IZLOG KNJIGE

Adil Ismat
PRIČE JUSUFA TADROSA
Agora

Izvanredno ostvarenje savremene egipatske literature, nagrađeno Medaljom Nagiba Mahvuza za književnost, egipatskog književnika Adila Ismata (1959). Glavni junak romana, Kopt Jusuf Tadros, praktično monološkim pripovedanjem prenosi priče o svom životnom i umetničkom stasavanju i sazrevanju, o odnosima sa roditeljima i sestrama, o svojim emotivnim iskustvima, o odnosu prema Bogu i crkvi, usput gradeći živopisnu sliku života po gradovima i varošicama egipatske provincije u periodu od šezdesetih pa sve do danas, tokom koje je Egipat doživeo velike ekonomske i društveno-političke promene propraćene dubokim krizama. Iako se Ismat preko svog protagoniste, običnog čoveka, ali neobično nadarenog i strastvenog slikara, dotakao društvenih, političkih i verskih događaja tokom perioda od pola veka, kao i atmosfere koja je sve to pratila, ovo je najpre roman o umetnosti, o umetničkom stvaralaštvu i stvaralačkom činu, kao i o odnosu društva prema umetnosti i umetnicima. Kako autor često ističe, ovaj roman je posvećen njegovom sopstvenom umetničkom iskustvu i stasavanju, izazovima i mukama koje je lično iskusio.

Leontije Pavlović
KULTOVI LICA KOD SRBA I MAKEDONACA
Službeni glasnik

Leontije Pavlović (1914–1997), doktor istorijskih nauka, viši naučni savetnik, bogoslov, istoričar umetnosti i publicista. Svoju doktorsku disertaciju „Kultovi lica kod Srba i Makedonaca. Istorijsko-etnografska rasprava“ objavio je 1965. godine u izdanju Muzeja u Smederevu. Vremenom je ova jedinstvena interdisciplinarna studija, postala nezaobilazna i često korišćena u delima istoričara, istoričara umetnosti, etnologa i drugih proučavalaca kulture. Od njenog objavljivanja do danas uspostavljen je veliki broj novih kultova i izvršeno više kanonizacija od strane Srpske pravoslavne crkve. Treba imati na umu i da su se u značajnoj meri promenile društvene okolnosti u odnosu na kult i njegovo ispovedanje. Takođe napisan je veliki broj studija i priloga koji su doneli nova saznanja i tumačenja vezana za stare i novouspostavljene kultove. Ipak i pored svega ova knjiga nije izgubila na značaju, tako da je njeno novo izdanje nasušna potreba.

Dobrica Ćosić
KNJIGA O TITU
Laguna

Poslednje delo Dobrice Ćosića, rukopis koji je deset godina čekao na objavljivanje. Ispovest nekadašnjeg vernika koji je postao najžešći opozicionar titoizma. Nad ovim rukopisom 18. maja 2014. godine preminuo je Ćosić, jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji Srbije i pisac čije je pero iznedrilo pripovest o najvažnijoj porodici srpske književnosti. „Knjiga o Titu“ vaskrsava i oživljava jednu epohu koju su, sasvim sigurno, obeležila dva čoveka – predsednik i pisac, Josip Broz i Dobrica Ćosić. Ova knjiga je poslednji sud o njihovom odnosu i poslednja istina o najkontroverznijem sukobu u istoriji Jugoslavije. Ovo su „Vreme smrti“, „Vreme zla“ i „Vreme vlasti“ sabrani na jednom mestu.

Milić F. Petrović, Momčilo Isić
OBNOVA SOLUNSKOG PROCESA 2–13. JUN 1953
Prometej

Prema rečima dr Mileta Bjelajca, bez obzira što je proces iz 1953. takođe imao političke pobude, dobro je da stručna i šira javnost ima uvida u sadržaj i argumentaciju iznošenu tokom revizije Solunskog procesa iz 1917. godine pred dve sudačke instance. Jedan političkom borbom motivisan proces održan u egzilu pod okolnostima Prvog svetskog rata, objavljivanjem ovih spisa dobija zaokruženu sliku koja se stvarala još od pamfleta „Tajna prevratna organizacija“ štampanu još u vreme rata sa ciljem organizatora suđenja da opravda potrebu procesa protiv pukovnika Dimitrijevića i drugova, pa preko doktorske disertacije Apisovog sestrića Milana Ž. Živanovića, potom pisanja Vladimira Dedijera i drugih o pozadini Sarajevskog atentata. Sada će čitaoci iz konačne presude koja se objavljuje u ovoj knjizi videti ili prihvatiti kao utvrđeno da je Apis zaista u svom pismu sudu koje se nije raspravljalo, prihvatio da je on organizator Sarajevskog atentata i da je njegov izvršilac bio Rade Malobabić. Tada, 1953. mnoge činjenice se još nisu znale koje bi ovo dezavuisale. Mnogima će ovo biti korisno štivo sa pravim bogatstvom detalja, kako o prošlom tako i za sliku vremena o jednom i drugom procesu (1917, 1953).

Ivan Iljin
O RUSKOM NACIONALIZMU
Katena mundi

Malo je autora koji su, i kod nas i kod Rusa, pružili obrazac rodoljublja za pravoslavni narod – knjiga Ivana Iljina „O ruskom nacionalizmu“ je upravo to. Ona je nastala kao pokušaj da se među jednim koricama nađu najvažniji tekstovi ruskom emigrantskog mislioca. Jer, svetskoistorijske okolnosti upućuju upravo na njega. Trenutak nacionalnog preporoda Rusije, započet još pre dvadeset godina, istovremeno je i trenutak Iljinovog povratka u Otadžbinu. Njegovi posmrtni ostaci više ne počivaju u Švajcarskoj, već u Moskvi. Isto tako, njegove knjige više se ne čitaju među malobrojnim ruskim carskim emigrantima, već u Rusiji, i to od strane najvišeg rukovodstva. Knjiga obuhvata aksiomatske tekstove Ivana Iljina, o ruskoj ideji, prirodi nacionalizma i pojmu građanina. Takođe, ona se bavi izazovima društvenih procesa u nihilističkom dobu 19. i 20. veka, ali i pogubnim posledicama podivljalog scijentizma na ličnost čoveka. Tome smo svedoci najviše danas, u dobu koje najavljuje prevlast veštačke inteligencije. Zastupljeni su i tekstovi o pravom i korumpiranom bavljenju politikom, kao i ključno poglavlje: Kako obnoviti Rusiju, u kojem je dat sažet program autentične pravoslavne politike.
,,Pod udarom i komunista i nacista, Iljin je ostao veran gu i otadžbini. Ta doslednost se, između ostalog, vidi i u ovom izboru njegovih ogleda.
Zato nije čudo što se Vladimir Putin već godinama poziva na ruskog mislioca Ivana Iljina. To je učinio i 30. septembra 2022, prilikom prisajedinjenja Novorusije Rusiji. Po svemu sudeći, on Iljina smatra jednim od ključnih tumača „ruske ideje“ i njenog samobitnog puta, neophodnog svakom ko želi da opstane i napreduje u doba hiperglobalističkog „po(s)tčoveštva“, zasnovanog na „postistini“ (iz predgovora Vladimira Dimitrijevića).