а да се Ванг Ји заложио за наставак преговора о предложеном споразуму о слободној трговини што пре, затраживши, како је у извештајима наведено, заједничке напоре на одржавању, оптимизацији и унапређењу производње и ланаца снабдевања како би се повећала отпорност регионалне производне мреже.
Односи Кине с Јужном Корејом често су били оптерећени, не само текућим економским питањима већ и савезом те земље са САД које не само да нису далекоисточна земља већ не играју конструктивну улогу на Далеком истоку. Током Ванговог састанка са министром спољних послова Парк Јином, кинески министар рекао је да развој билатералних веза увек треба да буде усмерен ка пријатељству и сарадњи, што је „обавезно питање на које морају добро да одговоре обе стране, а не факултативно питање“. Истакао је спремност Кине да сарађује с Јужном Корејом на, како је рекао, одржавању узајамног поштовања и поверења и искључивању спољног мешања. По њему, две стране би требало да заједно бојкотују покушаје политизације економских питања, покушаје да научна и технолошка питања користе као политичко оруђе и покушаје да економска и трговинска питања постану безбедносни проблеми.
Ванг Ји је Кину и Јужну Кореју назвао земљама које су „веома повезани партнери у ланцу производње и снабдевања“. Парк је, како преноси кинеска штампа, рекао да је Сеул вољан да јача дијалог и комуникацију с Пекингом на свим нивоима, продуби економску и трговинску сарадњу, одржи стабилност ланца снабдевања и промовише међуљудску размену, додајући да Сеул придаје значај својим односима с Кином. Кина од Јужне Кореје, која је уз Јапан амерички савезник, очекује опрез и поштовање када је реч о темама државног суверенитета, пре свега о питању Тајвана и питања која се постављају у Јужном кинеском мору. Отуда би безбедносни савез САД, Јапана и Јужне Кореје требало у обзир да узме забринутост Кине. Сличне речи чуле су се и током разговора Ванг Јиа са јапанском министарком спољних послова Јоко Камикавом: две стране требало би да унапреде своје везе „на здравом и исправном путу“.
Након састанка дипломата у Бусану, требало би да уследи нова рунда економског дијалога Пекинга и Токија на високом нивоу, као и састанак консултативног механизма за кадровску размену две земље на високом нивоу. Пекинг и Токио су се такође договорили да у догледно време одрже кинеско-јапански стратешки дијалог, кинеско-јапански безбедносни дијалог, као и редовне консултације својих дипломата. Ванг Ји је том приликом рекао да ће за обнову билатералних, стратешких и обострано корисних односа бити неопходно успостављање коректног међусобног разумевања и поштовања међусобне легитимне забринутости, истакавши да Токио треба да се „верно придржава принципа једне Кине“. Поред тога две земље требало би да ојачају обострано корисну сарадњу и да „заједнички одбаце антиглобалистичке и протекционистичке потезе“. Камикава је одговорила да је Јапан вољан да блиско сарађује с Кином, јача дијалог и комуникацију и настави да акумулира позитивне факторе како би унапредио своје везе с Кином, нагласивши да став Токија о питању Тајвана остаје непромењен.
Трилатерални састанак водећих економија Азије и света отворио је ново поглавље у налажењу могућности за развој регионалних политичких и економских односа, изван деструктивног утицаја САД које су током мандата Џозефа Бајдена наставиле политику покушаја дестабилизације Кине. Заправо, пред Јапаном и Јужном Корејом је најтежи задатак, такорећи распетљавање Гордијевог чвора: да добросуседске и врло развијене економске односе с Пекингом усагласе с властитом безбедносном политиком ослоњеном на САД.