ИЗБОРНИ МИКСЕР

Преддецембарско постројавање опозиције

Сва је прилика да ће опозиција на изборе изаћи у две веће колоне, али је још остало времена за њихово миксање и прецизирање. Тешка и прљава кампања је већ почела, што ће утицати и на исход избора

Куд ће, шта ће, тек грађани Србије ће поново на изборе. Од увођења вишестраначја одржано је 13 парламентарних избора, од којих је чак девет било расписано пре истека мандата посланика. Сада имамо исту ситуацију. Ни две године није прошло од претходних избора, а Србија поново ванредно бира, требало би, 17. децембра. Последњи општи избори у Србији одржани су 3. априла 2022, када је започео други Вучићев петогодишњи мандат на месту председника, а његова СНС однела победу на изборима за посланике у Скупштини Србије. Вучић и СНС, самостално или у коалицији, владају Србијом од 2012. и до сада им власт није била уздрмана.
Када се на Српску напредну странку гледа из угла опозиције, она се доживљава као лидерска партија, уз главну оптужбу да се у њој за све пита њен председник Александар Вучић. У странци то демантују тврдњом да је проблем у томе што 90 одсто чланова странке нема храбрости да каже оно што мисли па већина одлука буде онаква како предложи Вучић.
И поред утиска да је изборе изнудила опозиција, тражећи их, а надајући се да ће их председник одбити, те тако добити нови аргумент за даље нападе на власт, Вучићев пристанак и њихово што брже заказивање као да их је затекло. Јер расписивање избора пре редовног рока значи ванредне околности за све, и за учеснике и за организаторе, медије, посматраче… Указом председника Републике распушта се Скупштина и расписују се избори а од дана расписивања до дана одржавања избора не може да протекне мање од 45, ни више од 60 дана.

ХВАТАЊЕ ПОЗИЦИЈЕ То значи и предизборна комешања, прегруписавања, удруживања, укрупњавања и засебна иступања, како би се заузела што повољнија предизборна позиција.
Следећи последња испитивања јавног мњења, која опозиционим странкама дају веће шансе на изборима ако изађу на једној или две листе, чиме би угрозили неприкосновену власт Александра Вучића и његове СНС, група опозиционих странака најавила је заједнички наступ на изборима.
Тако се десило да су док је владајућа СНС у просторијама у Београду обележавала крсну славу Свете Петке, представници групе странака проевропске опозиције, што већ месецима организују протесте „Србија против насиља“, саопштили да ће заједно изаћи на изборе под истоименом листом. Ове странке су претходно потписале „Договор за победу“, тј. договор да се на основу истраживања донесе одлука да ли ће се на изборе ићи у једној или више колона проевропске опозиције. „Сва истраживања говоре да постоји велика синергија заједничког деловања“, објавиле су у заједничком саопштењу.
Да ли због тежине договора и још тежег усаглашавања, тек ова коалиција је изнедрила својеврсан изборни куриозитет. Уместо једног имаће два носиоца листе, Маринику Тепић из Ђиласове Странке Слободе и правде (ССП), као и Мирослава Алексића из новоствореног Народног покрета Србије, док ће први на листи бити Радомир Лазовић из Зелено-левог покрета.
Алексић је донедавно био истакнути функционер Народне странке на чијем је челу Вук Јеремић, бивши шеф српске дипломатије, али је потом дошло до неслагања њих двојице, па је Алексић за собом повукао и део досадашњих представника Јеремићеве странке. Лазовића пак прати епитет вечитог студента (25 година), па његови противници, с подсмехом и спрдњом, говоре да ће добити студентску картицу, а одмах потом и пензионерску које се већ деле.
У новој опозиционој коалицији су и странке које су на претходним изборима ишле заједно, па су се раздвојиле на различите посланичке групе у скупштини, да би сад опет биле на истој листи, попут Еколошког устанка Александра Јовановића Ћуте и клуба Морамо – Заједно Небојше Зеленовића. У коалицији је и странка Срце, коју је основао Здравко Понош, некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије, ривал Вучићу на претходним председничким изборима као заједнички кандидат управо ове групе опозиционих странака.
На претходним парламентарним изборима главна опозициона коалиција – названа Уједињени за победу Србије – освојила је 14 одсто гласова и била укупно друга, али далеко иза СНС. Ту коалицију чинила је већина странака и покрета из предстојеће листе „Србија против насиља“, али и Народна странка, која данас није на тој листи. Те 2022. засебно су, у коалицији Морамо, ишли Не давимо Београд, Заједно за Србију и Еколошки устанак, освојивши нешто мање од пет одсто гласова.
Новоформирана коалиција тражи смену руководства Јавног сервиса Радио-телевизије Србије, свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама с националним фреквенцијама, забрану штампаних медија који садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс. Захтева се и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинк и Хепи због, како наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.

