Lupa nad Belom kućom

Da li koruptivne veze Bajdenove porodice, posebno one povezane sa Ukrajinom, ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD, ali i bezbednost širom svetu?

Populističko krilo Republikanske stranke nastavlja da zadaje udarce u Kongresu. Tanka većina koju su republikanci osvojili na izborima na sredini predsedničkog mandata 2022. godine nije dovoljna za zamašne zakonodavne poduhvate – koji bi uostalom propali s obzirom na to da demokrate imaju većinu u Senatu – ali jeste dovoljna da se prodrma status kvo i naruši opšta podrška predstavnika obeju stranaka omiljenim projektima establišmenta.
Pokrenuta je procedura opoziva (impičmenta) predsednika Džozefa Bajdena. Cilj je da se ispita mreža prodaje uticaja u koju su navodno uključeni predsednikov sin Hanter i braća Džejms i Frenk Bajden. Imajući u vidu da je za uspešan opoziv potrebna dvotrećinska većina u Senatu, konačan uspeh procedure praktično je isključen.
Privremeno usvojeno rešenje za finansiranje vlade nije uključilo sredstva za dalju vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini. Na kraju, smenjen je predsedavajući Predstavničkom domu američkog Kongresa Kevin Makarti.

UKRAJINSKI PROBLEM? NIJE NAŠA STVAR U isto vreme znatno se promenilo i raspoloženje glasača. Prema istraživanju javnog mnjenja koje su sproveli Rojters i Ipsos početkom oktobra među glasačima obe političke stranke opada raspoloženje za dalju podršku Ukrajini. Svega 41 odsto ispitanika saglasno je da bi Vašington „trebalo da obezbedi oružje Ukrajini“, 35 odsto je protiv, dok ostali nisu sigurni. Kada su prošlog puta ispitanicima postavljena ova pitanja u maju, 46 je podržavalo nastavak slanja oružane pomoći, dok je 29 odsto bilo protiv. Opadanje podrške za dalje pomaganje Ukrajini primetno je među glasačima obe stranke. Kod demokrata je zabeležen pad sa 61 na 52 odsto, dok je kod republikanaca pad manji jer je i početni entuzijazam bio tanji – sa 39 odsto u maju na 35 odsto polovinom oktobra. Čak 56 odsto republikanski opredeljenih učesnika u ispitivanju saglasno je da ukrajinski problemi „nisu naša stvar i ne bi trebalo da se mešamo“.
Metež u Kongresu i ovo i slična istraživanja javnog mnjenja (brojevi se ponegde razlikuju, međutim, trend koji upućuje na zamor od bavljenja Ukrajinom je svugde primetan) potvrđuju da je glasačka baza republikanaca mnogo bliža populističkom opredeljenju nego tradicionalnom republikanskom establišmentu. Na to, uostalom, upućuje i dosadašnji tok kampanje za republikanske unutarstranačke izbore. Za razliku od podrške Ukrajini, otvaranje istražnog postupka u vezi s navodnom korupcijom američkog predsednika Džozefa Bajdena je tema koja ima široku podršku republikanskih članova Predstavničkog doma, čiji je donedavno predsedavajući Kevin Makarti izjavio polovinom septembra da „ove optužbe o zloupotrebi moći, prikrivanju i korupciji opravdavaju dalju istragu“ u tom telu.

PROCEDURA S POLITIČKIM POSLEDICAMA Makarti je 13. septembra izjavio da je naložio nadzornom telu Predstavničkog doma da „otvori formalnu istražnu proceduru impičmenta“. Bela kuća je označila ovaj potez kao zloupotrebu političke moći, pošto se istraga otvara u vreme kada se razbuktava kampanja za predsedničke izbore iduće godine.
Procedura se nastavlja s nizom otkrića i sudskih procedura protiv predsednikovog sina Hantera Bajdena (videti članak „Predsednički procesi“ u broju 773) u vezi s navodnom trgovinom uticajem.
U brojnim poslovnim kontaktima Hanter Bajden je ukazivao na mogućnost privilegovanog pristupa njegovom ocu, koji je obavljao dužnosti potpredsednika SAD i senatora. Suprotstavljene strane američke stranačke politike na različite načine sagledavaju opravdanost pokretanja procedure. Prodemokratski mediji i komentatori i dalje ukazuju da ne postoje dokazi koji neposredno povezuju Džozefa Bajdena sa poslovnim pregovorima članova njegove porodice, odnosno da ne postoje neposredni dokazi koji upućuju da je lično primao mito. Standardi dokazivanja podižu se i spuštaju zavisno od političke naklonosti. Uostalom, nema sumnje da je najuže Bajdenovo okruženje bilo daleko veštije od raskalašne korumpiranosti Boba Menandeza, koji je, uprkos ranijem procesu protiv njega, u sopstvenoj kući držao nekoliko kilograma zlatnih poluga i poveću količinu gotovine.
Kao što smo naglasili, zbog rasporeda snaga u Senatu gotovo je izvesno da procedura opoziva neće dovesti do smene američkog predsednika. Međutim, to ne znači da sama procedura istrage neće imati političke posledice.

