Лупа над Белом кућом

Да ли коруптивне везе Бајденове породице, посебно оне повезане са Украјином, угрожавају националну безбедност САД, али и безбедност широм свету?

Популистичко крило Републиканске странке наставља да задаје ударце у Конгресу. Танка већина коју су републиканци освојили на изборима на средини председничког мандата 2022. године није довољна за замашне законодавне подухвате – који би уосталом пропали с обзиром на то да демократе имају већину у Сенату – али јесте довољна да се продрма статус кво и наруши општа подршка представника обеју странака омиљеним пројектима естаблишмента.
Покренута је процедура опозива (импичмента) председника Џозефа Бајдена. Циљ је да се испита мрежа продаје утицаја у коју су наводно укључени председников син Хантер и браћа Џејмс и Френк Бајден. Имајући у виду да је за успешан опозив потребна двотрећинска већина у Сенату, коначан успех процедуре практично је искључен.
Привремено усвојено решење за финансирање владе није укључило средства за даљу војну и економску помоћ Украјини. На крају, смењен је председавајући Представничком дому америчког Конгреса Кевин Макарти.

УКРАЈИНСКИ ПРОБЛЕМ? НИЈЕ НАША СТВАР У исто време знатно се променило и расположење гласача. Према истраживању јавног мњења које су спровели Ројтерс и Ипсос почетком октобра међу гласачима обе политичке странке опада расположење за даљу подршку Украјини. Свега 41 одсто испитаника сагласно је да би Вашингтон „требало да обезбеди оружје Украјини“, 35 одсто је против, док остали нису сигурни. Када су прошлог пута испитаницима постављена ова питања у мају, 46 је подржавало наставак слања оружане помоћи, док је 29 одсто било против. Опадање подршке за даље помагање Украјини приметно је међу гласачима обе странке. Код демократа је забележен пад са 61 на 52 одсто, док је код републиканаца пад мањи јер је и почетни ентузијазам био тањи – са 39 одсто у мају на 35 одсто половином октобра. Чак 56 одсто републикански опредељених учесника у испитивању сагласно је да украјински проблеми „нису наша ствар и не би требало да се мешамо“.
Метеж у Конгресу и ово и слична истраживања јавног мњења (бројеви се понегде разликују, међутим, тренд који упућује на замор од бављења Украјином је свугде приметан) потврђују да је гласачка база републиканаца много ближа популистичком опредељењу него традиционалном републиканском естаблишменту. На то, уосталом, упућује и досадашњи ток кампање за републиканске унутарстраначке изборе. За разлику од подршке Украјини, отварање истражног поступка у вези с наводном корупцијом америчког председника Џозефа Бајдена је тема која има широку подршку републиканских чланова Представничког дома, чији је донедавно председавајући Кевин Макарти изјавио половином септембра да „ове оптужбе о злоупотреби моћи, прикривању и корупцији оправдавају даљу истрагу“ у том телу.

ПРОЦЕДУРА С ПОЛИТИЧКИМ ПОСЛЕДИЦАМА Макарти је 13. септембра изјавио да је наложио надзорном телу Представничког дома да „отвори формалну истражну процедуру импичмента“. Бела кућа је означила овај потез као злоупотребу политичке моћи, пошто се истрага отвара у време када се разбуктава кампања за председничке изборе идуће године.
Процедура се наставља с низом открића и судских процедура против председниковог сина Хантера Бајдена (видети чланак „Председнички процеси“ у броју 773) у вези с наводном трговином утицајем.
У бројним пословним контактима Хантер Бајден је указивао на могућност привилегованог приступа његовом оцу, који је обављао дужности потпредседника САД и сенатора. Супротстављене стране америчке страначке политике на различите начине сагледавају оправданост покретања процедуре. Продемократски медији и коментатори и даље указују да не постоје докази који непосредно повезују Џозефа Бајдена са пословним преговорима чланова његове породице, односно да не постоје непосредни докази који упућују да је лично примао мито. Стандарди доказивања подижу се и спуштају зависно од политичке наклоности. Уосталом, нема сумње да је најуже Бајденово окружење било далеко вештије од раскалашне корумпираности Боба Менандеза, који је, упркос ранијем процесу против њега, у сопственој кући држао неколико килограма златних полуга и повећу количину готовине.
Као што смо нагласили, због распореда снага у Сенату готово је извесно да процедура опозива неће довести до смене америчког председника. Међутим, то не значи да сама процедура истраге неће имати политичке последице.

МОНЕТИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ СЛУЖБЕ Џонатан Тарли, истакнути амерички стручњак за уставно право који је сведочио током више различитих процедура импичмента, тврди да ток процеса може да угрози слику коју амерички продемократски медији и уопште јавни делатници граде о Бајдену – скромном човеку коме је једноставно стало. То је проста, али упечатљива слика. Посебно уколико је наспрам ње проказан лик егоцентричног Доналда Трампа.
Доступни подаци, наводи Тарли, нарушавају ову представу. У различитим мејловима и порукама које је прикупила конгресна истрага показује се да је Хантер Бајден тражио милионе долара позивајући се на моћ свог оца, претећи страним сабеседницима да сместа поступе по његовој вољи. Једном приликом је чак тражио да кинески бизнисмен сместа обави новчани трансфер, наводећи да отац седи поред њега како би се уверио да је уплата извршена. Посведочено је да су и председникова браћа учествовала у сличним пословним шемама. „Ови случајеви откривају не само породицу посвећену коруптивном трговању утицајем већ и запањујуће сличне обрасце законске и финансијске утаје. Такође показују породицу чији су чланови имали неутаживу жеђ за готовином, те нису имали никакву пословну вештину осим монетизације државне службе“, истиче Тарли у својој анализи.
Мишљења су подељена да ли оно за шта се оптужује Бајден – чак и уколико се понуде уверљиви докази – потпада под прекршаје који оправдавају поступак опозива. Ален Дершовиц, демократски оријентисани правник, али и критичар процедуре импичмента бившег председника Доналда Трампа, сматра да, без обзира да ли су наводи тачни или не, овакви прекршаји не би требало да послуже за покретање опозива. Наиме, по уском тумачењу које предлаже импичмент би морао да се односи само на тешка сагрешења о закон која штете обављању председничке функције и која се не могу разрешити изборима. Други правни коментатори, попут Роберта Барнса, истичу да иако су потенцијални прекршаји почињени док Бајден није обављао председничку дужност, коруптивне везе, посебно оне повезане са Украјином, угрожавају националну безбедност САД, чак безбедност широм света. Он сматра да би баш ово требало да буде главно тежиште поступка пред Конгресом. Тарли, по обичају, представља умерену струју мишљења: сматра да до сада прикупљени докази оправдавају истрагу, али не и сам опозив.