МЕДИЈСКА БОЛНА ТАЧКА Очигледно су медији за опозицију најважнија и најболнија тачка свих њихових захтева и деловања, ослоњена на тврдњу да су под контролом власти, што је својевремено био и разлог њиховог бојкота избора (2020), што је тек делимично тачно јер постоје и бројни медији који отворено подржавају и агитују за опозиционе странке. Превиђа се већ доказана чињеница да се избори не добијају путем медија, чија је улога заиста важна, већ првенствено постигнутим резултатима, програмима и кандидатима који су понуђени грађанима. Уосталом, зар није некадашњи председник Србије и Демократске странке Борис Тадић 2012. изгубио изборе иако је већина медија била под контролом његових блиских сарадника и директно њему наклоњена? Упркос томе што су медији у Србији 2012. били под контролом Тадићевог режима, тада је у тој неравноправној утакмици победио Томислав Николић и постао председник.
Данас скоро да је гротескна Тадићева судбина. Његова Социјалдемократска партија (Србија) није се нашла на заједничкој листи странака прозападне опозиције окупљених око протеста „Србија против насиља“, а пропао је и договор с Народном странком Вука Јеремића, који је, сва је прилика, остао сам, иако се препоручивао и намигивао десној страни спектра, па за некадашњег председника Србије кажу да је, по принципу „дај шта даш“, спао на Радета Басту, бившег министра који је поникао из редова ЈС Драгана Марковића Палме.
Кружи прича да је Тадић, као ветеран у политичком животу, очигледно унапред осмислио „излазну стратегију“ и покушао да преговара и с Бастом и његовим покретом Европски пут, упркос томе што готово никаквих додирних тачака немају, пре свега имајући у виду да с једне стране седи некадашњи председник ДС и Србије, а с друге бивши избацивач и неко ко је путем Твитера објављивао да је разговарао с градоначелником Кијева Виталијем Кличком, ком је пружао „пуну подршку“. Тадић је, уз фотографију са састанка с Палминим бившим министром, покушао да оправда овај састанак. „Ова фотографија је настала приликом сусрета пре око два месеца, а тај сусрет нема никакве везе са актуелним преговорима о наступу на изборима“, написао је Тадић на Иксу (Твитеру), тврдећи да се ради о „пријатељској кафи“. Демантовао је и Баста који се нада да његова пронатовска дружина (Зорана Михајловић, Драган Шормаз и он) хоће да подржи прозападну опозицију.
Тадић је наводно водио разговоре и с лидером Суверениста Сашом Радуловићем о формирању заједничке листе за предстојеће изборе, и то након што су пропали Радуловићеви разговори с Јеремићем. Али, по свему судећи, ни од тога нема ништа.
Када је реч о најављеним изборима у Београду, прва на листи новоформираног проевропског савеза биће Мила Поповић из Странке слободе и правде, док ће носиоци листе бити Добрица Веселиновић из Зелено-левог фронта и Владимир Обрадовић, који је и кандидат за градоначелника. Обрадовић је, иначе, професор на Факултету организационих наука, на којем предаје на Катедри за интердисциплинарна истраживања у менаџменту, а на претходним београдским изборима био је члан тима тадашњег кандидата за градоначелника Владете Јанковића.
Управо на овим изборима опозиција верује у победу и сматра их много важнијим од осталих (републичких, покрајинских и неких локалних), с обзиром на то да су значајан успех постигли и прошли пут. И да, ако победе, на тај начин „ломе“ власт СНС-а и на републичком нивоу. Очекује се да им садашњи градоначелник Александар Шапић из СНС, бивши прослављени ватерполиста, буде главни ривал. „Ја нисам одлазећи, ја сам долазећи градоначелник“, рекао је самоуверено Шапић када је поднео оставку на место првог човека престонице, отварајући тиме простор за расписивање ванредних избора за Скупштину града Београда. О носиоцима листе овог опозиционог блока на покрајинским изборима, како је саопштено, биће одлучено накнадно у Новом Саду.
Заједнички излазак на изборе најавио је и део опозиције с деснице – Заветници и Двери, који су формирали трећи изборни блок. Српски покрет Двери и Српска странка Заветници недавно су објавили формирање „српског државотворног блока“. Њихови лидери Бошко Обрадовић и Милица Ђурђевић Стаменковски рекли су да је тиме почело „велико национално окупљање“ које је, како су навели, отворено за све патриотске и државотворне странке, парламентарне и ванпарламентарне, као и организације и појединце.
Бошко Обрадовић сматра да опозиција на овим изборима има шансу да победи. „Мислим да је веома важно што је опозиција дошла до става да треба да идемо на изборе на свим нивоима, следећи корак је такође веома важан: договор око међусобног ненападања, да се изборимо за боље изборне услове, заједнички одбранимо изборни резултат, и за мене најважније – укрупњавање опозиције“, нагласио је Обрадовић. Он сматра да не може да се иде у једној колони и да је добро да иду као две.
Међутим, Милица Ђурђевић Стаменковски има питање: „Термин пакт о ненападању, шта то значи? Хајмо да видимо. Зашто бисмо негирали политичке разлике које међу нама постоје?“ Заветници су саопштили да „нису подржали документ пробриселске опозиције“.

