IZLOG KNJIGE

Aristotel
KAKO ISPRIČATI PRIČU – DREVNI VODIČ ZA PRIPOVEDANJE, ZA PISCE I ČITAOCE
Miba buks

Aristotelova Poetika je najvažnija knjiga ikada napisana za pisce i čitaoce priča – bilo da su to romani, kratke priče, komadi, scenariji ili dokumentarni tekstovi. Aristotel je prvi ukazao na ključne elemente zapleta, likova, percepcije publike, zadovoljstva koje tragedija daje i desetina drugih kritičnih tačaka pripovedanja. Uprkos tome što je napisana pre 2000 godina, Poetika ostaje štivo od suštinske važnosti za svakoga ko želi da nauči kako se piše priča koja se ne ispušta iz ruku – ili želi da razume kako takve priče funkcionišu i postigne njihov psihološki efekat. Ali i pored sveg uticaja koji ima, Poetika je suviše malo čitana jer do nas dolazi u obliku koji je teško pratiti, a čak su i najbolji prevodi upućeni više učenjacima nego publici koja želi prosto da shvati Aristotelove dubokoumne i praktične uvide. U Kako ispričati priču, Filip Friman predstavlja najčitljiviji prevod Poetike koji je do sada ugledao svetlost dana, što čini ovaj nezamenljivi udžbenik pristupačnijim, zabavnijim i korisnijim nego ikada ranije.

Vladimir Ćorović
ODNOSI IZMEĐU SRBIJE I AUSTROUGARSKE U XX VEKU
Portalibris

Vladimir Ćorović se u svojoj monografiji „Odnosi između Srbije i Austrougarske u XX veku“ bavi složenim odnosima dveju država uoči izbijanja Prvog svetskog rata. Razlog nastanka ovako obimnog i razložnog dela predstavlja napor srpske istoriografije da se odbrani od nametanja krivice za izbijanje najvećeg oružanog sukoba u dotadašnjoj istoriji sveta. Knjiga sadrži originalna diplomatska dokumenta Srbije, Austrougarske i drugih velikih sila, koja obuhvataju period od turskih reformi 1902. godine do izbijanja rata 1914: od Carinskog rata i Aneksione krize, preko balkanskih ratova, sve do Sarajevskog atentata i Julske krize.
Sudbina samog rukopisa jednako je dramatična kao i period kojim se bavi. Naime, iako su postojali napori jugoslovenske države da se diplomatska dokumenta objave, zbog spoljnopolitičkih promena i približavanja Nemačkoj tokom vlade Milana Stojadinovića, knjiga je, mada odštampana 1936, zabranjena i sklonjena od očiju javnosti. Ova monografija danas postaje ponovo aktuelna zbog novih pokušaja revizije istorije XX veka kojima Nemačka i Austrija žele da odgovornost za rat prebace na druge. S obzirom na to da se pred nama nalaze izvodi iz originalnih dokumenata, komentarisani i razjašnjeni velikim autoritetom Vladimira Ćorovića, „Odnosi između Srbije i Austrougarske u XX veku“ daju priliku da se dobro poznate istorijske činjenice sagledaju iz ugla visoke diplomatije i njenog delovanja u prelomnim trenucima svetske istorije.

Aleksandar Misojčić
ČOVEK PO MERI ŠINJELA: PSIHOBIOGRAFIJA ŽIVOJINA MIŠIĆA
Cepter buk vorld

