Dvadeset godina ljubavi za živu umetnost

Jubilarno 20. izdanje festivala
Čembalo, živa umetnost – Ars vivendi clavicembalum

U sredini koja istorijski nema tradiciju baroka a ni čembala, ovakav jubilej je veliki događaj i znak da prava ljubav i upornost ipak donesu rezultate. U početku nije bilo ni odgovarajućih instrumenata, pa je najveći broj koncerata izveden na čembalima naših graditelja Marija i Kristijana Bjelanovića. Situacija se tokom godina menjala, čembala su dolazila u Beograd, dok Bjelanovići stalno i neumorno predstavljaju podršku festivalu

Jubilarno dvadeseto izdanje festivala Čembalo, živa umetnost – Ars vivendi clavicembalum održano je od 29. oktobra do 17. novembra u različitim beogradskim koncertnim prostorima, osim u predivnoj sali Skupštine grada, koju je pre nekoliko godina tada novoizabrani gradonačelnik zabranio za koncerte klasične muzike. Ničim izazvan i neznano zašto, ali to je neka druga priča. U sredini koja istorijski nema tradiciju baroka a ni čembala, ovakav jubilej je veliki događaj i znak da prava ljubav i upornost ipak donesu rezultate. U početku nije bilo ni odgovarajućih instrumenata, pa je najveći broj koncerata izveden na čembalima naših graditelja Marija i Kristijana Bjelanovića. Situacija se tokom godina menjala, čembala su dolazila u Beograd, dok Bjelanovići stalno i neumorno predstavljaju podršku festivalu. Urednica Muzičkog programa KCB Ljubica Solunac, i saradnica muzičkog programa Damjana Njegić potrudile su se i uspele da ovaj jubilarni festival uspe uprkos svemu što nas ometa, lokalno i globalno.

Festival je obuhvatio nekoliko programskih celina – resitala stranih i domaćih muzičara posvećenih klasičnim i savremenim kompozicijama, kamernih koncerata, obeležavanje četiri decenije rada autora ovih redova – Smiljke Isaković, ali i 20 godina ansambla Beogradski barok, koji je zatvorio festival u prostoru Bitef teatra. Paralelno, ciklus razgovora O čembalu… – razgovori s našim renomiranim čembalistima – dostupan je na jutjub kanalu Kulturnog centra Beograda. Poseban akcenat stavljen je na majstorske kurseve gostujućih čembalista koji su pripremili mlade čembaliste, učenike i studente, za nastup u okviru festivalskog koncertnog programa.

Festival je u Galeriji Artget otvorila italijanska čembalistkinja Kjara Katani, koja predaje čembalo na Konzervatorijumu u Kozenci i na Konzervatorijumu u Bolonji. Resital je obuhvatio kompozitore 18. veka, Italijane Sartija i Kerubinija, zatim Nemce Hasea i Bahovog sina Karl Filip Emanuela (impresivna Virtemberška sonata br. 1 – galantnog razuđenog stila). U istom prostoru nastupili su 14. novembra polaznici majstorskog kursa, ali i mlada čembalistkinja Mej Mansuri sa flautistkinjom Alenkom Klobučar u programu pretežno posvećenom nemačkom baroknom autoru Georgu Mufatu. Galerija SANU je otvorila vrata u dva četvrtka. Francuski čembalista Ežen Mikelanđeli je 2. novembra predstavio dela iz Boan manuskripta, najvažnijeg izvora francuske muzike za čembalo 17.veka, koji se nalazi u Nacionalnom biblioteci u Parizu. Kompozitorima – osnivačima francuske čembalske škole Luju Kuprenu i Žaku Šampionu de Šambonijeru – dodati su Nemac Froberger i Italijan Freskobaldi, koji su takođe uticali na stvaranje posebnog stila interpretacije u Francuskoj 17. veka.

