ИЗЛОГ КЊИГЕ

Адил Исмат
ПРИЧЕ ЈУСУФА ТАДРОСА
Агора

Изванредно остварење савремене египатске литературе, награђено Медаљом Нагиба Махвуза за књижевност, египатског књижевника Адила Исмата (1959). Главни јунак романа, Копт Јусуф Тадрос, практично монолошким приповедањем преноси приче о свом животном и уметничком стасавању и сазревању, о односима са родитељима и сестрама, о својим емотивним искуствима, о односу према Богу и цркви, успут градећи живописну слику живота по градовима и варошицама египатске провинције у периоду од шездесетих па све до данас, током које је Египат доживео велике економске и друштвено-политичке промене пропраћене дубоким кризама. Иако се Исмат преко свог протагонисте, обичног човека, али необично надареног и страственог сликара, дотакао друштвених, политичких и верских догађаја током периода од пола века, као и атмосфере која је све то пратила, ово је најпре роман о уметности, о уметничком стваралаштву и стваралачком чину, као и о односу друштва према уметности и уметницима. Како аутор често истиче, овај роман је посвећен његовом сопственом уметничком искуству и стасавању, изазовима и мукама које је лично искусио.

Леонтије Павловић
КУЛТОВИ ЛИЦА КОД СРБА И МАКЕДОНАЦА
Службени гласник

Леонтије Павловић (1914–1997), доктор историјских наука, виши научни саветник, богослов, историчар уметности и публициста. Своју докторску дисертацију „Култови лица код Срба и Македонаца. Историјско-етнографска расправа“ објавио је 1965. године у издању Музеја у Смедереву. Временом је ова јединствена интердисциплинарна студија, постала незаобилазна и често коришћена у делима историчара, историчара уметности, етнолога и других проучавалаца културе. Од њеног објављивања до данас успостављен је велики број нових култова и извршено више канонизација од стране Српске православне цркве. Треба имати на уму и да су се у значајној мери промениле друштвене околности у односу на култ и његово исповедање. Такође написан је велики број студија и прилога који су донели нова сазнања и тумачења везана за старе и новоуспостављене култове. Ипак и поред свега ова књига није изгубила на значају, тако да је њено ново издање насушна потреба.

Добрица Ћосић
КЊИГА О ТИТУ
Лагуна

Последње дело Добрице Ћосића, рукопис који је десет година чекао на објављивање. Исповест некадашњег верника који је постао најжешћи опозиционар титоизма. Над овим рукописом 18. маја 2014. године преминуо је Ћосић, један од најзначајнијих људи у историји Србије и писац чије је перо изнедрило приповест о најважнијој породици српске књижевности. „Књига о Титу“ васкрсава и оживљава једну епоху коју су, сасвим сигурно, обележила два човека – председник и писац, Јосип Броз и Добрица Ћосић. Ова књига је последњи суд о њиховом односу и последња истина о најконтроверзнијем сукобу у историји Југославије. Ово су „Време смрти“, „Време зла“ и „Време власти“ сабрани на једном месту.

Милић Ф. Петровић, Момчило Исић
ОБНОВА СОЛУНСКОГ ПРОЦЕСА 2–13. ЈУН 1953
Прометеј

Према речима др Милета Бјелајца, без обзира што је процес из 1953. такође имао политичке побуде, добро је да стручна и шира јавност има увида у садржај и аргументацију изношену током ревизије Солунског процеса из 1917. године пред две судачке инстанце. Један политичком борбом мотивисан процес одржан у егзилу под околностима Првог светског рата, објављивањем ових списа добија заокружену слику која се стварала још од памфлета „Тајна превратна организација“ штампану још у време рата са циљем организатора суђења да оправда потребу процеса против пуковника Димитријевића и другова, па преко докторске дисертације Аписовог сестрића Милана Ж. Живановића, потом писања Владимира Дедијера и других о позадини Сарајевског атентата. Сада ће читаоци из коначне пресуде која се објављује у овој књизи видети или прихватити као утврђено да је Апис заиста у свом писму суду које се није расправљало, прихватио да је он организатор Сарајевског атентата и да је његов извршилац био Раде Малобабић. Тада, 1953. многе чињенице се још нису знале које би ово дезавуисале. Многима ће ово бити корисно штиво са правим богатством детаља, како о прошлом тако и за слику времена о једном и другом процесу (1917, 1953).

Иван Иљин
О РУСКОМ НАЦИОНАЛИЗМУ
Катена мунди

Мало је аутора који су, и код нас и код Руса, пружили образац родољубља за православни народ – књига Ивана Иљина „О руском национализму“ је управо то. Она је настала као покушај да се међу једним корицама нађу најважнији текстови руском емигрантског мислиоца. Јер, светскоисторијске околности упућују управо на њега. Тренутак националног препорода Русије, започет још пре двадесет година, истовремено је и тренутак Иљиновог повратка у Отаџбину. Његови посмртни остаци више не почивају у Швајцарској, већ у Москви. Исто тако, његове књиге више се не читају међу малобројним руским царским емигрантима, већ у Русији, и то од стране највишег руководства. Књига обухвата аксиоматске текстове Ивана Иљина, о руској идеји, природи национализма и појму грађанина. Такође, она се бави изазовима друштвених процеса у нихилистичком добу 19. и 20. века, али и погубним последицама подивљалог сцијентизма на личност човека. Томе смо сведоци највише данас, у добу које најављује превласт вештачке интелигенције. Заступљени су и текстови о правом и корумпираном бављењу политиком, као и кључно поглавље: Како обновити Русију, у којем је дат сажет програм аутентичне православне политике.
,,Под ударом и комуниста и нациста, Иљин је остао веран гу и отаџбини. Та доследност се, између осталог, види и у овом избору његових огледа.
Зато није чудо што се Владимир Путин већ годинама позива на руског мислиоца Ивана Иљина. То је учинио и 30. септембра 2022, приликом присаједињења Новорусије Русији. По свему судећи, он Иљина сматра једним од кључних тумача „руске идеје“ и њеног самобитног пута, неопходног сваком ко жели да опстане и напредује у доба хиперглобалистичког „по(с)тчовештва“, заснованог на „постистини“ (из предговора Владимира Димитријевића).