HAMAS NAPAO, IZRAEL SUROVO UZVRATIO

Na iznenadni udar palestinskog pokreta, koji upravlja Pojasom Gaze, Izraelci žestoko uzvratili, a posledica sukoba su mnogobrojne žrtve na obe strane i strah da primirja neće biti uskoro

Svet je dobio još jedan rat. Reč je o novom u nizu oružanih sukoba između Izraelaca i Palestinaca, starih neprijatelja, na odavno neuralgičnom prostoru Bliskog istoka, što preti da dovede do ratnog konflikta širih razmera. Krvoproliće je počelo 7. oktobra, raketnim napadom militantnog palestinskog Hamasa iz Pojasa Gaze na južnu oblast Izraela, a dokle će ono trajati nezahvalno je prognozirati, uprkos pozivu Saveta bezbednosti UN i pojedinačnim apelima više zemalja za hitnu obustavu nasilja i zaštitu civila. Jer izraelski premijer Benjamin Netanijahu je, pod uticajem sramote njegove zemlje zbog doživljenog iznenađenja, poručio da će „Hamas platiti cenu koju nikada do sada nije“, a druga strana je uzvratila da će ići do kraja „u borbi protiv okupacije“.
Izrael je proglasio ratno stanje, a ukupnu situaciju dramatizuju pretnje šiitskog proiranskog pokreta Hezbolah, koji je iz Libana bombardovao izraelski sever. Nije isključeno da bi se sukob mogao proširiti i na Zapadnu obalu, palestinsku teritoriju između Jerusalima i granice s Jordanom, prostor koji je Izrael, kao i Pojas Gaze, okupirao u ratu 1967. godine.

HAMASOVA OSVETA Globalnu javnost je iznenadila silina Hamasovog udara – ispalio je najmanje 5.000 raketa i probio granicu, ali je još veće iznenađenje bila činjenica da su, mnogo hvaljene, izraelske službe bezbednosti njime bile potpuno zatečene. Ponovila se situacija od pre pola veka iz Jomkipurskog rata, kada su Egipćani i Sirijci iznenadili Izraelce. Sada je usledio snažan odgovor izraelskih snaga, posle kog je krenula blokada Pojasa Gaze, uz strašne pretnje.
Prvog dana rata poginulo je 700 Izraelaca, a ranjeno više od 2.000, Palestinci su imali 413 ubijenih i 2.300 ranjenih, a broj žrtava, među kojima ima i stranaca, stalno se uvećava. Palestinci su posle upada na izraelsku teritoriju zarobili više od 100 talaca među kojima ima i visokih oficira.
Hamas Pojasom Gaze, palestinskom enklavom kojoj je Izrael 2005. dao pravo na samoupravu, upravlja od 2007. godine. Ta uska oblast uz Mediteran, sa oko 4,3 miliona stanovnika, najgušće je naseljen region u svetu, bez značajnijih prirodnih resursa, a opstaje zahvaljujući donacijama bogatih arapskih država. U poslednjih desetak godina bilo je pet ratova za Gazu i mnoštvo mirovnih inicijativa da se izraelsko-palestinski problem reši, ali bez rezultata.
Najnovija akcija Hamasa, koju je svet, uglavnom, nazvao terorizmom, po rečima vođa ovog pokreta je odgovor na višedecenijsku represiju, skrnavljenje džamije Al Akse u Jerusalimu i pojačano nasilje protiv Palestinaca na Zapadnoj obali. „Ovo je bitka za okončanje poslednje okupacije na Zemlji“, izjavio je vojni komandant Muhamed Deif, i pozvao sve Palestince da uzmu oružje u ruke. Izrael je na napad odgovorio vazdušnim udarima na vojne položaje i komandne centre Hamasa, slične onima preduzetim 2021. godine, tokom prethodnog velikog sukoba dvaju protivnika.

