IZBORNI MIKSER

Preddecembarsko postrojavanje opozicije

Sva je prilika da će opozicija na izbore izaći u dve veće kolone, ali je još ostalo vremena za njihovo miksanje i preciziranje. Teška i prljava kampanja je već počela, što će uticati i na ishod izbora

Kud će, šta će, tek građani Srbije će ponovo na izbore. Od uvođenja višestranačja održano je 13 parlamentarnih izbora, od kojih je čak devet bilo raspisano pre isteka mandata poslanika. Sada imamo istu situaciju. Ni dve godine nije prošlo od prethodnih izbora, a Srbija ponovo vanredno bira, trebalo bi, 17. decembra. Poslednji opšti izbori u Srbiji održani su 3. aprila 2022, kada je započeo drugi Vučićev petogodišnji mandat na mestu predsednika, a njegova SNS odnela pobedu na izborima za poslanike u Skupštini Srbije. Vučić i SNS, samostalno ili u koaliciji, vladaju Srbijom od 2012. i do sada im vlast nije bila uzdrmana.
Kada se na Srpsku naprednu stranku gleda iz ugla opozicije, ona se doživljava kao liderska partija, uz glavnu optužbu da se u njoj za sve pita njen predsednik Aleksandar Vučić. U stranci to demantuju tvrdnjom da je problem u tome što 90 odsto članova stranke nema hrabrosti da kaže ono što misli pa većina odluka bude onakva kako predloži Vučić.
I pored utiska da je izbore iznudila opozicija, tražeći ih, a nadajući se da će ih predsednik odbiti, te tako dobiti novi argument za dalje napade na vlast, Vučićev pristanak i njihovo što brže zakazivanje kao da ih je zateklo. Jer raspisivanje izbora pre redovnog roka znači vanredne okolnosti za sve, i za učesnike i za organizatore, medije, posmatrače… Ukazom predsednika Republike raspušta se Skupština i raspisuju se izbori a od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može da protekne manje od 45, ni više od 60 dana.

HVATANJE POZICIJE To znači i predizborna komešanja, pregrupisavanja, udruživanja, ukrupnjavanja i zasebna istupanja, kako bi se zauzela što povoljnija predizborna pozicija.
Sledeći poslednja ispitivanja javnog mnjenja, koja opozicionim strankama daju veće šanse na izborima ako izađu na jednoj ili dve liste, čime bi ugrozili neprikosnovenu vlast Aleksandra Vučića i njegove SNS, grupa opozicionih stranaka najavila je zajednički nastup na izborima.
Tako se desilo da su dok je vladajuća SNS u prostorijama u Beogradu obeležavala krsnu slavu Svete Petke, predstavnici grupe stranaka proevropske opozicije, što već mesecima organizuju proteste „Srbija protiv nasilja“, saopštili da će zajedno izaći na izbore pod istoimenom listom. Ove stranke su prethodno potpisale „Dogovor za pobedu“, tj. dogovor da se na osnovu istraživanja donese odluka da li će se na izbore ići u jednoj ili više kolona proevropske opozicije. „Sva istraživanja govore da postoji velika sinergija zajedničkog delovanja“, objavile su u zajedničkom saopštenju.
Da li zbog težine dogovora i još težeg usaglašavanja, tek ova koalicija je iznedrila svojevrsan izborni kuriozitet. Umesto jednog imaće dva nosioca liste, Mariniku Tepić iz Đilasove Stranke Slobode i pravde (SSP), kao i Miroslava Aleksića iz novostvorenog Narodnog pokreta Srbije, dok će prvi na listi biti Radomir Lazović iz Zeleno-levog pokreta.
Aleksić je donedavno bio istaknuti funkcioner Narodne stranke na čijem je čelu Vuk Jeremić, bivši šef srpske diplomatije, ali je potom došlo do neslaganja njih dvojice, pa je Aleksić za sobom povukao i deo dosadašnjih predstavnika Jeremićeve stranke. Lazovića pak prati epitet večitog studenta (25 godina), pa njegovi protivnici, s podsmehom i sprdnjom, govore da će dobiti studentsku karticu, a odmah potom i penzionersku koje se već dele.
U novoj opozicionoj koaliciji su i stranke koje su na prethodnim izborima išle zajedno, pa su se razdvojile na različite poslaničke grupe u skupštini, da bi sad opet bile na istoj listi, poput Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute i kluba Moramo – Zajedno Nebojše Zelenovića. U koaliciji je i stranka Srce, koju je osnovao Zdravko Ponoš, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, rival Vučiću na prethodnim predsedničkim izborima kao zajednički kandidat upravo ove grupe opozicionih stranaka.
Na prethodnim parlamentarnim izborima glavna opoziciona koalicija – nazvana Ujedinjeni za pobedu Srbije – osvojila je 14 odsto glasova i bila ukupno druga, ali daleko iza SNS. Tu koaliciju činila je većina stranaka i pokreta iz predstojeće liste „Srbija protiv nasilja“, ali i Narodna stranka, koja danas nije na toj listi. Te 2022. zasebno su, u koaliciji Moramo, išli Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Ekološki ustanak, osvojivši nešto manje od pet odsto glasova.
Novoformirana koalicija traži smenu rukovodstva Javnog servisa Radio-televizije Srbije, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama s nacionalnim frekvencijama, zabranu štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks. Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi zbog, kako navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.