ДЕСНИ ПРОБЛЕМИ Тренутни проблем за ову групацију, којој су се прикључили и неки деснооријентисани интелектуалци (Мило Ломпар, Милош Ковић, Матија Бећковић, Душан Пророковић, Зоран Чворовић, Часлав Копривица, Драгомир Анђелковић…) представља председник Новог ДСС-а Милош Јовановић, који се још није прикључио „патриотском блоку“, иако му је, наводно, нуђено да буде први на листи за парламентарне изборе, али и да коалиција НАДА добије највише мандата у Скупштини.
Један од поменутих интелектуалаца, професор Филолошког факултета Мило Ломпар, упозорио је да уколико не дође до стварања једне листе националне опозиције, интелектуалци који се сврставају на неку од страначких адреса изгубиће легитимитет да представљају националну политику и постаће обични представници одбране страначке политике.
Чак је и потпредседник и посланик Народне странке Владимир Гајић изјавио да би патриотске и државотворне странке требало заједно да наступе на изборима и да се окупе у блок који се залаже да Србија одлучно одбаци француско-немачки план за независност „Косова“.
Председник Нове ДСС на све одговара да је коалиција НАДА увек држала отворена врата за сарадњу са странкама опозиције, уз услове да не може бити никакве сарадње са „режимом Александра Вучића, који се мора развлашћивати на свим нивоима“. „Ово је више несносно, та борба за власт као за голи живот је неразумна. У нормалним, демократским државама промена власти је банална ствар, а овде после 12 година исте власти, није само банално већ и здраво“, рекао је Јовановић новинарима у Кнез Михаиловој где је коалиција НАДА почела кампању за предстојеће изборе.
Наша врата су апсолутно отворена, додао је он, понављајући да не може бити сарадње с Вучићем ни на једном нивоу после избора и свуда где се режим може сменити, треба их развлашћивати.
Социјалистичка партија Србије, која је сада у коалицији с напредњацима, најавила је самостални излазак на изборе, што се тумачи као добар „трговински аранжман“ за после избора, на шта су социјалисти увек рачунали. СНС је пак упрегла све своје снаге, потежући чак и Томислава Николића, у страху да су се њихови гласачи прилично опустили, али и да су многи незадовољни, нарочито о питању судбине Косова.
Прегруписавања и удруживања у новоименоване савезе, са све прљавијом кампањом која је већ почела, најављују тешке предизборне битке из које ће многи пред бираче изаћи рањави и етикетирани, што за Србију није ништа ново. А од таквог утиска и те како зависи и исход избора.