MONETIZACIJA DRŽAVNE SLUŽBE Džonatan Tarli, istaknuti američki stručnjak za ustavno pravo koji je svedočio tokom više različitih procedura impičmenta, tvrdi da tok procesa može da ugrozi sliku koju američki prodemokratski mediji i uopšte javni delatnici grade o Bajdenu – skromnom čoveku kome je jednostavno stalo. To je prosta, ali upečatljiva slika. Posebno ukoliko je naspram nje prokazan lik egocentričnog Donalda Trampa.
Dostupni podaci, navodi Tarli, narušavaju ovu predstavu. U različitim mejlovima i porukama koje je prikupila kongresna istraga pokazuje se da je Hanter Bajden tražio milione dolara pozivajući se na moć svog oca, preteći stranim sabesednicima da smesta postupe po njegovoj volji. Jednom prilikom je čak tražio da kineski biznismen smesta obavi novčani transfer, navodeći da otac sedi pored njega kako bi se uverio da je uplata izvršena. Posvedočeno je da su i predsednikova braća učestvovala u sličnim poslovnim šemama. „Ovi slučajevi otkrivaju ne samo porodicu posvećenu koruptivnom trgovanju uticajem već i zapanjujuće slične obrasce zakonske i finansijske utaje. Takođe pokazuju porodicu čiji su članovi imali neutaživu žeđ za gotovinom, te nisu imali nikakvu poslovnu veštinu osim monetizacije državne službe“, ističe Tarli u svojoj analizi.
Mišljenja su podeljena da li ono za šta se optužuje Bajden – čak i ukoliko se ponude uverljivi dokazi – potpada pod prekršaje koji opravdavaju postupak opoziva. Alen Deršovic, demokratski orijentisani pravnik, ali i kritičar procedure impičmenta bivšeg predsednika Donalda Trampa, smatra da, bez obzira da li su navodi tačni ili ne, ovakvi prekršaji ne bi trebalo da posluže za pokretanje opoziva. Naime, po uskom tumačenju koje predlaže impičment bi morao da se odnosi samo na teška sagrešenja o zakon koja štete obavljanju predsedničke funkcije i koja se ne mogu razrešiti izborima. Drugi pravni komentatori, poput Roberta Barnsa, ističu da iako su potencijalni prekršaji počinjeni dok Bajden nije obavljao predsedničku dužnost, koruptivne veze, posebno one povezane sa Ukrajinom, ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD, čak bezbednost širom sveta. On smatra da bi baš ovo trebalo da bude glavno težište postupka pred Kongresom. Tarli, po običaju, predstavlja umerenu struju mišljenja: smatra da do sada prikupljeni dokazi opravdavaju istragu, ali ne i sam opoziv.