MEDIJSKA BOLNA TAČKA Očigledno su mediji za opoziciju najvažnija i najbolnija tačka svih njihovih zahteva i delovanja, oslonjena na tvrdnju da su pod kontrolom vlasti, što je svojevremeno bio i razlog njihovog bojkota izbora (2020), što je tek delimično tačno jer postoje i brojni mediji koji otvoreno podržavaju i agituju za opozicione stranke. Previđa se već dokazana činjenica da se izbori ne dobijaju putem medija, čija je uloga zaista važna, već prvenstveno postignutim rezultatima, programima i kandidatima koji su ponuđeni građanima. Uostalom, zar nije nekadašnji predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić 2012. izgubio izbore iako je većina medija bila pod kontrolom njegovih bliskih saradnika i direktno njemu naklonjena? Uprkos tome što su mediji u Srbiji 2012. bili pod kontrolom Tadićevog režima, tada je u toj neravnopravnoj utakmici pobedio Tomislav Nikolić i postao predsednik.
Danas skoro da je groteskna Tadićeva sudbina. Njegova Socijaldemokratska partija (Srbija) nije se našla na zajedničkoj listi stranaka prozapadne opozicije okupljenih oko protesta „Srbija protiv nasilja“, a propao je i dogovor s Narodnom strankom Vuka Jeremića, koji je, sva je prilika, ostao sam, iako se preporučivao i namigivao desnoj strani spektra, pa za nekadašnjeg predsednika Srbije kažu da je, po principu „daj šta daš“, spao na Radeta Bastu, bivšeg ministra koji je ponikao iz redova JS Dragana Markovića Palme.
Kruži priča da je Tadić, kao veteran u političkom životu, očigledno unapred osmislio „izlaznu strategiju“ i pokušao da pregovara i s Bastom i njegovim pokretom Evropski put, uprkos tome što gotovo nikakvih dodirnih tačaka nemaju, pre svega imajući u vidu da s jedne strane sedi nekadašnji predsednik DS i Srbije, a s druge bivši izbacivač i neko ko je putem Tvitera objavljivao da je razgovarao s gradonačelnikom Kijeva Vitalijem Kličkom, kom je pružao „punu podršku“. Tadić je, uz fotografiju sa sastanka s Palminim bivšim ministrom, pokušao da opravda ovaj sastanak. „Ova fotografija je nastala prilikom susreta pre oko dva meseca, a taj susret nema nikakve veze sa aktuelnim pregovorima o nastupu na izborima“, napisao je Tadić na Iksu (Tviteru), tvrdeći da se radi o „prijateljskoj kafi“. Demantovao je i Basta koji se nada da njegova pronatovska družina (Zorana Mihajlović, Dragan Šormaz i on) hoće da podrži prozapadnu opoziciju.
Tadić je navodno vodio razgovore i s liderom Suverenista Sašom Radulovićem o formiranju zajedničke liste za predstojeće izbore, i to nakon što su propali Radulovićevi razgovori s Jeremićem. Ali, po svemu sudeći, ni od toga nema ništa.
Kada je reč o najavljenim izborima u Beogradu, prva na listi novoformiranog proevropskog saveza biće Mila Popović iz Stranke slobode i pravde, dok će nosioci liste biti Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta i Vladimir Obradović, koji je i kandidat za gradonačelnika. Obradović je, inače, profesor na Fakultetu organizacionih nauka, na kojem predaje na Katedri za interdisciplinarna istraživanja u menadžmentu, a na prethodnim beogradskim izborima bio je član tima tadašnjeg kandidata za gradonačelnika Vladete Jankovića.
Upravo na ovim izborima opozicija veruje u pobedu i smatra ih mnogo važnijim od ostalih (republičkih, pokrajinskih i nekih lokalnih), s obzirom na to da su značajan uspeh postigli i prošli put. I da, ako pobede, na taj način „lome“ vlast SNS-a i na republičkom nivou. Očekuje se da im sadašnji gradonačelnik Aleksandar Šapić iz SNS, bivši proslavljeni vaterpolista, bude glavni rival. „Ja nisam odlazeći, ja sam dolazeći gradonačelnik“, rekao je samouvereno Šapić kada je podneo ostavku na mesto prvog čoveka prestonice, otvarajući time prostor za raspisivanje vanrednih izbora za Skupštinu grada Beograda. O nosiocima liste ovog opozicionog bloka na pokrajinskim izborima, kako je saopšteno, biće odlučeno naknadno u Novom Sadu.
Zajednički izlazak na izbore najavio je i deo opozicije s desnice – Zavetnici i Dveri, koji su formirali treći izborni blok. Srpski pokret Dveri i Srpska stranka Zavetnici nedavno su objavili formiranje „srpskog državotvornog bloka“. Njihovi lideri Boško Obradović i Milica Đurđević Stamenkovski rekli su da je time počelo „veliko nacionalno okupljanje“ koje je, kako su naveli, otvoreno za sve patriotske i državotvorne stranke, parlamentarne i vanparlamentarne, kao i organizacije i pojedince.
Boško Obradović smatra da opozicija na ovim izborima ima šansu da pobedi. „Mislim da je veoma važno što je opozicija došla do stava da treba da idemo na izbore na svim nivoima, sledeći korak je takođe veoma važan: dogovor oko međusobnog nenapadanja, da se izborimo za bolje izborne uslove, zajednički odbranimo izborni rezultat, i za mene najvažnije – ukrupnjavanje opozicije“, naglasio je Obradović. On smatra da ne može da se ide u jednoj koloni i da je dobro da idu kao dve.
Međutim, Milica Đurđević Stamenkovski ima pitanje: „Termin pakt o nenapadanju, šta to znači? Hajmo da vidimo. Zašto bismo negirali političke razlike koje među nama postoje?“ Zavetnici su saopštili da „nisu podržali dokument probriselske opozicije“.

