СТВАРАЊЕ ПРАВЕДНИЈЕГ СВЕТА И ОТПОР ЗАПАДУ

Пише др Срђан Перишић

Владимир Кршљанин Нови свет дефинише паралелно руском теоријском синтагмом „праведни мултиполарни систем“ и кинеском „заједница заједничке судбине човечанства“

Књига Нови свет (ИТВ центар плус) српског дипломате, политичара и песника Владимира Кршљанина једно је од ретких српских штива овог времена која разумеју шта се догађа у свету, како у међународним односима, тако и на унутрашњем плану српског друштва и државе.
Књига представља збирку ауторових научних радова објављених у политиколошким часописима Национални интерес и Аргументи, приказа књига, ауторових текстова објављених у дневним новинама Политика, Ало и недељнику Печат, излагања на трибинама и округлим столовима Српско-руског братства, излагања на међународним конференцијама, промоцијама књига, ауторових текстова на порталима Факти, Балканист и др. Текстови, којих укупно има 65 – објављени су у периоду од 2018. до 2023. године.
Текстови у књизи су, дакле, објављени у последњих пет година, у времену када се свет увелико нашао на прелому епоха, у културно-цивилизацијском, геополитичком и сваком другом погледу. Управо, аутор овом збирком жели да предочи српској јавности да су промене у свету тектонске, парадигматичне и епохалне. Кршљанин истиче да промене нису почеле ових година, већ раније – српским отпором агресији и деструкцији НАТО-а 1999. године. Данас тај отпор Западу у стварању новог, праведнијег света предводе Русија и Кина.
Кршљанин наглашава да је Запад „деформација и антипод људске цивилизације, олигархијска диктатура, која користи материјално богатство и злочинима стечену и одржавану моћ да у систему лажне демократије масовно уништава људске животе, достојанство и заједницу, ради остваривања својих себичних циљева, угрожавајући тако и опстанак људске врсте и ширење Логоса у Васиони“.
С тим у вези, Кршљанин одређује појам нови свет као „нову епоху историје човечанства, која започиње, у којој улогу предводника или најутицајнијих фактора имају Русија и Кина“. Стварање новог света уједно представља и крај многовековне светске доминације Запада, односно крај „светске диктатуре криминалне западне олигархије, и у политичком и у цивилизацијском смислу“.
У књизи Кршљанин кроз текстове уочава оно што многи српски интелектуалци и политичари још нису, а то је да политичка, економска и културна глобализација, или једним именом унификација света, заснована на идеологији либерализма, доживљава свој крај – све због отпора. Јављају се отпори свођењу човека на индивидуу која поседује само нагоне, ослобођењу вредности и идентитета. У међународним односима се јавља отпор глобалистима (либералима) који већ 50 година одбацују национални суверенитет, сматрајући га застарелим принципом регулисања међународних односа.
Аутор у књизи исказује суверенистички и реалистички приступ схватању политике и међународних односа. Залаже се за примат националног суверенитета у међународним односима, и за њега изнад националног суверенитета, изнад државе не постоји ништа, не постоје никакве наднационалне и глобалне организације.
Кршљанин нови свет дефинише паралелно руском теоријском синтагмом „праведни мултиполарни систем“ и кинеска „заједница заједничке судбине човечанства“. С тим у вези, за аутора је хегемонија Сједињених Америчких Држава, која је била војни и политички заштитник глобализације, одавно завршена. Мултиполарни поредак се, као поредак не само више светских сила него и као поредак више цивилизација и култура – уздиже, а криза моћи Запада је више него изражена – без обзира што САД то не желе да признају изазивајући разне конфликте по свету.
Писац у својој књизи снажно апострофира да је Русија сакупила снагу да се супротстави Западу и његовој антиљудској идеологији либерализма јер је у својој основи „саборно уједињена у тежњи ка општем добру“. Наспрам тога, друштва на Западу су поцепана и међусобно сукобљена – „на левицу и десницу, безброј политичких партија, удружења, мафијашких кланова, тајних друштава… Прави владари из сенке корумпирају ту наказну политичку сцену и претварају је у луткарско позориште, које се јавно назива ‘либерална демократија’ и свима силом намеће“.
Кршљанин препознаје и отпор Кине, која својим конфучијанизмом тежи општем добру и саборности, што заједно са руском саборношћу и православном духовношћу представља идејни и синергијски отпор Западу.
Изградња мултиполарног света, према аутору, даје снагу и могућност да хришћански, а пре свега православни човек, као носилац христољубивог човекољубља – успостави друштво и поредак супротан Западу, који је до сада одбацио све традиционалне и поготово хришћанске идентитете, ако их је икад и поседовао.
У књизи се недвосмислено залаже да Србија постане савезник Русије не само на прагматичним основама него и у идејном, цивилизацијском и геополитичком погледу.

Из рецензије