ИЗЛОГ КЊИГЕ

Аристотел
КАКО ИСПРИЧАТИ ПРИЧУ – ДРЕВНИ ВОДИЧ ЗА ПРИПОВЕДАЊЕ, ЗА ПИСЦЕ И ЧИТАОЦЕ
Миба букс

Аристотелова Поетика је најважнија књига икада написана за писце и читаоце прича – било да су то романи, кратке приче, комади, сценарији или документарни текстови. Аристотел је први указао на кључне елементе заплета, ликова, перцепције публике, задовољства које трагедија даје и десетина других критичних тачака приповедања. Упркос томе што је написана пре 2000 година, Поетика остаје штиво од суштинске важности за свакога ко жели да научи како се пише прича која се не испушта из руку – или жели да разуме како такве приче функционишу и постигне њихов психолошки ефекат. Али и поред свег утицаја који има, Поетика је сувише мало читана јер до нас долази у облику који је тешко пратити, а чак су и најбољи преводи упућени више учењацима него публици која жели просто да схвати Аристотелове дубокоумне и практичне увиде. У Како испричати причу, Филип Фриман представља најчитљивији превод Поетике који је до сада угледао светлост дана, што чини овај незаменљиви уџбеник приступачнијим, забавнијим и кориснијим него икада раније.

Владимир Ћоровић
ОДНОСИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ У XX ВЕКУ
Порталибрис

Владимир Ћоровић се у својој монографији „Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку“ бави сложеним односима двеју држава уочи избијања Првог светског рата. Разлог настанка овако обимног и разложног дела представља напор српске историографије да се одбрани од наметања кривице за избијање највећег оружаног сукоба у дотадашњој историји света. Књига садржи оригинална дипломатска документа Србије, Аустроугарске и других великих сила, која обухватају период од турских реформи 1902. године до избијања рата 1914: од Царинског рата и Анексионе кризе, преко балканских ратова, све до Сарајевског атентата и Јулске кризе.
Судбина самог рукописа једнако је драматична као и период којим се бави. Наиме, иако су постојали напори југословенске државе да се дипломатска документа објаве, због спољнополитичких промена и приближавања Немачкој током владе Милана Стојадиновића, књига је, мада одштампана 1936, забрањена и склоњена од очију јавности. Ова монографија данас постаје поново актуелна због нових покушаја ревизије историје XX века којима Немачка и Аустрија желе да одговорност за рат пребаце на друге. С обзиром на то да се пред нама налазе изводи из оригиналних докумената, коментарисани и разјашњени великим ауторитетом Владимира Ћоровића, „Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку“ дају прилику да се добро познате историјске чињенице сагледају из угла високе дипломатије и њеног деловања у преломним тренуцима светске историје.

Александар Мисојчић
ЧОВЕК ПО МЕРИ ШИЊЕЛА: ПСИХОБИОГРАФИЈА ЖИВОЈИНА МИШИЋА
Цептер бук ворлд

Психолошки профил војводе Живојина Мишића. Књига се бави проучавањем психобиографије и користи различите приступе и методологије, укључујући психоанализу, антрополошки дискурс и наративну психологију. Аутор књиге, Александар Мисојчић, психијатар и психотерапеут, фокусира се на живот и личност Живојина Мишића, а посебно истиче значај војске као централне теме која је обликовала Мишићеву личност. Аутор истиче да је војни идентитет имао велики утицај на његове карактерне црте и вредности. Наглашава се важност културолошког и антрополошког приступа за разумевање Мишићевог психолошког простора. Аутор се ослања на антрополошку психијатрију, која препознаје да културални елементи имају различито значење за различите културе. Осим тога, аутор користи концепт наративне психологије како би артикулисао животно искуство Живојина Мишића и дао му смисао. Наративна психологија се фокусира на приповедачку природу људског понашања и помаже у стварању кохерентног наратива о животу појединца. Свако поглавље књиге је подељено на два дела, лирски део и психолошко-психијатријски део. Аутор користи различите теоријске основе, али се оне преливају једна у другу како би створиле целовит наратив. Достојевски је један од најтежих руских писаца за разумевање. Као нико други, он приморава читаоца на размишљање тако што постављања питања не пружајући директне одговоре.

Иларион Алфејев
ЈЕВАНЂЕЉЕ ДОСТОЈЕВСКОГ
Глобосино Александрија

Јеванђеље је један од кључева који открива поглед на свет Достојевског. Његови записи, пак, некоме могу бити кључ за откривање Јеванђеља. Наслов књиге има двоструко значење. Реч није само о Јеванђељу које је Достојевски читао читав свој живот, већ и оном које је написао јер његово дело је за руски народ била „блага вест“ – пророчка и апостолска порука спасења кроз Христа. Достојевски је доживљавао врло лично Јеванђеље, кроз призму сопственог искуства, и по промислу Божјем му је било суђено да постане пророк који објављује јеванђељске истине и у XX и XXИ веку.

Приредио Дејан Аничић
СУПРУГА, ЉУБАВНИЦА, РОБИЊА: ЖЕНА У АНТИЧКОЈ ГРЧКОЈ, РИМУ И РАНОМ ХРИШЋАНСТВУ
Карпос

До средине седамдесетих година прошлог века, чинило се да жене у антици, када су наука и публицистика у питању, – нису постојале. Са све чешћим постављањем нових питања историји и окретањем ка до тада занемареним темама (приватно, свакодневно) и маргиналним друштвеним и политичким групама (сељаци, радници, јеретици итд.), жене и њихов историјски положај постају све чешће предмет озбиљног научног истраживања и интересовања шире образоване јавности. Томе је свакако допринело и јачање женског покрета, али и све већи број девојака које се уписују на факултете. Отуда не чуди што су родне студије последњих деценија, нарочито у Америци, доживеле процват, освежиле научна истраживања у широком спектру хуманистичких наука и знатно обогатила наша сазнања. Зборник „Супруга, љубавница, робиња: жена у античкој Грчкој, Риму и раном хришћанству“ нема амбицију да прикаже целокупну слику правног, економског и друштвеног положаја жена у патријархалном поретку класичне и позне антике, нити да понуди целокупан преглед најважнијих истраживања у овој области. То не би пошло за руком ниједном монографском издању. У овој књизи читаоци нису ускраћени за општу слику. Неки од укупно тринаест преведених чланака изабрани су управо стога што дају опис и преглед одређених тема без много упуштања у детаље. С друге стране, пак, у зборнику постоје и чланци који фасцинирају брижљивом и интелигентном анализом, фокусирају се на наизглед неважне детаље и преко њих долазе до изненађујућих увида који интелектуално разгаљују и стимулишу. Будући да је савремена истраживања обележио снажан утицај теорије (филозофије, социологије, психонализе), зборнику су додата и два често цитирана и прештампавана теоријска чланка који тематизују проблем родних и сексуалних категорија. Посебну вредност овог зборника чини и библиографија радова о женама у антици; у случају зборника, нису наведена само њихова имена, имена приређивача итд., него су додавани и наслови чланака у њима, што, колико нам је познато, нема на другим местима.