ИЗЛОГ КЊИГЕ

Ненад Шапоња
ПСИХОЛОГИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ
Прометеј

Књигу, издељену у три циклуса – „Слатка тишина“, „Забуна препознавања“ и „Поверење у одело тела“ – чине 33 песме високоестетизованог израза, препознатљивог за Шапоњино стваралаштво.
Његова поезија и даље се одликује поетичком доследношћу какву поседује ретко који индивидуални ауторски пројекат. „Поезија допире до најдубљих слојева бића. И када се чита и када се пише. Има ли шта озбиљније и радосније у исто време, у овоме свету?“, рећи ће песник док ће о његовом певању Драшко Ређеп својевремено записати: „Нема предрасуда, нема претходних оцена. Широм отвореног слуха, наш знаменити мисаони песник не само да дозвољава, него подстиче различитост виђења. Не помера се, нити измиче то пред нама атлас његове доживљајности, већ се мултиплицира унедоглед.“ О својој новој песничкој књизи аутор пише: „Ова књига је написана за све вас који смете да помислите, а и да наглас, у свету захукталих и изврнутих смислова свакодневице, прочитате, да је поезија драма бића, карта за душу на путу препознавања… место дијалога, шетња по ивици, лет без крила, сан који траје… оно узбудљиво место на коме и јесмо и нисмо, у исто време и ван времена…“ Као и у претходним књигама поезије, Шапоњин поетски израз врло је специфичан и осебујан. Наиме, „његови су стихови прецизни и деликатни а метафоре и слике суптилне. Одмак од материјалног, од агресивне свакодневне појавности/тривијалности и улазак у сфере идеја и принципа, од естетских до филозофских, чему је овај песник посвећен, захтева и од читаоца пажњу и врло активну сарадњу у спознаји песничког дела. Резултати оваквог манира и светоназора издижу се до висина уживања у интелектуалним конструкцијама и непатвореној поезији која слави снагу језика“ – И. Бакић.

Т. Мармазова, М. Фоменко, Д. Чавкин:
КРАТАК КУРС РУСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ
Катена мунди

Књига која је недостајала српској издавачкој сцени. Татјана Мармазова, Марина Фоменко и Денис Чавкин написали су својеврсни приручник за све заљубљенике у Русију. Довољно сажет да се лако чита, али и довољно аргументован да представља одлично полазиште, овај приручник има неколико квалитета. На првом месту, свим заинтересованима пружа врло поуздан увид у развој специфичне руске мисли. Период који је обухваћен овом књигом је од средњег века до половине 20. века. Аутори и правци који су анализирани представљени су у својим најзначајнијим особинама, а свако поглавље прати и списак литературе за додатно проучавање. На другом месту, ова књига попуњава празнину која у српској култури постоји већ деценијама. Наиме, упркос лепом интересовању за руске религиозне мислиоце, систематско проучавање руске филозофије код нас не постоји. Ова књига је позив да се тим путем крене. Коначно, можда и кључна врлина ове књиге је једноставност њеног стила. Уместо оптерећеног и тешког филозофског језика, она је написана питко и разумљиво. На тај начин, најшира публика ће моћи да је користи као поуздан водич кроз историју руске мисли и културе, али и да докучи због чега је Русија вековима енигма за Запад.

Херман Канторович
ВЕШТАЧЕЊЕ О КРИВИЦИ ЗА РАТ 1914
Службени гласник

Савесно разматрање и данас актуелног питања кривице за рат 1914–1918, по налогу из Рајхстага 1923. наручено од истакнутог правника и универзитетског професора Хермана Канторовича, завршено 1927, пуних 40 година остало је необјављено јер његови закључци нису ишли наруку немачком наручиоцу. Педесет година по публиковању немачког издања и 90 година по настанку дела објављен је први његов превод на српски језик.
„Не постоји ништа теже него са пуним разумевањем судити о туђој кривици – уколико се има око за скривене проблеме, и ништа лакше него правично судити о сопственој кривици – уколико се има уво за тихи, заповедни глас савести. Мора бити да управо због очију и ушију већина у овом случају пре узима тежи задатак него лакши…“