KONGRESNI METEŽ Na razdor između dve stranke nadovezao se razdor unutar Republikanske partije. U telu gde republikanci imaju tanku većinu protrampovski orijentisani kongresmen iz Floride Met Gejc pokrenuo je proceduru za smenu predsedavajućeg Predstavničkom domu Kevina Makartija.
Uobičajena neusaglašenost između demokrata i republikanaca vodila je riziku da se ne izglasa savezni budžet. Zbog toga se prešlo na pregovore oko usvajanja predloga za privremeno finansiranje koje opredeljuje sredstva za narednih 45 dana. Jedan broj predstavnika hteo je da u ovaj zakonski predlog uvrsti i sredstva nužna za finansiranje američke pomoći Ukrajini. Međutim, posle žustre debate, većina od 335 prema 91 predstavnika je glasala da se usvoji „čisti“ predlog o finansiranju – lišen odredaba koje obezbeđuju pomoć Ukrajini. Američki predlozi o budžetiranju po pravilu sadrže ogroman broj specifičnih stavki koje odgovaraju pojedinim senatorima, bez obzira koja je početna svrha neko zakonskog predloga.
„Kevin Makarti je stvorenje iz [vašingtonske] močvare“, rekao je Gejc koristeći se izrazom karakterističnim za javne nastupe Donalda Trampa. Bez obzira da li je močvarno biće ili ne, Makarti jeste predstavnik republikanskog establišmenta, te onog segmenta stranke koje se oštro razmimoilazi sa sve snažnijim populistima. Bio je jedan od autora knjige Young Gund: A New Generation of Conservative Leaders iz 2010. godine, zajedno sa Erikom Kantorom i Polom Rajanom, izrazito libertarijanski i proposlovno orijentisanim republikancima. Ovo krilo stranke obeležilo je drugi mandat Baraka Obame pošto su od 2012. republikanci imali većinu u Predstavničkom domu, ali je znatno ublažilo populističku politiku u prvom Trampovom mandatu.
Gejcovoj inicijativi za smenu Makartija pridružilo se još sedmoro republikanaca, te ju je podržalo 209 demokratskih predstavnika za većinu od 216 prema 210. Demokrate su se isključivo opredeljivale stranački – iako smena predsedavajućeg znači još jedan zastoj u zakonodavnoj proceduri, te moguću obustavu finansiranja vlade ukoliko Kongres do 17. novembra ne produži finansiranje. Bela kuća je izjavila da se nada da će većina brzo odabrati novog predsedavajućeg.

POTEZ S POLITIČKOM TEŽINOM Iako može da deluje da je reč o unutarstranačkom inaćenju, potez nekolicine republikanaca ima priličnu političku težinu. Za početak, Gejc je neočekivanim potezom doveo do velike promene spoljne politike – iako bi trebalo da vodi spoljnu politiku, Kongres je poslednjih decenija uglavnom sa strane posmatrao njeno potpadanje pod sve šira predsednička izvršna ovlašćenja. Gejc je, štaviše, ponudio ustupke republikanskim kolegama ukoliko se prihvate različiti antikoruptivni predlozi koji bi uređivali rad kongresmena, što je provokativna ideja, bez mnogo šanse za uspeh. Takođe, zagovornik je raznih antikartelskih mera, obuzdavanja povećanja američkog javnog duga, a i vrlo je oštar prema velikim tehnološkim kompanijama i njihovim monopolskim praksama. U najkraćem, pokazao se kao vešt i smeo taktičar skupštinske borbe.
Ironično je da je Makartijevo vođstvo američkim Predstavničkim domom bilo u skladu s težnjama populističkog krila Republikanske stranke. Makarti je uveo više transparentnosti u rad tela i umanjio je gotovo autokratska ovlašćenja predsedavajućeg. Omogućio je opsežnije rasprave o zakonskim predlozima – ranije su demokrate uvele pravila po kojima su kongresmeni imali malo mogućnosti i da pročitaju tokom zasedanja zakonske predloge, još manje da ih izmene.

BUKA U HAOSU Upitno je ko će ga naslediti na čelu Predstavničkog doma. Spominje se Džim Džordan, republikanac populističke retorike, ali istorijat glasanja upućuje na proposlovno opredeljenje, posebno kada je reč o velikim tehnološkim kompanijama.
Međutim, metež u radu Kongresa već ima šire implikacije. Kako je jedan komentator političkih prilika zapazio: buka spram poretka može da bude stvaralačka, buka u haosu može da vodi u dodatni haos. Sa stanovišta američkih saveznika stvari deluju zlokobno: pojedini evropski zvaničnici već su ukazali da oni sami ne mogu da finansiraju ukrajinski ratni napor. Prema podacima kojima raspolaže Rojters, Ministarstvo odbrane raspolaže sa 1,6 milijardi dolara da zameni borbena sredstva u Ukrajini, te nije preteklo sredstava u okviru Inicijative za ukrajinsku bezbednosnu pomoć (Ukraine Security Assistance Initiative) dok predsednička prava omogućavaju Džozefu Bajdenu da iz američkih zaliha opredeli sredstva u vrednosti od 5,4 milijardi dolara.
Pitanje finansiranja Ukrajine daje republikancima, koji nisu posebno dobro raspoloženi prema ovom ratu, veliku pregovaračku snagu.
Sada se otvara još jedno pitanje: koliko će se rascepljenost u američkoj stranačkoj politici odraziti na vođenje politike SAD u još jednom kriznom području – na Bliskom istoku.