ХАМАС НАПАО, ИЗРАЕЛ СУРОВО УЗВРАТИО

На изненадни удар палестинског покрета, који управља Појасом Газе, Израелци жестоко узвратили, а последица сукоба су многобројне жртве на обе стране и страх да примирја неће бити ускоро

Свет је добио још један рат. Реч је о новом у низу оружаних сукоба између Израелаца и Палестинаца, старих непријатеља, на одавно неуралгичном простору Блиског истока, што прети да доведе до ратног конфликта ширих размера. Крвопролиће је почело 7. октобра, ракетним нападом милитантног палестинског Хамаса из Појаса Газе на јужну област Израела, а докле ће оно трајати незахвално је прогнозирати, упркос позиву Савета безбедности УН и појединачним апелима више земаља за хитну обуставу насиља и заштиту цивила. Јер израелски премијер Бењамин Нетанијаху је, под утицајем срамоте његове земље због доживљеног изненађења, поручио да ће „Хамас платити цену коју никада до сада није“, а друга страна је узвратила да ће ићи до краја „у борби против окупације“.
Израел је прогласио ратно стање, а укупну ситуацију драматизују претње шиитског проиранског покрета Хезболах, који је из Либана бомбардовао израелски север. Није искључено да би се сукоб могао проширити и на Западну обалу, палестинску територију између Јерусалима и границе с Јорданом, простор који је Израел, као и Појас Газе, окупирао у рату 1967. године.

ХАМАСОВА ОСВЕТА Глобалну јавност је изненадила силина Хамасовог удара – испалио је најмање 5.000 ракета и пробио границу, али је још веће изненађење била чињеница да су, много хваљене, израелске службе безбедности њиме биле потпуно затечене. Поновила се ситуација од пре пола века из Јомкипурског рата, када су Египћани и Сиријци изненадили Израелце. Сада је уследио снажан одговор израелских снага, после ког је кренула блокада Појаса Газе, уз страшне претње.
Првог дана рата погинуло је 700 Израелаца, а рањено више од 2.000, Палестинци су имали 413 убијених и 2.300 рањених, а број жртава, међу којима има и странаца, стално се увећава. Палестинци су после упада на израелску територију заробили више од 100 талаца међу којима има и високих официра.
Хамас Појасом Газе, палестинском енклавом којој је Израел 2005. дао право на самоуправу, управља од 2007. године. Та уска област уз Медитеран, са око 4,3 милиона становника, најгушће је насељен регион у свету, без значајнијих природних ресурса, а опстаје захваљујући донацијама богатих арапских држава. У последњих десетак година било је пет ратова за Газу и мноштво мировних иницијатива да се израелско-палестински проблем реши, али без резултата.
Најновија акција Хамаса, коју је свет, углавном, назвао тероризмом, по речима вођа овог покрета је одговор на вишедеценијску репресију, скрнављење џамије Ал Аксе у Јерусалиму и појачано насиље против Палестинаца на Западној обали. „Ово је битка за окончање последње окупације на Земљи“, изјавио је војни командант Мухамед Деиф, и позвао све Палестинце да узму оружје у руке. Израел је на напад одговорио ваздушним ударима на војне положаје и командне центре Хамаса, сличне онима предузетим 2021. године, током претходног великог сукоба двају противника.

СТРАХ И НЕИЗВЕСНОСТ Доста је тумачења и да се Хамас, који не признаје јеврејску државу, на најновији удар одлучио да би неутралисао покушаје САД да нормализују односе између Саудијске Арабије и Израела. Један амерички дипломата је потез Хамаса протумачио као јасно упозорење Саудијцима да у било каквим преговорима са Израелом не смеју заборавити Палестинце, односно њихово дуго страдање.
Хамас има подршку Ирана, који га помаже финансијски, али и испорукама оружја. Нико не тврди да је Техеран наложио прошлонедељни напад на Израел, али њега, вероватно, не би било без све претходне помоћи палестинским милитантима из Исламске Републике.
Да ће пут до успоставе мира бити компликован, потврђују и изјаве дипломатских представника Израела и Палестине у Београду. „Овај рат ће се завршити кад нестане Хамас“, рекао је израелски амбасадор Јахел Вилан, додајући да „то није само интерес Израела већ и Палестинаца у Гази и региону“. Виланов палестински колега Мухамед ел Намур је пак изјавио да је узрок најновијег сукоба „свакодневни израелски тероризам над палестинским народом на тлу Палестине“. Према његовим речима, Израел „треба да повуче своју војску са територије државе Палестине, да имамо свој суверенитет над нашом државом, са Јерусалимом као главним градом“.

Вучић осудио напад на Израел Председник Србије Александар Вучић осудио је напад Хамаса на Израел, нагласивши потребу да Палестинци и Израелци заједно стану на пут насиљу. „Осуђујемо ужасне нападе на Израел. Јеврејски народ је кроз историју преживео велики патњу и зато Израел заслужује миран и безбедан живот. Данас, више него икада пре, свету је потребно да Израелци и Палестинци заједно стану на пут насиљу“, написао је Вучић на свом налогу на Иксу (Твитер).

Циљеви које су поставила ова двојица дипломата у сваком случају су дугорочни. Предстоји известан наставак сукоба у којем ће сигурно више страдати Хамас, али и цивили у Појасу Газе. Војна предност Израела је очигледна, а сви су изгледи да Нетанијахуова влада неће прихватити никакве мировне иницијативе док, како се често чује, „не смрви Хамас“. На то упућује и позив израелског премијера палестинским цивилима да напусте станишта у близини упоришта Хамаса. Има информација да је Египат, као могући посредник, већ контактирао с обема странама, а евентуални резултат тога могао би се сазнати тек у наредним данима.
До закључења овог броја „Печата“ (уторак) Израел није одлучио да ли ће предузимати копнену офанзиву на Појас Газе, док Хамас не показује спремност на узмицањe. Поједини аналитичари предвиђају да ће борци овог покрета и разорену Газу користити као утврђења одакле ће се одупирати непријатељу. То је у складу с фанатизмом тих ратника који се регрутују из готово немогућих услова живота. Израелци су одлучили и да Појас Газе оставе без воде и струје, што прети хуманитарном катастрофом. Из Газе су већ расељене 123.000 Палестинаца.
Без обзира на војну надмоћ Израела, право решење неће донети рат, него преговори који ће задовољити обе стране. На то је, критикујући Нетанијахуову оштрину, указао и Данијел Леви, у време владе Ехуда Барака преговарач са Палестинцима. „Решење неће моћи да се нађе војним путем, јер Палестинци деценијама живе у условима у којима су се Израелци пробудили у суботу ујутру“, изјавио је он Би-Би-Сију.
Некадашњи шеф мировних операција УН Жан-Мари Гено је уверен да наде у трајан мир не може бити без снажног утицаја међународне заједнице. Оценио је да тај мир не могу донети дискредитована и корумпирана Палестинска самоуправа, Хамас и десничарска и расистичка влада Израела.
Огласио се и папа Франциско, упозорењем да тероризам и рат неће решити проблеме, него само донети нове патње и смрти невиних.