ŠVEDSKA NAPADNUTA IZNUTRA

Talas nasilja u najvećoj skandinavskoj zemlji naveo je vladu u Stokholmu da u pomoć policiji pozove vojsku i najavi odlučne mere da se to zlo zaustavi

U iščekivanju formalnog ulaska u NATO (fale samo obećani parafi Mađarske i Turske), od kog očekuje da je osigura od napada spolja, Švedska je napadnuta iznutra talasom nasilja, obeleženim brutalnim ubistvima u obračunima kriminalnih bandi, u kojima se, kao izvršioci najtežih zločina, pojavljuju i tinejdžeri. Stiglo se dotle da je, po odluci vlade, u pomoć policiji priskočila i vojska, a plan je i da se hitnim izmenama krivičnog zakona i drugim merama to zlo saseče. Mračnu sliku aktuelnog stanja u toj nekad mirnoj i uzornoj „državi blagostanja“ ovih dana je pred javnost „izložio“ premijer Ulf Kristerson, rekavši da je „sadašnji talas nasilja bez presedana u Švedskoj, ali i u Evropi: nijedna zemlja nema tako dramatičnu situaciju kao mi“.

„CRNI SEPTEMBAR“ Tokom septembra u Švedskoj je ubijeno 12 ljudi, što je najtragičniji bilans od decembra 2019, a sve žrtve su pale u obračunima kriminalnih grupa, pretežno sastavljenih od doseljenika, koje, kako se procenjuje, imaju više od 30.000 članova. Lane su u pucnjavama stradale 64 osobe, što je bilo više nego u Danskoj, Norveškoj i Finskoj zajedno. „Situacija u Švedskoj nije bila ovako opasna još od 1945. godine“, izjavio je Jale Poljarevijus, šef policije za region srednje Švedske, kom pripada i prestonica Stokholm, čiji su rubni delovi, u kojima je dosta, starih i novih, imigranata, puni ulica za izbegavanje zbog tamošnjeg nasilja.
Najbrutalniji obračuni su prošlog meseca zabeleženi u Upsali, sedamdesetak kilometara udaljenoj od Stokholma, gde je sedište najstarijeg univerziteta u Skandinaviji. Zbog revolveraških obračuna i bombaških napada, „rastegnutih“ na nekoliko dana, roditelji su izbegavali da šalju decu u školu, da ne bi postala mete unakrsne vatre klasičnih mafijaških razračunavanja, u kojima su akteri bili i naoružani dečaci od 14 i 16 godina. Angažovanje tinejdžera za kriminalne radnje u Švedskoj je postalo trend, čemu je uzrok blaga kaznena politika: maloletne ubice, prema važećim zakonima, bivaju osuđene na dve, tri ili najviše četiri godine zatvora.
Prema navodima medija, od tri najveće bande, uveliko angažovane u švercu droge i oružja, najveću vodi Kurd sa pasošima Švedske i Turske Java Mađid (37), koji svojom „vojskom“ kriminalaca komanduje iz Istanbula, gde, navodno, živi u jednom elitnom naselju. Za njim je raspisana međunarodna poternica, čiji je efekat neizvestan zbog toga što švedska i turska država nemaju međusobni sporazum o izručenju. Osim toga, ima mišljenja da zvanična Ankara, odavno uverena da je Švedska previše tolerantna prema neprijateljima Turske, i nije mnogo zainteresovana da juri one koji smetaju Šveđanima.
Kriminalne grupe odavno muče Švedsku. Mnogi njeni građani se pribojavaju da ono što se trenutno događa nije vrh problema i plaše se dalje eskalacije nasilja. Kristersonova vlada desnog centra je, prošle jeseni, kad je preuzela vlast, obećala odlučan obračun s kriminalom, ali stanje na terenu pokazuje da u tome nije uspela. Nova koalicija je prethodno svu krivicu za pogoršanu bezbednost u zemlji svaljivala na dugovladajuće socijaldemokrate, optužujući ih za „neodgovornu politiku migracija i neuspešnu integraciju primljenih izbeglica“.
U Švedskoj, sa 10,5 miliona stanovnika, dvadeset procenata čine nerođeni u toj nordijskoj zemlji. Podaci govore da je upravo to populacija s najvećim procentom kriminalaca, i da je nasilja najviše u sredinama gde živi dosta doseljenika. Upravo u toj statistici, prema mnogim ocenama, nalaze se ključni razlog naglog skoka popularnosti Švedskih demokrata, antiimigrantske stranke s nacističkim korenom, partije koja je prošle jeseni, osvojivši najviše glasova na parlamentarnim izborima (posle tradicionalno najjačih socijaldemokrata), postala oslonac Kristersonove koalicione vlade u koju nije želela da uđe. Raširene su prognoze da će podrška birača Švedskim demokratama i dalje rasti zbog njenog čvrstog stava da država treba da bude više odbojna prema izbeglicama i manje izdašna davanju raznih beneficija doseljenicima. Neki joj već predviđaju pobedu na novim izborima.