КОНГРЕСНИ МЕТЕЖ На раздор између две странке надовезао се раздор унутар Републиканске партије. У телу где републиканци имају танку већину протрамповски оријентисани конгресмен из Флориде Мет Гејц покренуо је процедуру за смену председавајућег Представничком дому Кевина Макартија.
Уобичајена неусаглашеност између демократа и републиканаца водила је ризику да се не изгласа савезни буџет. Због тога се прешло на преговоре око усвајања предлога за привремено финансирање које опредељује средства за наредних 45 дана. Један број представника хтео је да у овај законски предлог уврсти и средства нужна за финансирање америчке помоћи Украјини. Међутим, после жустре дебате, већина од 335 према 91 представника је гласала да се усвоји „чисти“ предлог о финансирању – лишен одредаба које обезбеђују помоћ Украјини. Амерички предлози о буџетирању по правилу садрже огроман број специфичних ставки које одговарају појединим сенаторима, без обзира која је почетна сврха неко законског предлога.
„Кевин Макарти је створење из [вашингтонске] мочваре“, рекао је Гејц користећи се изразом карактеристичним за јавне наступе Доналда Трампа. Без обзира да ли је мочварно биће или не, Макарти јесте представник републиканског естаблишмента, те оног сегмента странке које се оштро размимоилази са све снажнијим популистима. Био је један од аутора књиге Young Gund: A New Generation of Conservative Leaders из 2010. године, заједно са Ериком Кантором и Полом Рајаном, изразито либертаријански и пропословно оријентисаним републиканцима. Ово крило странке обележило је други мандат Барака Обаме пошто су од 2012. републиканци имали већину у Представничком дому, али је знатно ублажило популистичку политику у првом Трамповом мандату.
Гејцовој иницијативи за смену Макартија придружило се још седморо републиканаца, те ју је подржало 209 демократских представника за већину од 216 према 210. Демократе су се искључиво опредељивале страначки – иако смена председавајућег значи још један застој у законодавној процедури, те могућу обуставу финансирања владе уколико Конгрес до 17. новембра не продужи финансирање. Бела кућа је изјавила да се нада да ће већина брзо одабрати новог председавајућег.

ПОТЕЗ С ПОЛИТИЧКОМ ТЕЖИНОМ Иако може да делује да је реч о унутарстраначком инаћењу, потез неколицине републиканаца има приличну политичку тежину. За почетак, Гејц је неочекиваним потезом довео до велике промене спољне политике – иако би требало да води спољну политику, Конгрес је последњих деценија углавном са стране посматрао њено потпадање под све шира председничка извршна овлашћења. Гејц је, штавише, понудио уступке републиканским колегама уколико се прихвате различити антикоруптивни предлози који би уређивали рад конгресмена, што је провокативна идеја, без много шансе за успех. Такође, заговорник је разних антикартелских мера, обуздавања повећања америчког јавног дуга, а и врло је оштар према великим технолошким компанијама и њиховим монополским праксама. У најкраћем, показао се као вешт и смео тактичар скупштинске борбе.
Иронично је да је Макартијево вођство америчким Представничким домом било у складу с тежњама популистичког крила Републиканске странке. Макарти је увео више транспарентности у рад тела и умањио је готово аутократска овлашћења председавајућег. Омогућио је опсежније расправе о законским предлозима – раније су демократе увеле правила по којима су конгресмени имали мало могућности и да прочитају током заседања законске предлоге, још мање да их измене.

БУКА У ХАОСУ Упитно је ко ће га наследити на челу Представничког дома. Спомиње се Џим Џордан, републиканац популистичке реторике, али историјат гласања упућује на пропословно опредељење, посебно када је реч о великим технолошким компанијама.
Међутим, метеж у раду Конгреса већ има шире импликације. Како је један коментатор политичких прилика запазио: бука спрам поретка може да буде стваралачка, бука у хаосу може да води у додатни хаос. Са становишта америчких савезника ствари делују злокобно: поједини европски званичници већ су указали да они сами не могу да финансирају украјински ратни напор. Према подацима којима располаже Ројтерс, Министарство одбране располаже са 1,6 милијарди долара да замени борбена средства у Украјини, те није претекло средстава у оквиру Иницијативе за украјинску безбедносну помоћ (Ukraine Security Assistance Initiative) док председничка права омогућавају Џозефу Бајдену да из америчких залиха определи средства у вредности од 5,4 милијарди долара.
Питање финансирања Украјине даје републиканцима, који нису посебно добро расположени према овом рату, велику преговарачку снагу.
Сада се отвара још једно питање: колико ће се расцепљеност у америчкој страначкој политици одразити на вођење политике САД у још једном кризном подручју – на Блиском истоку.