STRAH I NEIZVESNOST Dosta je tumačenja i da se Hamas, koji ne priznaje jevrejsku državu, na najnoviji udar odlučio da bi neutralisao pokušaje SAD da normalizuju odnose između Saudijske Arabije i Izraela. Jedan američki diplomata je potez Hamasa protumačio kao jasno upozorenje Saudijcima da u bilo kakvim pregovorima sa Izraelom ne smeju zaboraviti Palestince, odnosno njihovo dugo stradanje.
Hamas ima podršku Irana, koji ga pomaže finansijski, ali i isporukama oružja. Niko ne tvrdi da je Teheran naložio prošlonedeljni napad na Izrael, ali njega, verovatno, ne bi bilo bez sve prethodne pomoći palestinskim militantima iz Islamske Republike.
Da će put do uspostave mira biti komplikovan, potvrđuju i izjave diplomatskih predstavnika Izraela i Palestine u Beogradu. „Ovaj rat će se završiti kad nestane Hamas“, rekao je izraelski ambasador Jahel Vilan, dodajući da „to nije samo interes Izraela već i Palestinaca u Gazi i regionu“. Vilanov palestinski kolega Muhamed el Namur je pak izjavio da je uzrok najnovijeg sukoba „svakodnevni izraelski terorizam nad palestinskim narodom na tlu Palestine“. Prema njegovim rečima, Izrael „treba da povuče svoju vojsku sa teritorije države Palestine, da imamo svoj suverenitet nad našom državom, sa Jerusalimom kao glavnim gradom“.

Vučić osudio napad na Izrael Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je napad Hamasa na Izrael, naglasivši potrebu da Palestinci i Izraelci zajedno stanu na put nasilju. „Osuđujemo užasne napade na Izrael. Jevrejski narod je kroz istoriju preživeo veliki patnju i zato Izrael zaslužuje miran i bezbedan život. Danas, više nego ikada pre, svetu je potrebno da Izraelci i Palestinci zajedno stanu na put nasilju“, napisao je Vučić na svom nalogu na Iksu (Tviter).

Ciljevi koje su postavila ova dvojica diplomata u svakom slučaju su dugoročni. Predstoji izvestan nastavak sukoba u kojem će sigurno više stradati Hamas, ali i civili u Pojasu Gaze. Vojna prednost Izraela je očigledna, a svi su izgledi da Netanijahuova vlada neće prihvatiti nikakve mirovne inicijative dok, kako se često čuje, „ne smrvi Hamas“. Na to upućuje i poziv izraelskog premijera palestinskim civilima da napuste staništa u blizini uporišta Hamasa. Ima informacija da je Egipat, kao mogući posrednik, već kontaktirao s obema stranama, a eventualni rezultat toga mogao bi se saznati tek u narednim danima.
Do zaključenja ovog broja „Pečata“ (utorak) Izrael nije odlučio da li će preduzimati kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze, dok Hamas ne pokazuje spremnost na uzmicanje. Pojedini analitičari predviđaju da će borci ovog pokreta i razorenu Gazu koristiti kao utvrđenja odakle će se odupirati neprijatelju. To je u skladu s fanatizmom tih ratnika koji se regrutuju iz gotovo nemogućih uslova života. Izraelci su odlučili i da Pojas Gaze ostave bez vode i struje, što preti humanitarnom katastrofom. Iz Gaze su već raseljene 123.000 Palestinaca.
Bez obzira na vojnu nadmoć Izraela, pravo rešenje neće doneti rat, nego pregovori koji će zadovoljiti obe strane. Na to je, kritikujući Netanijahuovu oštrinu, ukazao i Danijel Levi, u vreme vlade Ehuda Baraka pregovarač sa Palestincima. „Rešenje neće moći da se nađe vojnim putem, jer Palestinci decenijama žive u uslovima u kojima su se Izraelci probudili u subotu ujutru“, izjavio je on Bi-Bi-Siju.
Nekadašnji šef mirovnih operacija UN Žan-Mari Geno je uveren da nade u trajan mir ne može biti bez snažnog uticaja međunarodne zajednice. Ocenio je da taj mir ne mogu doneti diskreditovana i korumpirana Palestinska samouprava, Hamas i desničarska i rasistička vlada Izraela.
Oglasio se i papa Francisko, upozorenjem da terorizam i rat neće rešiti probleme, nego samo doneti nove patnje i smrti nevinih.