ШВЕДСКА НАПАДНУТА ИЗНУТРА

Талас насиља у највећој скандинавској земљи навео је владу у Стокхолму да у помоћ полицији позове војску и најави одлучне мере да се то зло заустави

У ишчекивању формалног уласка у НАТО (фале само обећани парафи Мађарске и Турске), од ког очекује да је осигура од напада споља, Шведска је нападнута изнутра таласом насиља, обележеним бруталним убиствима у обрачунима криминалних банди, у којима се, као извршиоци најтежих злочина, појављују и тинејџери. Стигло се дотле да је, по одлуци владe, у помоћ полицији прискочила и војска, а план је и да се хитним изменама кривичног закона и другим мерама то зло сасече. Мрачну слику актуелног стања у тој некад мирној и узорној „држави благостања“ ових дана је пред јавност „изложио“ премијер Улф Кристерсон, рекавши да је „садашњи талас насиља без преседана у Шведској, али и у Европи: ниједна земља нема тако драматичну ситуацију као ми“.

„ЦРНИ СЕПТЕМБАР“ Током септембра у Шведској је убијено 12 људи, што је најтрагичнији биланс од децембра 2019, а све жртве су пале у обрачунима криминалних група, претежно састављених од досељеника, које, како се процењује, имају више од 30.000 чланова. Лане су у пуцњавама страдале 64 особе, што је било више него у Данској, Норвешкој и Финској заједно. „Ситуација у Шведској није била овако опасна још од 1945. године“, изјавио је Јале Пољаревијус, шеф полиције за регион средње Шведске, ком припада и престоница Стокхолм, чији су рубни делови, у којима је доста, старих и нових, имиграната, пуни улица за избегавање због тамошњег насиља.
Најбруталнији обрачуни су прошлог месеца забележени у Упсали, седамдесетак километара удаљеној од Стокхолма, где је седиште најстаријег универзитета у Скандинавији. Због револверашких обрачуна и бомбашких напада, „растегнутих“ на неколико дана, родитељи су избегавали да шаљу децу у школу, да не би постала мете унакрсне ватре класичних мафијашких разрачунавања, у којима су актери били и наоружани дечаци од 14 и 16 година. Ангажовање тинејџера за криминалне радње у Шведској је постало тренд, чему је узрок блага казнена политика: малолетне убице, према важећим законима, бивају осуђене на две, три или највише четири године затвора.
Према наводима медија, од три највеће банде, увелико ангажоване у шверцу дроге и оружја, највећу води Курд са пасошима Шведске и Турске Јава Мађид (37), који својом „војском“ криминалаца командује из Истанбула, где, наводно, живи у једном елитном насељу. За њим је расписана међународна потерница, чији је ефекат неизвестан због тога што шведска и турска држава немају међусобни споразум о изручењу. Осим тога, има мишљења да званична Анкара, одавно уверена да је Шведска превише толерантна према непријатељима Турске, и није много заинтересована да јури оне који сметају Швеђанима.
Криминалне групе одавно муче Шведску. Многи њени грађани се прибојавају да оно што се тренутно догађа није врх проблема и плаше се даље ескалације насиља. Кристерсонова влада десног центра је, прошле јесени, кад је преузела власт, обећала одлучан обрачун с криминалом, али стање на терену показује да у томе није успела. Нова коалиција је претходно сву кривицу за погоршану безбедност у земљи сваљивала на дуговладајуће социјалдемократе, оптужујући их за „неодговорну политику миграција и неуспешну интеграцију примљених избеглица“.
У Шведској, са 10,5 милиона становника, двадесет процената чине нерођени у тој нордијској земљи. Подаци говоре да је управо то популација с највећим процентом криминалаца, и да је насиља највише у срединама где живи доста досељеника. Управо у тој статистици, према многим оценама, налазе се кључни разлог наглог скока популарности Шведских демократа, антиимигрантске странке с нацистичким кореном, партије која је прошле јесени, освојивши највише гласова на парламентарним изборима (после традиционално најјачих социјалдемократа), постала ослонац Кристерсонове коалиционе владе у коју није желела да уђе. Раширене су прогнозе да ће подршка бирача Шведским демократама и даље расти због њеног чврстог става да држава треба да буде више одбојна према избеглицама и мање издашна давању разних бенефиција досељеницима. Неки јој већ предвиђају победу на новим изборима.

ШТА ДАЉЕ? Управо формирани кризни штаб, у који су осим премијера и министара ушли најодговорнији кадрови из полиције, судства, тужилаштва, просвете и сектора социјалне заштите, свестан је да досадашњи начин борбе против организованог криминала није адекватан и да се мора прећи на нови, заснован на оштријем кажњавању насилника и свих врста криминала. Јасно је, такође, да се ситуација неће брзо преокренути, односно да ће, док не буде боље, вероватно бити и још горе.
Премијер Кристерсон је казао да је његова земља спремна да прихвати помоћ и искуства суседних нордијских држава, које не крију забринутост да би се талас криминала из Шведске могао разлити и на њихове територије. Ту је и идеја да се досељеници огрезли у криминалу, који немају шведске „папире“, депортују из Шведске. Према Кристерсоновим речима, полиција и војска треба брзо да нађу што ефикасније форме сарадње за борбу против криминала, јер војска, по закону, у помагању полицији не може користити силу, осим у случају терористичких напада или рата.
„Војска би требало да помогне у идентификацији криминалних група, да за полицију спроводи техничке истраге, као и да јој обезбеђује опрему, специјалисте и аналитичке капацитете“, рекао је министар правде Гунар Стромер, подвлачећи да се такве њене активности не би косиле с важећим прописима.
Међу хитним мерама узетим у разматрање је давање полицији права да прислушкује сумњиве, као и увођење института заштићеног сведока како би се, у замену за блажу казну, ранији преступници навели да сведоче против главних криминалних босова. Полиција је затражила и неограничено право на рације и претресе, што је већ пракса у суседној Данској која, такође, више није мирна земља као некада. По свему судећи, врло брзо ће уследити и измене кривичног закона којима ће се за криминалце предвидети знатно дуже затворске казне од досадашњих. Иако је премијер Кристерсон недавно изјавио да „шведски закони нису прављени да се баве ратовима банди и тинејџерима криминалцима“, његова влада је сада принуђена да направи заокрет, а у циљу враћања мира грађанима и сигурности земљи.
Поједини аналитичари, иако не одбацују потребу веће „строгоће“ у односу на набујали криминал, сматрају да би влада, а у истом циљу, морала више да се позабави узроцима насиља и да их елиминише. Као важну меру предлажу одлучнију борбу против сиромаштва деце, посебно оне досељеничке, која лако упада у канџе организованог криминала. Траже, такође, више пара за спортске центре и омладинске клубове, као места која ће најмлађе одвлачити од све немирнијих улица на којима су чиста колатерална штета.
Спорења нема око потреба да се на нарасли криминал мора ударити одлучно и без оклевања, јер раширено насиље није једини безбедносни проблем Шведске. Треба подсетити да је ова земља, после неколико случајева спаљивања Курана у Стокхолму, летос била засута претњама различитих исламских група и појединаца. Тим поводом је национална служба безбедности СЕПО саопштила да је ризик од тероризма у Шведској сада на трећем нивоу скале од пет поделака.