DESNI PROBLEMI Trenutni problem za ovu grupaciju, kojoj su se priključili i neki desnoorijentisani intelektualci (Milo Lompar, Miloš Ković, Matija Bećković, Dušan Proroković, Zoran Čvorović, Časlav Koprivica, Dragomir Anđelković…) predstavlja predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović, koji se još nije priključio „patriotskom bloku“, iako mu je, navodno, nuđeno da bude prvi na listi za parlamentarne izbore, ali i da koalicija NADA dobije najviše mandata u Skupštini.
Jedan od pomenutih intelektualaca, profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar, upozorio je da ukoliko ne dođe do stvaranja jedne liste nacionalne opozicije, intelektualci koji se svrstavaju na neku od stranačkih adresa izgubiće legitimitet da predstavljaju nacionalnu politiku i postaće obični predstavnici odbrane stranačke politike.
Čak je i potpredsednik i poslanik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio da bi patriotske i državotvorne stranke trebalo zajedno da nastupe na izborima i da se okupe u blok koji se zalaže da Srbija odlučno odbaci francusko-nemački plan za nezavisnost „Kosova“.
Predsednik Nove DSS na sve odgovara da je koalicija NADA uvek držala otvorena vrata za saradnju sa strankama opozicije, uz uslove da ne može biti nikakve saradnje sa „režimom Aleksandra Vučića, koji se mora razvlašćivati na svim nivoima“. „Ovo je više nesnosno, ta borba za vlast kao za goli život je nerazumna. U normalnim, demokratskim državama promena vlasti je banalna stvar, a ovde posle 12 godina iste vlasti, nije samo banalno već i zdravo“, rekao je Jovanović novinarima u Knez Mihailovoj gde je koalicija NADA počela kampanju za predstojeće izbore.
Naša vrata su apsolutno otvorena, dodao je on, ponavljajući da ne može biti saradnje s Vučićem ni na jednom nivou posle izbora i svuda gde se režim može smeniti, treba ih razvlašćivati.
Socijalistička partija Srbije, koja je sada u koaliciji s naprednjacima, najavila je samostalni izlazak na izbore, što se tumači kao dobar „trgovinski aranžman“ za posle izbora, na šta su socijalisti uvek računali. SNS je pak upregla sve svoje snage, potežući čak i Tomislava Nikolića, u strahu da su se njihovi glasači prilično opustili, ali i da su mnogi nezadovoljni, naročito o pitanju sudbine Kosova.
Pregrupisavanja i udruživanja u novoimenovane saveze, sa sve prljavijom kampanjom koja je već počela, najavljuju teške predizborne bitke iz koje će mnogi pred birače izaći ranjavi i etiketirani, što za Srbiju nije ništa novo. A od takvog utiska i te kako zavisi i ishod izbora.