Psihološki profil vojvode Živojina Mišića. Knjiga se bavi proučavanjem psihobiografije i koristi različite pristupe i metodologije, uključujući psihoanalizu, antropološki diskurs i narativnu psihologiju. Autor knjige, Aleksandar Misojčić, psihijatar i psihoterapeut, fokusira se na život i ličnost Živojina Mišića, a posebno ističe značaj vojske kao centralne teme koja je oblikovala Mišićevu ličnost. Autor ističe da je vojni identitet imao veliki uticaj na njegove karakterne crte i vrednosti. Naglašava se važnost kulturološkog i antropološkog pristupa za razumevanje Mišićevog psihološkog prostora. Autor se oslanja na antropološku psihijatriju, koja prepoznaje da kulturalni elementi imaju različito značenje za različite kulture. Osim toga, autor koristi koncept narativne psihologije kako bi artikulisao životno iskustvo Živojina Mišića i dao mu smisao. Narativna psihologija se fokusira na pripovedačku prirodu ljudskog ponašanja i pomaže u stvaranju koherentnog narativa o životu pojedinca. Svako poglavlje knjige je podeljeno na dva dela, lirski deo i psihološko-psihijatrijski deo. Autor koristi različite teorijske osnove, ali se one prelivaju jedna u drugu kako bi stvorile celovit narativ. Dostojevski je jedan od najtežih ruskih pisaca za razumevanje. Kao niko drugi, on primorava čitaoca na razmišljanje tako što postavljanja pitanja ne pružajući direktne odgovore.

Ilarion Alfejev
JEVANĐELJE DOSTOJEVSKOG
Globosino Aleksandrija

Jevanđelje je jedan od ključeva koji otkriva pogled na svet Dostojevskog. Njegovi zapisi, pak, nekome mogu biti ključ za otkrivanje Jevanđelja. Naslov knjige ima dvostruko značenje. Reč nije samo o Jevanđelju koje je Dostojevski čitao čitav svoj život, već i onom koje je napisao jer njegovo delo je za ruski narod bila „blaga vest“ – proročka i apostolska poruka spasenja kroz Hrista. Dostojevski je doživljavao vrlo lično Jevanđelje, kroz prizmu sopstvenog iskustva, i po promislu Božjem mu je bilo suđeno da postane prorok koji objavljuje jevanđeljske istine i u XX i XXI veku.

Priredio Dejan Aničić
SUPRUGA, LJUBAVNICA, ROBINJA: ŽENA U ANTIČKOJ GRČKOJ, RIMU I RANOM HRIŠĆANSTVU
Karpos

Do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, činilo se da žene u antici, kada su nauka i publicistika u pitanju, – nisu postojale. Sa sve češćim postavljanjem novih pitanja istoriji i okretanjem ka do tada zanemarenim temama (privatno, svakodnevno) i marginalnim društvenim i političkim grupama (seljaci, radnici, jeretici itd.), žene i njihov istorijski položaj postaju sve češće predmet ozbiljnog naučnog istraživanja i interesovanja šire obrazovane javnosti. Tome je svakako doprinelo i jačanje ženskog pokreta, ali i sve veći broj devojaka koje se upisuju na fakultete. Otuda ne čudi što su rodne studije poslednjih decenija, naročito u Americi, doživele procvat, osvežile naučna istraživanja u širokom spektru humanističkih nauka i znatno obogatila naša saznanja. Zbornik „Supruga, ljubavnica, robinja: žena u antičkoj Grčkoj, Rimu i ranom hrišćanstvu“ nema ambiciju da prikaže celokupnu sliku pravnog, ekonomskog i društvenog položaja žena u patrijarhalnom poretku klasične i pozne antike, niti da ponudi celokupan pregled najvažnijih istraživanja u ovoj oblasti. To ne bi pošlo za rukom nijednom monografskom izdanju. U ovoj knjizi čitaoci nisu uskraćeni za opštu sliku. Neki od ukupno trinaest prevedenih članaka izabrani su upravo stoga što daju opis i pregled određenih tema bez mnogo upuštanja u detalje. S druge strane, pak, u zborniku postoje i članci koji fasciniraju brižljivom i inteligentnom analizom, fokusiraju se na naizgled nevažne detalje i preko njih dolaze do iznenađujućih uvida koji intelektualno razgaljuju i stimulišu. Budući da je savremena istraživanja obeležio snažan uticaj teorije (filozofije, sociologije, psihonalize), zborniku su dodata i dva često citirana i preštampavana teorijska članka koji tematizuju problem rodnih i seksualnih kategorija. Posebnu vrednost ovog zbornika čini i bibliografija radova o ženama u antici; u slučaju zbornika, nisu navedena samo njihova imena, imena priređivača itd., nego su dodavani i naslovi članaka u njima, što, koliko nam je poznato, nema na drugim mestima.