ŠTA DALJE? Upravo formirani krizni štab, u koji su osim premijera i ministara ušli najodgovorniji kadrovi iz policije, sudstva, tužilaštva, prosvete i sektora socijalne zaštite, svestan je da dosadašnji način borbe protiv organizovanog kriminala nije adekvatan i da se mora preći na novi, zasnovan na oštrijem kažnjavanju nasilnika i svih vrsta kriminala. Jasno je, takođe, da se situacija neće brzo preokrenuti, odnosno da će, dok ne bude bolje, verovatno biti i još gore.
Premijer Kristerson je kazao da je njegova zemlja spremna da prihvati pomoć i iskustva susednih nordijskih država, koje ne kriju zabrinutost da bi se talas kriminala iz Švedske mogao razliti i na njihove teritorije. Tu je i ideja da se doseljenici ogrezli u kriminalu, koji nemaju švedske „papire“, deportuju iz Švedske. Prema Kristersonovim rečima, policija i vojska treba brzo da nađu što efikasnije forme saradnje za borbu protiv kriminala, jer vojska, po zakonu, u pomaganju policiji ne može koristiti silu, osim u slučaju terorističkih napada ili rata.
„Vojska bi trebalo da pomogne u identifikaciji kriminalnih grupa, da za policiju sprovodi tehničke istrage, kao i da joj obezbeđuje opremu, specijaliste i analitičke kapacitete“, rekao je ministar pravde Gunar Stromer, podvlačeći da se takve njene aktivnosti ne bi kosile s važećim propisima.
Među hitnim merama uzetim u razmatranje je davanje policiji prava da prisluškuje sumnjive, kao i uvođenje instituta zaštićenog svedoka kako bi se, u zamenu za blažu kaznu, raniji prestupnici naveli da svedoče protiv glavnih kriminalnih bosova. Policija je zatražila i neograničeno pravo na racije i pretrese, što je već praksa u susednoj Danskoj koja, takođe, više nije mirna zemlja kao nekada. Po svemu sudeći, vrlo brzo će uslediti i izmene krivičnog zakona kojima će se za kriminalce predvideti znatno duže zatvorske kazne od dosadašnjih. Iako je premijer Kristerson nedavno izjavio da „švedski zakoni nisu pravljeni da se bave ratovima bandi i tinejdžerima kriminalcima“, njegova vlada je sada prinuđena da napravi zaokret, a u cilju vraćanja mira građanima i sigurnosti zemlji.
Pojedini analitičari, iako ne odbacuju potrebu veće „strogoće“ u odnosu na nabujali kriminal, smatraju da bi vlada, a u istom cilju, morala više da se pozabavi uzrocima nasilja i da ih eliminiše. Kao važnu meru predlažu odlučniju borbu protiv siromaštva dece, posebno one doseljeničke, koja lako upada u kandže organizovanog kriminala. Traže, takođe, više para za sportske centre i omladinske klubove, kao mesta koja će najmlađe odvlačiti od sve nemirnijih ulica na kojima su čista kolateralna šteta.
Sporenja nema oko potreba da se na narasli kriminal mora udariti odlučno i bez oklevanja, jer rašireno nasilje nije jedini bezbednosni problem Švedske. Treba podsetiti da je ova zemlja, posle nekoliko slučajeva spaljivanja Kurana u Stokholmu, letos bila zasuta pretnjama različitih islamskih grupa i pojedinaca. Tim povodom je nacionalna služba bezbednosti SEPO saopštila da je rizik od terorizma u Švedskoj sada na trećem nivou skale od pet podelaka.