Iste večeri čuli smo koncerte za dva čembala J. S. Baha u izvođenju Svetlane Stojanović Kutlače, Anastasije Marković Todorić, Emilije Miodrag, Tine Nojcer i Marijane Hrašovec, uz gudački ansambl (Jelena Rokvić i Vera Ilić, violine, Jovana Kovačević, viola, Filip Milinković, violončelo i Magdalena Rančić, kontrabas). U SANU je 9. novembra nastupio francuski čembalista Stefan Beši sa programom Francusko zlatno doba muzike za čembalo (Danglber, Ramo, Difli), za razliku od Boan rukopisa ovo je bio razvijeni barok, koji skoro prelazi u klasicizam i klasični manirizam. Na ovom festivalu je francuska muzika predstavljena u svom punom sjaju, što se inače retko dešava. Najavljena Muzika za čembalo i pijano-forte je otkazana iz tehničkih razloga.

Razigrani koncert Evropa igra – 40 godina sa čembalom priredila je 7. novembra u Etnografskom muzeju Smiljka Isaković sa kolegom perkusionistom Andrijom Sagićem. Sličnu ideju imala je Sofija Perović sa programom Jeste li za ples? u Domu Vojske 10. novembra, ali uz potpuno različit pristup izabranim stilizovanim igrama iz svita Ramoa, Baha, Kleramboa, Hendla, koje publiku nisu naterale na ples. Tu se našao, kao zalutao, i naš Miloš Petrović, da preseče program koji je bez pauze trajao prilično dugo. U drugom delu večeri u Domu Vojske Milan Popović se uhvatio u koštac sa opusom za čembalo modernog češkog autora Bohuslava Martinua, sa gostima – Iva Milošević (flauta), Isidora Marjanović (violina) – u Promenadama za violinu, flautu i čembalo. Komadi Sonata i Dva empromptija za solo čembalo zvučali su neobarokno i neobavezno, dok je veče zaokruženo Koncertom za čembalo i mali orkestar (Umetnički ansambl MO S. Binički sa dirigentom Dijanom Cvetković i pijanistkinjom Jasnom Tucović, koja je izvrsno iskoristila svoje male zvučne momente).

Završnica festivala posvećena je J. S. Bahu, koncertom u Bitef teatru kojim se obeležavalo 20 godina ansambla Beogradski barok. Nastupili su u sastavu: Karolina Beter (traverzo flauta), Katarina Aleksić i Katarina Popović (barokne violine), Rastko Popović (barokna viola), Srđan Stanić (viola da gamba), Jovana Topalov (čembalo). Njima su se pridružili Ana Cvetković Stojnić (sopran), Milan Obradović (bariton) i Marko Živković (tenor) kako bi izveli čuvenu Bahovu Kantatu o kafi. Pošto je ova skeč-kantata koju je Bah napisao kao muzički vic, o ocu koji brani ćerci da pije kafu, bila u centru programa, na scenu su smešteni rekviziti koji odgovaraju kafani, a muzičari su improvizovali lagani govorni dijalog u kome su učestvovali violista i tenor obučen u kelnera. Simpatičan pokušaj kombinacije igrokaza i klasičnog koncerta. Osim kantate, izvedeni su Sonata za viola da gambu i čembalo obligato br. 2 i Koncert za čembalo i gudače u ef-molu. Suva akustika teatra, pogodna za govor, ali ne i muziku, upila je zvuk čembala, koje je često zvučalo tupo i nejako. Gudački deo ansambla potrudio se da pobedi zvučni hendikep sale, zvučali su skladno i poletno i trebalo im je pružiti priliku za više samostalnog muziciranja, a ne samo kao pratnja. Centralni deo, Kantata o kafi, publika je mogla da prati kroz štampani dvojezični tekst. Milan Obradović se istakao u arijama i rečitativima strogog oca, a Ana Cvetković Stojnić plenila je, osim izvanredne interpretacije, i retkim scenskim šarmom. Simpatičan kraj festivala, na kome su prikazani mnogi aspekti čembalskog repertoara, koji kod nas još uvek treba da se mnogo više otkriva i predstavlja.

Festival su podržali Grad Beograd, Austrijski kulturni forum u Beogradu, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Udruženje muzičkih umetnika Srbije, SANU, Etnografski muzej, Bitef Teatar, Umetnički ansambl MO Stanislav Binički i Medija centar Odbrana, Fakultet muzičke umetnosti, Muzička škola Josip Slavenski, Kristijan Bjelanović – graditelj čembala, Alma Quattro. Pozdravljamo sve koji su pomogli i pozivamo da im se pridruže još mnogi ljubitelji lepe muzike i zvonkog zvuka čembala.